Планови Русије за доминацију над Арктиком

(16. 1.2015)

Апстракт

Иако криза у Украјини наставља да фокусира пажњу на западну границу Русије, Москва жели да експлоатише много уноснију награду дуж њених огромних северних пространстава: Арктичког круга. Топљење леда је отворило нове транзитне руте и открило претходно недоступне нафтне и минералне депозите. Суочавајући се са годином тешких економских притисака, обезбеђење енергетских резерви које се могу експлоатисати остаје врхунски приоритет за Москву. Планирана милитаризација Арктика је већ на путу и финансирање је обезбеђено за читаву 2015 (Министарство одбране је једино министарство у Кремљу чији буџет није редукован у најновијој расподели буџета). Са Русијом која за циљ има консолидацију своје снаге до краја године, суседне земље већ процењују своје позиције у сусрет преовлађујуће регионалне силе.

Анализа

Руско традиционално гледиште на спољни свет је обојено дубоким осећајем несигурности и параноје. Најбољи пример овога су догађаји у Украјини, где Кремљ настоји да сачува свој традиционални географски бедем насупрот Западу. Заштитнички образац је такође очигледан у тренутном разумевању и приступу Москве ситуацији на Арктику. Од осам земаља Арктичког савета, пет су чланице НАТО, што распаљује руске сумње да се опозиционе силе прикупљају против ње. Иако је трвење са Кијевом и Западом засенило руско војно јачање на Арктику, дугорочне амбиције Москве за регион чине друге арктичке земље нервозним, Норвешку посебно. 

Русија је заинтересована за Арктик из бројних разлога, иако су чисти геополитички императиви и природни извори главне водеће силе које усмеравају размишљање Москве. Арктик садржи процењених 30 процената светског неоткривеног природног гаса и 13 процената неоткривених резерви нафте, што Москва сматра важним изворима страног улагања које је критично за економски развој земље. Рута Северног мора од источне Азије до Европе кроз Арктички океан омогућава још једну економску прилику за развој инфраструктуре у северној Русији.

Ови извори и транзитне линије су такође атрактивни осталим арктичким земљама, што потенцијално претвара регион у политичко бојиште. Конвенција Уједињених нација о закону на мору регулише власништво над Арктиком дозвољавајући да се ексклузивне економске зоне протежу 200 миља од копна и чак и даље уколико подводни извори леже на континенталном гребену. Негостољубиви услови чине претходне граничне спорове бесмисленим, тако да унутрашњост Арктика остаје отворена за територијалне захтеве и размирице. Интерес који је изражен од стране других земаља потхрањује руску одлучност да преузме улогу централне арктичке нације на било који могући начин укључујући војни притисак.

Руска арктичка милитаризација

Милитаризација Арктика ће бити кључни императив за руску армију током 2015. и даље, заједно са модернизацијом уопште и пружањем подршке снагама на Криму и у енклави Калињинграда. Судећи на основу руског Министарства одбране базе из совјетске ере на Арктику су поново активиране као одговор на обнављање интереса НАТО у региону. Писта на архипелагу Нова земља је реновирана како би се прилагодила модерним борбеним авионима, као и онима који припадају новој генерацији, као додатак напредном С-400 противваздушном систему. Део северне флоте ће такође бити базиран на острвском ланцу, што је идеална позиција за операције у региону Арктика.

Северна флота представља две трећине читаве руске морнарице, која је једина морнарица на свету која оперише ледоломцима на нуклеарни погон. Осим тога, Москва је објавила формирање нове војне јединице од 6 000 војника на далеком северу која ће се састојати од две моторизоване пешадијске бригаде лоциране у области Мурманска и у Јамал-Нењец аутономном региону. Радар и земаљски вођени системи су такође планирани за земљу Франца Јозефа, острво Врангел и за Кејп Шмит. Федерални безбедносни сервис планира да повећа број граничних стража на руском северном периметру. 

Недавне "Восток 2014" војне вежбе, највеће од колапса Совјетског Савеза, биле су индикација руских намера на Арктику. Руске трупе, морнари и падобранци извршавају борбене тренажне мисије у региону јасно размештајући "Панцир-с" (противваздушна одбрана) и "искандер-М" (балистички пројектил) између осталих. Такве активности неизбежно буде атмосферу хладног рата, када је регион био фокус пажње САД и НАТО. Поред тога, руска Северна флота је објавила да ће њена независна морнаричка бригада бити под интензивним тренингом у региону Арктика током 2015.

Кремљ је поновио своју намеру да формира импресивне комбиноване војне снаге које ће штитити његове политичке и економске интересе на Арктику до 2020. Залазећи у 2015, процењено је да руске војне снаге имају 56 борбених авиона и 122 хеликоптера у арктичком региону. Руски министар одбране Сергеј Шојгу изјавио је да ће 14 војних аеродрома на руском Арктику бити оперативно до краја године. Министар одбране је такође рекао да ће неки од 50 модернизованих МИГ-31БМ “фоксхаунд“[1] пресретача очекиваних 2019. бити испоручени са одбрамбеним дужностима над Арктиком. Упркос економским проблемима који потресају Русију, Министарство одбране је успело да избегне значајно смањење буџета који је оптеретио друга министарства. Заправо, Кремљ је повећао трошкове одбране за 20 процената, што је јасна индикација руских приоритета за 2015. и индикација да Москва намерава да испуни своје војне обавезе.

