Nemiri u Kazahstanu - Konačan obračun sadašnjeg sa bivšim predsednikom Nazarbajevom

Iako je 2019. prvi predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev nakon trodecenijske vladavine prepustio predsednički položaj Kasimu-Žomartu Tokajevu, nastavio je da igra značajnu ulogu u državi preko Saveta za nacionalnu bezbednost kojem je bio na čelu. U zemlji je od tada praktično postojalo dvovlašće između starog i novog predsednika Takajeva. Dok još uvek traju pokušaji da se pronikne u tok i uzroke aktuelnih događaja u Kazahstanu, sve jasnije postaje da je njihova važna dimenzija - sukob bivšeg i sadašnjeg predsednika zemlje.

Činilo se da će Kazahstan izbeći sudbinu ostalih centralnoazijskih republika gde se pitanje vlasti rešavalo na ulicama. Baš na godišnjicu sličnih događaja u Vašingtonu, kada je masa upala u američki parlament, i Kazahstan našao u grupi srednjeazijskih država u kojima narodno nezadovoljstvo ima odlučujuću ulogu u konfigurisanju vlasti.

Neredi koji su počeli 2. januara u Mangistauskoj oblasti na zapadu Kazahstana, čiji je povod bio povećanje cena gasa, brzo su se proširili u centar zemlje i najvažniju grad, Almati, gde su zapaljene rezidencija predsednika i gradonačelnika. U sukobima policije i demonstranata bilo je na desetine stradalih i povređenih. Uvedeno je vanredno stanje u celoj zemlji i pozvane su države članice Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) - u kojoj su Jermenija, Rusija, Belorusija, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbeksitan i Kazahstan - da pomognu uvođenju i očuvanju reda u zemlji.

Time se, čini se, okončava prva faza kazahstanske krize i počinje faza konsolidacije vlasti, iako svi sukobi još nisu prestali. Predsednik Tokajev najavio je oštar kurs i obračun s terorističkim bandama, kako je nazvao učesnike nereda. Dao je odobrenje, kako je izjavio u svom televizijskom obraćanju, da se na njih puca bez upozorenja.

Već tri dana u Almati sleću vojnici iz zemalja ODKB-a. Za sada je reč od oko 3.000 naoružanih i opremljenih vojnika sa zadatkom da pomognu kazahstanskim jedinicama u održavanju reda i obezbeđenju institucija.

Kazahstan je suočen sa ozbiljnim sistemskim problemima i njihovo rešavanje više neće biti moguće odlagati. Svi, svuda, to već razumeju.

Ruske trupe stižu u Kazahstan 8. januara 2022.

Čekajući odgovarajuće odluke

Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev se tri puta direktno obraćao sunarodnicima preko televizije. On je pozvao demonstrante da „ne podležu provokacijama" i ponovio da „vlast neće pasti". „Ne treba nam sukob, već međusobno poverenje. Apelujem na omladinu: ne rušite svoje životne puteve, ne trujte živote svojih najmilijih. Svi pravni zahtevi i zahtevi sa vaše strane biće pažljivo razmotreni, biće donete odgovarajuće odluke", rekao je Tokajev. „Nadam se vašem razumevanju. Sada je na kocki i vaše blagostanje i mesto naše zemlje u savremenom svetu."

Tokajev je najavio poseban sastanak na kojem će se razgovarati o „socijalnim pitanjima". Osim toga, Tokajev je pozvao javnost da „ne prati destruktivne grupe". Ali nije precizirao o kojim grupama je reč.

Kasim-Žomart Tokajev, 7. januara 2021.

Posle početnih celodnevnih sukoba s demonstrantima, snage bezbednosti Kazahstana brzo su posustale i bile su na ivici kolapsa. Ministarstvo odbrane Kazahstana nije bilo spremno da primeni silu protiv demonstranata. „Situacija u jedinicama vojske je nestabilna" - saopšteno je u Savetu bezbednosti Kazahstana. Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe nije garantovalo lojalnost svojih zaposlenih. Specijalne jedinice Komiteta nacionalne bezbedbnosti (KNB) mogu samo da obezbede zaštitu državnih organa u Astani, dok u Almatiju postoji veliki nedostatak snaga bezbednosti. Za ceo grad nije bilo više od 5.000 zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i 1.500 vojnika Nacionalne garde, što nije bilo dovoljno da se situacija drži pod kontrolom. Pretila je opasnost da demonstranti prodru i zauzmu policijske i vojne kasarne, dokopaju se oružja, čime bi se otvorio put za svrgavanje postojeće vlasti u zemlji.

Brzom reakcijom i pozivom saveznicima, predsednik Tokajev je presekao takav scenario.

