Nove tenzije u odnosima između Turske i Sirije

Više je nego očigledno da pobunjenici u Siriji gube bitku i da u strateškom smislu ne mogu ništa da urade. Zato Zapad na čelu sa SAD nastoji da putem Turske izvrši pritisak na Siriju. Turska preti ratom zbog navodnih granatiranja njene teritorije koje su iscenirali sami pobunjenici. U intervju za “Glas Rusije” Rik Rozof je izjavio sledeće: ”…samo nekoliko časova pre incidenta sa granatiranjem turske teritorije koje joj je omogućilo opravdanje za vojne napade na sirijske ciljeve, ruski zamenik ministra inostranih poslova Genadi Gatilov rekao je reporterima u Moskvi da je Rusija upozorila NATO i njegove saveznike na sednici za saradnju zalivskih zemalja (Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati) da pripremaju kontekst za vojnu intervenciju unutar Sirije time što insistiraju na uspostavljanju humanitarnih koridora ili neutralnih zona unutar Sirije i da započinju vojne provokacije na tursko-sirijskoj granici”.[1]

U prilog rastućim tenzijama između Turske i Sirije govori i podatak da je Ankara prebazirala dodatnih 25 aviona tipa “F-16“ na granicu sa Sirijom.[2] U međuvremenu ostali zapadni saveznici se pozivaju na odredbu da ukoliko jedna članica NATO bude napadnuta da ostale zemlje imaju pravo da se vojno umešaju. Generalni sekretar NATO pakta Anders Fon Rasmusen izjavio je da “saveznici imaju neophodne planove kako bi sačuvali bezbednost Turske, ukoliko to bude neophodno“.[3]

Sama Turska se takođe priprema za rat sa Sirijom. Nedavno je turski parlament dao ovlašćenje premijeru Redžepu Erdoganu da može da pošalje trupe van teritorije matične zemlje. Redžep Erdogan je izjavio sledeće: “Obavezni ste u svakom momentu da budete spremni za rat. Ako niste spremni ovo nije država, ako niste za to spremni, ovo nije narod”.[4]

Ono što može zategnuti odnose između Ankare i Moskve jeste prinudno spuštanje putničkog aviona sirijske avio kompanije na letu Moskva Damask. Turci su to uradili navodno pod sumnjom da je avion prevozio oružje sirijskoj armiji.[5] Međutim, Rusi taj čin mogu sasvim drugačije shvatiti. Između ostalog, ukoliko Moskva želi zaista da isporuči oružje sirijskoj armiji ona to može učiniti morskim putem što je daleko bezbednije i što joj omogućava dopremanje daleko veće količine naoružanja. Sasvim je dakle jasno da se radi o provokaciji sa turske strane.

Iscenirani napadi granatama na pogranična naseljena mesta u Turskoj predstavljaju poslednji pokušaj da se zbaci vlada predsednika Bašara. A da je sasvim očigledno da su granate na tursku teritoriju ispaljene sa pobunjeničkih položaja govori i podatak da uglavnom pobunjenici drže tu oblast pod svojom kontrolom.[6] Osim toga, Sirija je zatvorila vazdušni prostor u blizini granice sa Turskom. Kako izveštava “Glas Rusije” Damask je zabranio svojoj armiji bilo kakve vojne aktivnosti na deset kilometara od granice sa Turskom što isto važi i za vazduhoplovstvo.[7] Pitanje koje se racionalno može postaviti je zbog čega bi se neka vojna jedinica sirijske armije oglušila o to naređenje i počela da granatira tursku teritoriju?

Pitanje je koliko će Turska zaista biti spremna da uđe u rat sa Sirijom kada već ima probleme sa Kurdima koji neprestano napadaju njenu armiju. Međutim, američke trupe su prebazirale svoje određene jedinice na granicu sa Jordanom sa obrazloženjem kontrole sirijskog hemijskog i biološkog oružja kao i da navodno pruže pomoć Jordanu u prihvatu brojnih izbeglica.[8]  “Imamo tamo grupu vojnika koji pomažu da se tamo uspostavi štab i da veza između SAD i Jordana bude jaka tako da se možemo izboriti sa svim mogućim posledicama onog što se dešava u Siriji”[9], izjavio je Leon Paneta. Da li se to sprema vojna intervencija protiv Sirije?[10]

Rusija sigurno neće stajati po strani ukoliko se to dogodi, jer ukoliko bude ostala po strani, ona gubi važnog saveznika a osim toga i njen međunarodni uticaj biće ozbiljno poljuljan. Osim toga Sirijska armija ima ozbiljan potencijal kada je u pitanju PVO tako da bi svaki eventualni vazdušni udari bili plaćeni visokom cenom. Turska bi se sigurno u eventualnom ratu oslonila na svoje najmodernije višenamenske avione tipa “F-16” ali po cenu visokih gubitaka, jer sirijska PVO raspolaže savremenim ruskim sistemima kao što su “Buk” ili “Pancir” a Amerikanci nisu spremni da vode još jedan rat sada kada su već njihove trupe angažovane u Avganistanu. Pitanje je takođe kako će Iran reagovati na eventualni napad na Siriju i ne smemo da zanemarimo ni njegove efektive.

U svakom slučaju ukoliko se NATO pakt, Izrael i SAD ipak odluče za otvorenu vojnu intervenciju, a Rusija ostane pasivna što će se, kao što smo rekli, veoma loše odraziti po njenu geostratešku poziciju na međunarodnom planu, Turska će biti ta koja će predstavljati udarnu pesnicu vojne intervencije protiv Sirije i njenog predsednika Bašara al-Asada. Turski avioni tipa “F-16” biće ti koji će zadati udarce po vitalnim objektima sirijske armije i vlade Sirije i to bi pobunjenicima dalo krila da na terenu učine nešto više dok se američke trupe u Jordanu sigurno neće uključiti u otvoreni konflikt. One će samo pružati logističku podršku pobunjenicima i ako treba zaposedati zauzeta područja.