На крају 2014. Русија је успоставила уједињену стратешку команду базирану око постојеће командне архитектуре Северне флоте. Структура снага успешно обезбеђује војно покривање дуж острва руских северних територија, омогућавајући бољи преглед иконтролу трговачке руте од Кине до Норвешке. Ова структура такође служи сврси праћења и потенцијалне провере сваког војног покрета било које друге силе у региону.

Заједно са балтичким државама и њиховим окружењем Баренцово море је под константном присмотром руских борбених авиона. Руска доминација у региону је додатно појачана када је крајем децембра руски председник Владимир Путин потписао нову војну доктрину. У оштром контрасту према претходним доктринама, арктички регион је званично стављен на листу руских сфера утицаја први пут. Исто се тиче руске морнаричке доктрине која има два главна геополитичка императива: продор у Црно море и доминацију над Арктиком.

Одговор Норвешке

Иако руски планови за експанзију на Арктику могу да изгледају агресивно, војни ауторитети у Кремљу немају жељу за војном конфронтацијом са западним силама. Москва је свесна НАТО уговора, члан 5, који каже да сваки напад на појединачну државу чланицу може довести до јединственог одговора Алијансе. Ипак, повећано руско војно присуство у региону чини да се суседне земље осећају угрожено, нарочито Норвешка.

Руске арктичке амбиције

Руске акције у Украјини, заједно са војном експлоатацијом Арктика, присилиле су Осло да поново процени улогу Москве и њене намере на северу, посебно у области Баренцовог мора. Норвешка је подржала западну примену санкција Русији и наредни потези Осла откривају велики помак у његовим стратешким перцепцијама Русије као потенцијалне претње као додатак истицању наследних рањивости мање земље. Ипак, Норвешка је лидер када је у питању промоција улоге НАТО на Арктику. Она је једина земља на свету која има свој стални војни главни штаб изнад арктичког круга. Иако је Норвешка допринела у трупама мултинационалним снагама у Ираку и више од 500 чланова особља међународним безбедносним помоћним снагама у Авганистану, и била једна од само седам НАТО чланица која је заиста извела ваздушне ударе у либијској кампањи, примарна сила која води њену војску је безбедност Арктика. Норвежани су широко инвестирали у арктичке безбедносне капацитете, али узимајући у обзир величину и средства, они су патуљасти у односу на Русију. Због тога норвешки званичници, како војни, тако и цивилни, желе да виде да НАТО игра већу улогу на Арктику. 

Упркос значајном степену војне сарадње између Норвешке и Русије која је у прошлости укључивала посете војних званичника и повремене здружене вежбе, здрав разум је диктирао да Осло не одржи ниједну војну вежбу у близини границе са Совјетским Савезом током хладног рата. Ово се наставило после пада гвоздене завесе, ипак норвешка влада је недавно објавила своју намеру да изведе вежбе великих размера у Финмарку, територији на руско-норвешкој граници у марту 2015. Најављени маневри ће бити највећи од 1967. Москва је препознала да норвешка политика према Русији пролази кроз велике промене као директна реакција милитаризацији арктичког региона од Москве.

Руска перцепција Арктика

Чини се да се Русија спрема за сваку евентуалност на Арктику, али њени креатори политике почињу да воде дебату да ли руски притисак на Арктику служи као геополитичка осовина која може да промени регионални баланс сила. Појава доминантног арктичког играча ће сигурно утицати на трансатлантске трговачке руте и обавезивања, односе између Русије и северноевропских земаља и односе између Русије и Кине. Током пола века Арктик је био област трења између САД и Русије и место бројних инцидената који су лако могли да воде у конфликт. Чак и у постхладноратовском свету регион може још једном бити трансформисан у зону замрзнутих конфликата. Велике силе су се дуго такмичиле око Арктика, а сада земље попут Кине и Индије изражавају сопствене интересе у том региону.

Иако се Русија суочава са огромним унутрашњим и спољашњим проблема, као што је економија у паду и проблеми у Украјини, и притиском међународне заједнице, Кремљ остаје привржен Арктику. Ово је присилило руске суседе да преиспитају њихово војно присуство на местима као што је Баренцово море, као и територијалне захтеве у спорним деловима арктичког круга. Норвешка ће извршити јачи притисак за веће НАТО присуство у северном региону, али војни конфликт остаје као претња, Русија ће зауставити непријатељства. Кремљ зна да, када су у питању територије, дела говоре боље од речи и сваки покушај да се уграбе богате неутралне територије арктичког круга ће морати да буде подржан силом.

Превео са енглеског: Владимир Јевтић