O Rusiji, Ukrajini, Putinu i hladnom ratu koji je u toku

(Spiegel Online International)

Rusija želi da uveća svoj arsenal interkontinentalnih raketa. Sjedinjene Države nastoje da instaliraju svoje teško naoružanje u istočnoevropskim državama članicama NATO. Uz to, Vašington razmatra  mogućnost raspoređivanja nuklearnih krstarećih raketa u Evropi kao odgovor na navodno rusko kršenje sporazuma o ograničavanju naoružanja postignutog pre više decenija. Kriza u Ukrajini preti razbuktavanjem.  

O svemu tome razgovaramo sa Zbignjevom Bžežinskim (87), u razdoblju od 1977. do 1981. savetnikom za nacionalnu bezbednost predsednika DŽimija Kartera,  danas saradnikom Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

ŠPIGL ONLAJN: Gospodine Bžežinski, da li prisustvujemo otpočinjanju novog hladnog rata između Rusije i SAD?

Bžežinski: Mi smo već u hladnom ratu. Na sreću, još uvek nije mnogo verovatno da će isti prerasti u „vreli“.

ŠPIGL ONLAJN: Prošli hladni rat je trajao više od 40 godina. Da li će i ovaj novi trajati toliko dugo?

Bžežinski: Mislim da neće. Stvari se danas odvijaju mnogo ubrzanije. Pritisci spolja se mnogo brže internalizuju. Ako se sa time nastavi i ako se Ukrajina sasvim ne uruši, ti pritisci će u Rusiji podsticati one koji su nadležni za artikulisanje alternativa. Nadajmo se da je Putin dovoljno pametan da zna da je bolje razmotriti alternative unapred nego sa zakašnjenjem.

ŠPIGL ONLAJN: Da li je doista dovoljno pametan?

Bžežinski: Teško je to reći. On poseduje ono što mi Amerikanci nazivamo oštroumnošću (smarts), što je neka vrsta instinktivne pameti. Uz to, nije neobrazovan čovek. Stoga se pitam zašto je namerno antagonizavao više od 40 miliona ljudi u susednoj državi koja, sve donedavno, nije bila vođena nikakvim neprijateljstvom prema Rusiji.

ŠPIGL ONLAJN: Da li smatrate ispravnim to što SAD šalju teško naoružanje u istočnu Evropu i baltičke zemlje?

Bžežinski: A da li Vi smatrate ispravnim slanje trupa i naoružanja u jednu suverenu državu i započinjanje lokalnog rata u njoj, nakon što ste se dočepali velikog dela njene teritorije?

ŠPIGL ONLAJN: Aludirate na ruske akcije u Ukrajini?

Bžežinski: Treba pažljivo i objektivno posmatrati obe strane. To je pitanje akcije i reakcije. Ja nisam pobornik rata, ali nisam ni uplašen argumentom da ako odgovorite istom merom na unilateralne akcije druge strane, na neki način provocirate i forsirate rat. Upravo suprotno. Ne učiniti to je mnogo verovatniji i kraći put do rata.

ŠPIGL ONLAJN: Ali, zar NATO nije ključna figura Putinove antizapadne propagande?

Bžežinski: Mislite da NATO nije dozvoljeno da rasporedi trupe na teritoriji zemalja članica kada se nešto potencijalno opasno dešava u njihovom susedstvu?

ŠPIGL ONLAJN: Pre je pitanje da li je to politički mudro, s obzirom na to da im se mogla pružiti neka vrsta pomoći iznutra.

Bžežinski: Upravo takav argument je uoči Drugog svetskog rata mogao da se ponudi za ograničenu reakciju na Hitlerovu okupaciju Sudeta ili, pak, njegovu aneksiju (Anschluss) Austrije!

ŠPIGL ONLAJN: Da li to znači da Vi upoređujete Putina sa Hitlerom?

Bžežinski: Mislim da ima izvesnih sličnosti između njih, kao što ima i razlika. Hitler nikada nije bio posebno zainteresovan za lično bogaćenje. Putin, pak, iskazuje sporadično interesovanje za sticanje novca, što uvodi u život nešto drugačije perspektive, pa i onu u kojoj se možda mogu stabilizovati i umeriti strasti. Ali ono što je posebno opasno je njegov kockarski karakter.