Protesti u Almatiju 5. januara 2021.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da događaje u Kazahstanu vidi kao „spolja inspirisan pokušaj nasilnog podrivanja bezbednosti i integriteta države", verovatno otuda što su neki demonstranti zahtevali da se odmah prekine svaka saradnja s Rusijom. Takve ocene drže se i vlasti u Astani.

Na sličnom talasu je reakcija šefice beloruske opozicije Svetlane Tihanovske, koja se usprotivila ulasku jedinica ODKB-a u zemlju. Sa druge strane, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uporedio je događaje u Kazahstanu i Belorusiji i objavio da se neće dozvolizi „pad Kazahstana" , jer u tom slučaju „svi ostali bili bismo samleveni".

Naftne kompanije „Ševron" i „Ekson" zatražile su od predsednika Tokajeva uvođenje reda i okončanje nemira.

Demonstranti na ulicama Almatija 5. januara

Profil zemlje

Kazahstan je u 13. veku bio deo Mongolskog carstva pod vlašću DŽingis-kana. Do 16. veka, Kazasi su se formirali kao nezavisna grupa, podeljena u tri „žuza" - teritorijalne saveze plemena.

Rusko carstvo je u 18. veku pokrenulo ofanzivu na kazahstansku stepu, a do sredine 19. veka nominalno je zavladalo celim Kazahstanom. Posle Oktobarske revolucije 1917. i građanskog rata koji je usledio, teritorija Kazahstana je nekoliko puta reorganizovana. Godine 1936. formirana je Kazahstanska Sovjetska Socijalistička Republika, koja je bila deo Sovjetskog Saveza.

Inauguracija Nursultana Nazerbajeva za predsednika Kazahstana, decembra 1991.

Kazahstan je bio poslednja od svih republika koja je proglasila nezavisnost tokom raspada Sovjetskog Saveza, 16. decembra 1991. Prvi predsednik republike postao je Nursultan Nazarbajev.

Kazahstan je na drugom mestu po površini među državama na postsovjetskom prostoru. Površina Kazahstana je 2,7 miliona kvadratnih kilometara i on zauzima 9. mesto među zemljama sveta. Graniči se na severu i zapadu sa Rusijom (dužina granice - 7548 km), na istoku - sa Kinom (1782,8  km), na jugu - sa Kirgistanom (1241,6 km), Uzbekistanom (2351,4 km) i Turkmenistanom (426 km). Udaljenost od istočnih granica Kazahstana do zapadnih granica Mongolije je oko 40 km. Ukupna dužina kopnenih granica - 13.392 km

Do 1. oktobra 2021. u državi je živelo 19 miliona i 63 hiljade ljudi, od kojih je oko 5 miliona Rusa.

Motor razvoja nezavisnog Kazahstana bile su rezerve nafte i gasa koje su na 11. mestu u svetu i iznose oko 6,5 milijardi tona. Od sticanja nezavisnosti do sada procenjuje se da je na račun njihovog razvoja u zemlju ušlo oko 500 milijardi dolara stranih investicija. To je sve omogućilo brz, stabilan i konstantan rast ekonomije i životnog standarda ljudi. 

Prema podacima Svetske banke, obim kazahstanskog bruto nacionalnog dohotka u 2020. bio je 169,8 milijardi dolara, iako je opao je za 2,6 odsto u poređenju sa 2019. On čini 60 odsto društvenog proizvoda celokupne Centralne Azije.

Kašagan, kazahstansko naftno polje u Kaspijskom moru

Nazarbajev i naslednik

Državom je od njenog nastanka skoro tri decenije neprikosnoveno vladao Nursultan Nazarbajev. Održavao je bliske veze sa Rusijom, ali je takođe bio prijemčiv za kineske investicije i veće ekonomsko približavanje Zapadu. Bio je posebno blizak sa američkim predsednikom Trampom. On je 2017. naredio da se zvanično pismo kazahstanskog jezika prebaci sa ćiriličnog na latinično, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo ruskih zvaničnika.

Nazarbajevljevo doba obeležio je i ogroman društveni raskorak između bogatih i ostalih. U periodu od 2008. do 2015. godine, kada je Velika Britanija prodavala boravišne dozvole velikodušnim investitorima, Kazahstanci su bili u prvom redu u redu za „zlatne vize". Više od 200 kazahstanskih milionera na kraju je steklo pravo da živi u Britaniji i podnese zahtev za državljanstvo, navodi se u izveštaju istraživačkog instituta Chatham House.

Nursultan Nazarbajev 2019.

Posle tri decenije političke stabilnosti i privrednih uspeha, Nazarbajev se povukao 2019. Zvanično mu je dodeljena titula „oca nacije". Za razliku do drugih centralnoazijskih vladara, odlučio je da se sam povuče a ne da ga svrgne ulica ili da državu prepusti u ruke nekom članu svoje porodice. Tako je za svog naslednika izabrao sadašnjeg predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva.

