"Баук" кинеских кредита или још једна геополитичка лаж Запада

Између 1985. и 1991. године, Нигерија је била нагомилала четири милијарде долара затезних камата и казнених накнада чланицама Париског клуба, на дуг који је укупно износио 17,8 милијарди. Коју годину касније, ситуација у још једној афричкој земљи, Судану, била је подједнако лоша или још гора. Ова земља дуговала је Аустрији, Данској и Белгији четири и по милијарде долара, од чега је главница износила свега двадесет одсто те суме.

Задржимо се на тренутак у Судану.

У нешто ранијем кредитном аранжману, Кувајт је Судану позајмио 130 милиона долара, а укупна обавеза Судана на крају је износила 2,8 милијарди.

Оваквих примера је много и опште друштвено расположење Глобалног југа може се у знатној мери објаснити зеленашком природом политике водећих светских кредитора који су у Кини током последњих деценија добили озбиљног ривала. 

Кључна лаж лансирана са Шри Ланке

Како се на Далеком истоку појавио нови глобални кредитор, са својом охрабрујућом причом о међусобном поштовању, обострано корисној сарадњи и потреби изградње инфраструктуре у земљама у развоју, требало га је морално дискриминисати.

Проблем је што се кинеске заплене природних богатстава или инфраструктуре дужника, у стварности, никада нису догодиле, укључујући случај нама блиске Црне Горе за коју је, пре само годину или две, најављивано да ће, безмало, прећи у кинеско власништво, иако "кинески дуг" у укупном дугу Подгорице износи свега 17,5 одсто

У "светским", али и домаћим медијима који важне геополитичке вести из свог табора преносе без провере или макар преношења става друге стране, могуће је пронаћи безброј оптужби на рачун Кине, да ова безочно злоупотребљава кредите како би присвојила природна и инфраструктурна богатства дужника.

Проблем је што се кинеске заплене природних богатстава или инфраструктуре дужника, у стварности, никада нису догодиле, укључујући случај нама блиске Црне Горе за коју је, пре само годину или две, најављивано да ће, безмало, прећи у кинеско власништво, иако "кинески дуг" у укупном дугу Подгорице износи свега 17,5 одсто.

Пре осам година појавио се кључни "доказ" о разорности кинеских кредита. Тада је у Вашингтону саопштено да је Кина, на име дуга, преузела луку Хамбантота на Шри Ланки.

Риба са ногама коначно је била приказана, али, како ће се испоставити, никада није била откривена или уловљена. Посреди је била једна од највећих манипулација светским јавним мњењем икада.

Мајк Пенс је поводом луке Хамбантота проговорио о "дипломатији замке дуга", а државни тужилац Вилијам Бар да Пекинг "гуши сиромашне земље дуговима, одбија да поново преговара о условима, а затим преузима контролу над самом инфраструктуром".

О овој геополитичкој лажи убедљиво сведочи академски поштено истраживање професора Деборе Браутигем са универзитета "Џонс Хопкинс” и Мег Ритмајер са Харварда ("The Chinese ‘Debt Trap’ Is a Myth") које је развејало ове неистините тврдње.

Браутигем и Ритмајер наводе да су кинеске банке спремне да реструктурирају услове постојећих кредита и да никада нису заплениле имовину ниједној земљи, а камоли луку Хамбантота, како то тврде амерички званичници. Кинези су луку закупили, а не запленили, а исплаћена цена закупа није употребљена за намирење дугова Ексим банци

Браутигем и Ритмајер наводе да су кинеске банке спремне да реструктурирају услове постојећих кредита и да никада нису заплениле имовину ниједној земљи, а камоли луку Хамбантота, како то тврде амерички званичници. Кинези су луку закупили, а не запленили, а исплаћена цена закупа није употребљена за намирење дугова Ексим банци.

Хамбантота се налази на југу Шри Ланке, свега неколико наутичких миља важног поморског пута који Далеки исток повезује са Индијом, централном Азијом, Африком и даље са Европом.

Истраживање које су спровеле Браутигем и Ритмајер показује да је Канадска агенција за међународни развој, а не Кина, финансирала студију изводљивости за луку Хамбантота.

