Planovi Rusije za dominaciju nad Arktikom

(16. 1.2015)

Apstrakt

Iako kriza u Ukrajini nastavlja da fokusira pažnju na zapadnu granicu Rusije, Moskva želi da eksploatiše mnogo unosniju nagradu duž njenih ogromnih severnih prostranstava: Arktičkog kruga. Topljenje leda je otvorilo nove tranzitne rute i otkrilo prethodno nedostupne naftne i mineralne depozite. Suočavajući se sa godinom teških ekonomskih pritisaka, obezbeđenje energetskih rezervi koje se mogu eksploatisati ostaje vrhunski prioritet za Moskvu. Planirana militarizacija Arktika je već na putu i finansiranje je obezbeđeno za čitavu 2015 (Ministarstvo odbrane je jedino ministarstvo u Kremlju čiji budžet nije redukovan u najnovijoj raspodeli budžeta). Sa Rusijom koja za cilj ima konsolidaciju svoje snage do kraja godine, susedne zemlje već procenjuju svoje pozicije u susret preovlađujuće regionalne sile.

Analiza

Rusko tradicionalno gledište na spoljni svet je obojeno dubokim osećajem nesigurnosti i paranoje. Najbolji primer ovoga su događaji u Ukrajini, gde Kremlj nastoji da sačuva svoj tradicionalni geografski bedem nasuprot Zapadu. Zaštitnički obrazac je takođe očigledan u trenutnom razumevanju i pristupu Moskve situaciji na Arktiku. Od osam zemalja Arktičkog saveta, pet su članice NATO, što raspaljuje ruske sumnje da se opozicione sile prikupljaju protiv nje. Iako je trvenje sa Kijevom i Zapadom zasenilo rusko vojno jačanje na Arktiku, dugoročne ambicije Moskve za region čine druge arktičke zemlje nervoznim, Norvešku posebno. 

Rusija je zainteresovana za Arktik iz brojnih razloga, iako su čisti geopolitički imperativi i prirodni izvori glavne vodeće sile koje usmeravaju razmišljanje Moskve. Arktik sadrži procenjenih 30 procenata svetskog neotkrivenog prirodnog gasa i 13 procenata neotkrivenih rezervi nafte, što Moskva smatra važnim izvorima stranog ulaganja koje je kritično za ekonomski razvoj zemlje. Ruta Severnog mora od istočne Azije do Evrope kroz Arktički okean omogućava još jednu ekonomsku priliku za razvoj infrastrukture u severnoj Rusiji.

Ovi izvori i tranzitne linije su takođe atraktivni ostalim arktičkim zemljama, što potencijalno pretvara region u političko bojište. Konvencija Ujedinjenih nacija o zakonu na moru reguliše vlasništvo nad Arktikom dozvoljavajući da se ekskluzivne ekonomske zone protežu 200 milja od kopna i čak i dalje ukoliko podvodni izvori leže na kontinentalnom grebenu. Negostoljubivi uslovi čine prethodne granične sporove besmislenim, tako da unutrašnjost Arktika ostaje otvorena za teritorijalne zahteve i razmirice. Interes koji je izražen od strane drugih zemalja pothranjuje rusku odlučnost da preuzme ulogu centralne arktičke nacije na bilo koji mogući način uključujući vojni pritisak.

Ruska arktička militarizacija

Militarizacija Arktika će biti ključni imperativ za rusku armiju tokom 2015. i dalje, zajedno sa modernizacijom uopšte i pružanjem podrške snagama na Krimu i u enklavi Kalinjingrada. Sudeći na osnovu ruskog Ministarstva odbrane baze iz sovjetske ere na Arktiku su ponovo aktivirane kao odgovor na obnavljanje interesa NATO u regionu. Pista na arhipelagu Nova zemlja je renovirana kako bi se prilagodila modernim borbenim avionima, kao i onima koji pripadaju novoj generaciji, kao dodatak naprednom S-400 protivvazdušnom sistemu. Deo severne flote će takođe biti baziran na ostrvskom lancu, što je idealna pozicija za operacije u regionu Arktika.