Tokajev je bio predsednik vlade i u nekoliko navrata ministar spoljnih poslova, a takođe i generalni direktor Odeljenja UN u Ženevi. Na izborima koji su održani 2019. dobio je 70 odsto glasova.

Od kada se povukao, Nazarbajev je nastavio da igra značajnu ulogu u državi preko Saveta za nacionalnu bezbednost kojem je bio na čelu. U zemlji je od tada praktično postojalo dvovlašće između starog i novog predsednika. Dok još uvek traju pokušaji da se pronikne u tok i uzroke aktuelnih događaja, sve jasnije postaje da je njihova važna dimenzija - sukob bivšeg i sadašnjeg predsednika Kazahstana.

Bivši i sadašnji predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev i Kašim-Žomart Tokajev 2019.

Po ocenama nezvisnih posmatrača, ali i kazahstanskih političara visokog reda, ovi događaji nisu samo konfrontacija naroda i vlasti, nego se istovremeno unuta vlasti sprovodi diferencijacija u kojoj se okončava proces preuzimanja vlasti od grupacije rođaka i simpatizera bivšeg predsednika Nazarbajeva. U zemlji se sve što se događa povezuje s njim, njegovom porodicom i okruženjem. Tako je bivši premijer  Akežan Kažegeldin izjavio je da je nemire u Kazahstanu izazvao klan bivšeg predsednika.

Poluge moći

Sve liči na konačan oproštaj od bivšeg predsednika. Naime, iako je formalno sišao s vlasti, Nazarbajev i njegova porodica u svojim rukama zadržali su snažne poluge moći, posebno u finansijskom sektoru i sektoru bezbednosti. Finansije je kontrolisao njegov rođak Kajrat Satibaldi. Satibaldi kontroliše i mobilnog operatera „Kcell". Često se govorilo da Satibaldi glavni kapital stiče kroz kontrolu maloprodaje, tržnih centara, bazara, pijaca i prodavnica.

Kazahstanska prestonica Nur-Sultan (bivša Astana)

Borba u vrhovima dovela je do ostavke vlade i, kako se javlja u susednim zemljama, do uklanjanja brojnih rođaka Nursultana Nazarbajeva sa vlasti. Pripadnici snaga bezbednosti i vojske dugo su bili u nedoumici kojoj strani da se priklone, a tek je uveče 5. januara  situacija razjašnjena, kada je predsednik Tokajev odlučio da sebe ustoliči na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost, iako je ovaj položaj bio doživotno dodeljen Nazarbajevu i odakle je bivši predsednik neformalno iz senke rukovodio zemljom.

Tokajev je svojim dekretima smenio šefa Komiteta za nacionalnu bezbednost (KNB), koga je zatim optužio za izdaju, kao i šefa sopstvene bezbednosti. Predstavnici vojske izrazili su podršku aktuelnom predsedniku zemlje.

Razmomoilaženje između Tokajeva i Nazarbajeva bilo je uočljivo krajem prošle godine u Sankt Peterburgu na neformalnom sastanku zemalja Saveza nezavisnih država. Skup je održan 28. decembra, a učestvovali su lideri Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana. Sastanku je prisustvovao i prvi predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. Putin je pre samog skupa s njim imao odvojeni razgovor.

Na samitu ZND-a 28. decembra 2021. u Sankt Peterburgu: Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev, jermenski premijer Nikol Pašinjan, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, predsednik Kazahstana Kasim-DŽomart Tokajev, predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Kirgizije Sadir DŽaparov, predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov i predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev

Upadljivo je bilo da se na tom skupu ruski predsednik Putin vozio u istom automobilu s Tokajevim, a ne s Nazarbajevim, s kojim se mnogo duže i bolje poznaje. Iako to može da se opravda protokolarnim razlozima, upadljivo je bilo preimućstvo koje je dato Tokajevu. Blizina ovog skupa sa događajima koji su usledili u Kazahstanu navela je eksperte da spekulišu da se možda na ovom okupljanju dogodilo nešto što je povezano sa današnjim zbivanjima u zemlji. 

U rekonstrukciji događaja pojavljuje se verzija prema kojoj su događaji u Mangistauskoj oblasti, gde su 2. januara počeli nemiri kojima se tražilo smanjenje cena gasa, bili tiho „odobreni" od strane bivšeg predsednika, čime može da se objasni pasivnost snaga bezbednosti. Nakon toga, isti scenario se pojavio u još 14 gradova, što nije nije mogućno bez podrške u samoj vlasti. Objavljene su i informacije da su vođama demonstranata unapred prebačene novčane svote, iako je Kazahstan zemlja sa najrogoroznijom kontrolom novčanih tokova na celom postsovjetskom prostoru. 