Студија је окончана 2003. године и потврдила је да је изградња луке изводљива, а пратећи документи, како наводе Браутигем и Ритмајер, показују да је највећи страх Канађана био губитак пројекта од европских конкурената. Канадски пројекат убрзо је запао у ћорсокак.

У међувремену је урађена још једна студија која је показала да је изградња нове луке на југу земље и те како исплатива. 

Нема, дакле, говора о лошем пројекту на који је Кина напросто навукла наивне домаћине, будуће дужнике.

Снабдевена поменутим студијама изводљивости, влада у Коломбу обратила се најпре САД и Индији које нису биле заинтересоване за улагање. Тек након тога, Шри Ланка се обратила Пекингу. Посао изградње луке 2007. године добила је компанија "Чајна харбор груп".

Браутигем и Ритмајер наводе да је Шри Ланка тада још била у последњој, најкрвавијој фази свог дугог грађанског рата, а свет је био на ивици долазеће финансијске кризе. 

Ђаво лежи у детаљима

Шри Ланка тада издаје своје прве међународне обвезнице, са каматном стопом од 8,25 одсто, које ће неколико година касније бити главни узрок њених економских недаћа, али оне немају никакве везе са Кином и то се у западним медијима темељно прећуткује, а дуговање Ексим банци ставља се у жижу интересовања

Кинеска Ексим банка понудила је Шри Ланки комерцијални зајам од 307 милиона долара за изградњу луке, на петнаест година, уз четири године "грејс" периода. Коломбу је понуђено да бира између фиксне каматне стопе од 6,3 одсто или променљиве стопе. Коломбо је изабрао фиксну камату, због тадашњег раста каматних стопа.

Прва фаза пројекта изградње луке завршена је према плану, у року од три године и обухватала је неконтејнерски истовар и претовар.

Сви су били задовољни, јер 2007. године, нарочито земљи захваћеној оружаним сукобима, није било лако да добије толики комерцијални зајам.

Шри Ланка тада издаје своје прве међународне обвезнице, са каматном стопом од 8,25 одсто, које ће неколико година касније бити главни узрок њених економских недаћа, али оне немају никакве везе са Кином и то се у западним медијима темељно прећуткује, а дуговање Ексим банци ставља се у жижу интересовања.

Седиште Ексим банке

Грађански рат у земљи убрзо је окончан, 2009. године, а апетити политичара су нагло порасли.

Уместо да по препоруци канадских експерата сачека прве приходе од луке у њеној неконтејнерској фази, Махинда Раџапакс муњевито прелази на другу фазу изградње. Хамбантота нагло постаје класична контејнерска лука. 

Шри Ланка 2012. године од Ексим банке због тога позајмљује још 757 милиона долара, овога пута по сниженој каматној стопи од два одсто.

У Хамбантоти и Коломбу врло брзо, због пословних губитака, схватају да је новој луци потребан искусан оператер. Посао оператера добијају групације "Чајна харбор" и "Чајна мерчантс".

Раџапакс изненада расписује изборе за јануар 2015. и губи их од Маитрипале Сирисена који је изборну победу утемељио, гле чуда, на оптужбама за корупцију и задуживање у Пекингу.

Попут опозиционих кандидата у Малезији, на Малдивима и у Замбији, финансијски односи актуелног председника са Кином и оптужбе о корупцији били су доминантни делови кампање, наводе Браутигем и Ритмајер.

На опште изненађење, Сирисена је победио Раџапакса и његова администрација је одмах почела да трпи финансијски притисак, али због исплате поменутих државних обвезница које су чиниле око 40 одсто укупног спољног дуга земље, а не дугова Ексим банци.

Када је Сирисена преузео дужност председника, Шри Ланка је више дуговала Јапану, Светској банци и Азијској развојној банци, него Кини. Дуг за луку Хамбантоту износио је свега пет одсто укупног дуга, али је представљен као кључни део надолазеће дужничке кризе у земљи

Када је Сирисена преузео дужност председника, Шри Ланка је више дуговала Јапану, Светској банци и Азијској развојној банци, него Кини. Дуг за луку Хамбантоту износио је свега пет одсто укупног дуга, али је представљен као кључни део надолазеће дужничке кризе у земљи.

Гувернери централне банке у Коломбу, који су на тој позицији били за време Раџапакса и Сирисена, премда се не слажу по многим питањима, потврдили су једногласно Браутигемовој и Ритмајеровој да Хамбантота и кинески кредити уопште нису били извор финансијских невоља у земљи.