Severna flota predstavlja dve trećine čitave ruske mornarice, koja je jedina mornarica na svetu koja operiše ledolomcima na nuklearni pogon. Osim toga, Moskva je objavila formiranje nove vojne jedinice od 6 000 vojnika na dalekom severu koja će se sastojati od dve motorizovane pešadijske brigade locirane u oblasti Murmanska i u Jamal-Nenjec autonomnom regionu. Radar i zemaljski vođeni sistemi su takođe planirani za zemlju Franca Jozefa, ostrvo Vrangel i za Kejp Šmit. Federalni bezbednosni servis planira da poveća broj graničnih straža na ruskom severnom perimetru. 

Nedavne "Vostok 2014" vojne vežbe, najveće od kolapsa Sovjetskog Saveza, bile su indikacija ruskih namera na Arktiku. Ruske trupe, mornari i padobranci izvršavaju borbene trenažne misije u regionu jasno razmeštajući "Pancir-s" (protivvazdušna odbrana) i "iskander-M" (balistički projektil) između ostalih. Takve aktivnosti neizbežno bude atmosferu hladnog rata, kada je region bio fokus pažnje SAD i NATO. Pored toga, ruska Severna flota je objavila da će njena nezavisna mornarička brigada biti pod intenzivnim treningom u regionu Arktika tokom 2015.

Kremlj je ponovio svoju nameru da formira impresivne kombinovane vojne snage koje će štititi njegove političke i ekonomske interese na Arktiku do 2020. Zalazeći u 2015, procenjeno je da ruske vojne snage imaju 56 borbenih aviona i 122 helikoptera u arktičkom regionu. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da će 14 vojnih aerodroma na ruskom Arktiku biti operativno do kraja godine. Ministar odbrane je takođe rekao da će neki od 50 modernizovanih MIG-31BM “fokshaund“[1] presretača očekivanih 2019. biti isporučeni sa odbrambenim dužnostima nad Arktikom. Uprkos ekonomskim problemima koji potresaju Rusiju, Ministarstvo odbrane je uspelo da izbegne značajno smanjenje budžeta koji je opteretio druga ministarstva. Zapravo, Kremlj je povećao troškove odbrane za 20 procenata, što je jasna indikacija ruskih prioriteta za 2015. i indikacija da Moskva namerava da ispuni svoje vojne obaveze.

Na kraju 2014. Rusija je uspostavila ujedinjenu stratešku komandu baziranu oko postojeće komandne arhitekture Severne flote. Struktura snaga uspešno obezbeđuje vojno pokrivanje duž ostrva ruskih severnih teritorija, omogućavajući bolji pregled ikontrolu trgovačke rute od Kine do Norveške. Ova struktura takođe služi svrsi praćenja i potencijalne provere svakog vojnog pokreta bilo koje druge sile u regionu.

Zajedno sa baltičkim državama i njihovim okruženjem Barencovo more je pod konstantnom prismotrom ruskih borbenih aviona. Ruska dominacija u regionu je dodatno pojačana kada je krajem decembra ruski predsednik Vladimir Putin potpisao novu vojnu doktrinu. U oštrom kontrastu prema prethodnim doktrinama, arktički region je zvanično stavljen na listu ruskih sfera uticaja prvi put. Isto se tiče ruske mornaričke doktrine koja ima dva glavna geopolitička imperativa: prodor u Crno more i dominaciju nad Arktikom.

Odgovor Norveške

Iako ruski planovi za ekspanziju na Arktiku mogu da izgledaju agresivno, vojni autoriteti u Kremlju nemaju želju za vojnom konfrontacijom sa zapadnim silama. Moskva je svesna NATO ugovora, član 5, koji kaže da svaki napad na pojedinačnu državu članicu može dovesti do jedinstvenog odgovora Alijanse. Ipak, povećano rusko vojno prisustvo u regionu čini da se susedne zemlje osećaju ugroženo, naročito Norveška.