ŠPIGL ONLAJN: Zamislimo scenario prema kome Rusija napada baltičke zemlje. Da li bi NATO ušao u rat?

Bžežinski: Ako bi došlo do tog napada, svakako bi ušao. To je smisao njegovog postojanja, zar ne? Mi ne možemo reći ostatku sveta: “Ne znači nam ništa ono što govorimo. Odnosno, mi nećemo učiniti ništa, šta god vi da uradite“. To bi bilo kao da na vrata svoga doma okačite poruku: „Napolju smo, a vrata nisu zaključana“. Da li smatrate da bi to bila pametna bezbednosna strategija?

ŠPIGL ONLAJN: Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja, koje je obavila Istraživačka agencija Pju, 58 procenata Nemaca ne smatra da bi Nemačka trebalo da upotrebi vojnu silu kako bi odbranila neku NATO saveznicu od eventualnog ruskog napada.

Bžežinski: Poznati su mi ti podaci. Koliki procenat Nemaca bi odgovorio da, u slučaju da je Nemačka napadnuta, SAD ne bi trebalo da je zaštite?

ŠPIGL ONLAJN: Većina bi, verovatno, odgovorila da treba da je zaštite.

Bžežinski: Tako je, naravno. Takva je ljudska priroda. Stoga ja ne brinem mnogo o tim stvarima, jer se stanovišta ljudi menjaju sa promenom okolnosti. Pogledajte Litvaniju, tu malu, slabašnu državu, koja je upravo obznanila da počinje sa pripremama za odbranu. To bi trebalo da postidi Nemačku. Zapravo,  ja verujem da bi se Nemačka borila. Mislim da bi se gospođa Merkel borila. I nemačka opozicija bi se borila, takođe.  

ŠPIGL ONLAJN: Kada je reč o konfliktu u Ukrajini, predsednik Obama je prepustio vođstvo upravo nemačkoj kancelarki Merkel. Da li je to, po Vašem mišljenju, dobar potez?

Bžežinski: Mislim da kancelarka Merkel izuzetno dobro obavlja taj posao. Uz to, Obama ima i nekih drugih problema za rešavanje, poput onog na Srednjem istoku.

ŠPIGL ONLAJN: Merkelova veruje da je slanje oružja u Ukrajinu pogrešan način tretiranja spora. Ona, zapravo, ne veruje u vojno razrešenje krize. Šta Vi mislite?

Bžežinski: Mi treba da podignemo cenu ruskog posezanja za silom  upravo tako što ćemo Ukrajinu opskrbiti oružjem za odbranu u prvom redu većih gradova (minobacači, antitenkovske rakete). Ako želite da ovladate jednom velikom zemljom morate da ovladate njenim velikim gradovima. A to je veoma skup poduhvat ukoliko je stanovništvo te zemlje voljno da ih brani.

ŠPIGL ONLAJN: Da li vidite moguće razrešenje krize koje bi izbeglo dalju eskalaciju?

Bžežinski: Verujem da bi konačno razrešenje krize trebalo da bude postignuto na osnovama jednog sporazuma i da bi temeljni okvir za njega trebalo da predstavljaju aranžmani koji su omogućili višedecenijski mir i stabilnost u odnosima Rusije i Finske. Ukrajina bi trebalo da zadrži slobodu izbora svog političkog identiteta, svoje političke filozofije, i da je institucionalizuje tešnjim vezama sa Evropom. Ali, u isto vreme, Rusija bi trebalo da dobije uverljive garancije da Ukrajina neće postati članica NATO. Mislim da je to formula za razrešenje spora.

ŠPIGL ONLAJN: U skorije vreme mnogo toga smo saznali o aktivnostima Državne bezbednosne agencije (NSA). Da li je, u vreme kada ste Vi bili savetnik za nacionalnu bezbednost, NSA prisluškivala tadašnjeg nemačkog kancelara Helmuta Šmita?

Bžežinski: Snažno me obavezuje činjenica da sam bio na poziciji koju pominjete, te Vam stoga ne mogu odgovoriti na postavljeno pitanje.

Priredila i sa engleskog prevela: Mirjana Radojičić