Браутигем и Ритмајер такође истичу да на Шри Ланки никада није било неизвршења обавеза које би довеле до "заплене" имовине те земље.

Спас је потражен новим зајмовима, овога пута о ММФ-а, а део новца обезбеђен је издавањем луке на 99 година групацији "Чајна мерчантс", по цени од 1,12 милијарди долара.

Влада у Коломбу, како је овде већ поменуто, новац од закупа је искористила да повећа своје девизне резерве, а не за исплату дуга Ексим банци.

Један од саговорника Браутигемове и Ритмајерове, истраживач Субхашини Абеџсингхе, рекао је да је Шри Ланка пре кинеских кредита могла да потоне у Индијски океан, а да већина западног света то не би приметила. Међутим, чим се мањим делом задужила у Кини, Шри Ланка је постала једна од најважнијих тема у Вашингтону.

Рибе у бурету 

Пропагандни наратив против Пекинга далеко је превазилазио лажну тврдњу о кинеској заплени луке Хамбантота на име дуга.

Мајк Пенс је чак био рекао да ће Хамбантота постати кинеска војна база, што се такође никада није догодило, јер уски канал који луку повезује са Индијским океаном може да пропушта тек по један брод. У случају војног сукоба, наводе Браутигем и Ритмајер, ратни бродови били би "рибе у бурету".

Појам "дипломатија у замци дуга", који Пенс радо употребљава, претпоставља Кину као кредитног предатора, а земље попут Шри Ланке као лаковерне жртве.

Браутигем и Ритмајер наводе да Кина још учи и прилагођава се условима на светском тржишту. Током протеклих двадесет година, кинеске фирме су, како Браутигем и Ритмајер наводе, научиле много о томе како да играју у међународном грађевинском бизнису којим Европа и даље доминира: док Кина има 27 фирми међу 100 најбољих светских извођача радова, у односу на девет из 2000. године, Европа има 37, мање од некадашњих 41, док САД имају свега седам, у поређењу са 19 од пре две деценије.

"Догађаји који су довели до стицања већинског удела у луци у Шри Ланки од стране кинеске компаније откривају много о томе како се наш свет мења. Кина и друге земље постају све софистицираније у међусобном преговарању. И било би штета ако САД не успеју да уче заједно са њима", наводе Браутигем и Ритмајер. 

У чему је штос? 

Уколико некога занима суштина западног медијског наратива о бауку "кинеских кредита" који кружи не само Србијом, већ целим западним светом, драгоцена је научна анализа "Debt Relief with Chinese Characteristics" у чијем су писању, поред Деборе Браутигем, учлествовали Кевин Акер и Јуфан Хуанг.

Ова драгоцена студија цитира економисту из Замбије који је, из угла своје земље, јасно и недвосмислено саопштио да проблем представљају еврообвезнице, у конкретном случају у вредности од три милијарде долара, а не кинески зајмови.

Ова студија открила је да је између 2000. и 2019. Кина отказала (cancelled) најмање 3,4 милијарде америчких долара дуга у Африци... Открила је да је Кина између 2000. и 2019. године реструктурирала или рефинансирала око 15 милијарди долара афричког дуга

"Са еврообвезницама се не играте када исплате доспевају. Кинески дуг може лако бити поново преговаран, реструктуриран или рефинансиран. Откако је Замбија издала своју прву еврообвезницу 2012. године, приноси су порасли са 5,65 на преко 20 процената", навео је замбијски економиста.

Према истом извору, лакше је било постићи споразуме са кинеским зајмодавцима него са приватним повериоцима (са Запада).

Ова студија открила је да је између 2000. и 2019. Кина отказала (cancelled) најмање 3,4 милијарде америчких долара дуга у Африци... Открила је да је Кина између 2000. и 2019. године реструктурирала или рефинансирала око 15 милијарди долара афричког дуга.

Ни ово истраживање није пронашло заплену имовине кинеских дужника и упркос уговорним клаузулама које захтевају арбитражу, нема доказа о томе да су коришћени судови за извршење плаћања или примена казнене каматне стопе.

Једина замерка аутора је нетранспарентност уговора потписаних са кинеским банкама.

(РТ)