Ruske arktičke ambicije

Ruske akcije u Ukrajini, zajedno sa vojnom eksploatacijom Arktika, prisilile su Oslo da ponovo proceni ulogu Moskve i njene namere na severu, posebno u oblasti Barencovog mora. Norveška je podržala zapadnu primenu sankcija Rusiji i naredni potezi Osla otkrivaju veliki pomak u njegovim strateškim percepcijama Rusije kao potencijalne pretnje kao dodatak isticanju naslednih ranjivosti manje zemlje. Ipak, Norveška je lider kada je u pitanju promocija uloge NATO na Arktiku. Ona je jedina zemlja na svetu koja ima svoj stalni vojni glavni štab iznad arktičkog kruga. Iako je Norveška doprinela u trupama multinacionalnim snagama u Iraku i više od 500 članova osoblja međunarodnim bezbednosnim pomoćnim snagama u Avganistanu, i bila jedna od samo sedam NATO članica koja je zaista izvela vazdušne udare u libijskoj kampanji, primarna sila koja vodi njenu vojsku je bezbednost Arktika. Norvežani su široko investirali u arktičke bezbednosne kapacitete, ali uzimajući u obzir veličinu i sredstva, oni su patuljasti u odnosu na Rusiju. Zbog toga norveški zvaničnici, kako vojni, tako i civilni, žele da vide da NATO igra veću ulogu na Arktiku. 

Uprkos značajnom stepenu vojne saradnje između Norveške i Rusije koja je u prošlosti uključivala posete vojnih zvaničnika i povremene združene vežbe, zdrav razum je diktirao da Oslo ne održi nijednu vojnu vežbu u blizini granice sa Sovjetskim Savezom tokom hladnog rata. Ovo se nastavilo posle pada gvozdene zavese, ipak norveška vlada je nedavno objavila svoju nameru da izvede vežbe velikih razmera u Finmarku, teritoriji na rusko-norveškoj granici u martu 2015. Najavljeni manevri će biti najveći od 1967. Moskva je prepoznala da norveška politika prema Rusiji prolazi kroz velike promene kao direktna reakcija militarizaciji arktičkog regiona od Moskve.

Ruska percepcija Arktika

Čini se da se Rusija sprema za svaku eventualnost na Arktiku, ali njeni kreatori politike počinju da vode debatu da li ruski pritisak na Arktiku služi kao geopolitička osovina koja može da promeni regionalni balans sila. Pojava dominantnog arktičkog igrača će sigurno uticati na transatlantske trgovačke rute i obavezivanja, odnose između Rusije i severnoevropskih zemalja i odnose između Rusije i Kine. Tokom pola veka Arktik je bio oblast trenja između SAD i Rusije i mesto brojnih incidenata koji su lako mogli da vode u konflikt. Čak i u posthladnoratovskom svetu region može još jednom biti transformisan u zonu zamrznutih konflikata. Velike sile su se dugo takmičile oko Arktika, a sada zemlje poput Kine i Indije izražavaju sopstvene interese u tom regionu.

Iako se Rusija suočava sa ogromnim unutrašnjim i spoljašnjim problema, kao što je ekonomija u padu i problemi u Ukrajini, i pritiskom međunarodne zajednice, Kremlj ostaje privržen Arktiku. Ovo je prisililo ruske susede da preispitaju njihovo vojno prisustvo na mestima kao što je Barencovo more, kao i teritorijalne zahteve u spornim delovima arktičkog kruga. Norveška će izvršiti jači pritisak za veće NATO prisustvo u severnom regionu, ali vojni konflikt ostaje kao pretnja, Rusija će zaustaviti neprijateljstva. Kremlj zna da, kada su u pitanju teritorije, dela govore bolje od reči i svaki pokušaj da se ugrabe bogate neutralne teritorije arktičkog kruga će morati da bude podržan silom.

Preveo sa engleskog: Vladimir Jevtić