Zaista, rast cena gasa je bio razlog za pojavu spontanih mitinga na zapadu Kazahstana, u gradu Žanaozenu. Od 1. januara cene za ovu vrstu goriva su porasle sa 60 na 120 tengi po litru. Stanovnicima Žanaozena se ovo nije dopalo, pa su 2. januara izašli na ulice zahtevajući tarife na nivou od 50 tengi, oko 0,11 dolara po litru, što je inače dva puta niže nego u Rusiji.

Vladimir Putin i Nursultan Nazerbajev 28. decembra 2021.

U utorak, 4. januara, došlo je do prvih sukoba demonstranata i policije u Žanaozenu. Istina, oni nisu bili žestokog karaktera, ali su stanovnici drugih gradova Mangistauske oblasti već izašli da podrže svoje sunarodnike. Demonstranti su blokirali puteve. Spremni su bili i stanovnici drugih gradova oblasti koja je centar naftne industrije Kazahstana, a onda su i stanovnici glavnog grada počeli da im se pridružuju.

Vlasti su, uviđajući svu potencijalnu opasnost situacije i posledice prekida proizvodnje i snabdevanja nafte, stvorile posebnu komisiju i brzo povukle prethodne odluke o ceni gasa.

Najveće demonstracije održane su 5. januara, a centar svih događaja je nekadašnji glavni grad Almati, a ne sadašnji Astana, odnosno Nur-Sultan (Astanu, od 1997. kazahstansku prestonicu, 2019. godine je tada novi kazahstanski predsednik Tokejev preimenovao u Nur-Sultan u čast prethodnika).

Kazahstanska prestonica Nur-Sultan (bivša Astana)

Okršaj žuzova

Ali situacija je mnogo komplikovanija nego što se čini. Na udaru je bila oblast gde se nalazi glavni centar za preradu i izvoz nafte, jedan od glavnih izvora prihoda zemlje. Do nemira je došlo  najpre u Žanaozenu, gde je i pre skoro deset godina prolivena krv kada su vlasti oštro ugušile tadašnje proteste. Osim toga, ovo je pokušaj i da se zaoštre odnosi između kazahstanskih grupacija „žuzova".

Žuz je istorijski formiran plemenski savez Kazahstanaca, koji istoriografija smešta početkom 18. veka. Ukupno su formirana tri žuza: stariji, srednji i mlađi.  U žuzima je jasno definisan položaj svakog sina u porodici. Prema običajima i tradiciji Kazahstanaca, različiti ljudi se uključuju u podizanje svakog sina. Najstariji sin odlazi da ga odgajaju baka i deda, najmlađi sin ostaje sa roditeljima i potom se obavezuje da će pomoći celoj porodici, dok srednji sin postaje vojnik, koji se obučava u mačevanju, streljaštvu i drugim veštinama.

Poznavanje porodičnog stabla je dužnost svakog člana žuza. Svaki rođak koji dođe po pomoć (čak i onaj najudaljeniji) sigurno će je dobiti.

Slika sa protesta u Kazahstanu

U aktuelnim sukobima može da se razazna i suprotstavljenost mlađih naspram starijih. Pre devet godina glavni demonstranti bili su „adaji" koji su jedan od klanova mlađeg žuza. Tada je razlog nemira bio zahtev za podizanje plata na naftnim poljima, a vlasti su ovu činjenicu iskoristile za preraspodelu imovine na kaspijskim naftnim platformama. Iz kruga korisnika, na primer, izbačen je Timur Kulibajev, suprug druge ćerke Nursultana Nazarbajeva, koja je pala u nemilost svog svog oca. I danas najveću informatičku podršku na društvenim mrežama demonstrantima pruža odbegli oligarh Muhtar Abljazov, koji živi u Londonu. Motiv je, kako se tumači, jednostavan - „stariji žuz" koristi „mlađeg žuza" i eksploatiše njegove resurse i rad. 

Kazahstanska nafta

Žanaozen je u blizini centralne Rusije i naftnih polja Severnog Kavkaza. Rusko stanovništvo uglavnom živi na severu zemlje, u blizini ruske granice, a tu su i glavna nalazišta nafte i gasa. Između Kazahstana i Rusije od 7. juna 2002. na snazi je dugoročni sporazum o tranzitu kazahstanske nafte na svetska tržišta preko teritorije Rusije. Najveći deo tranzita sa kazahstanskih nalazišta obavlja se preko naftovoda Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC; 50 odsto u vlasništvu vlada Rusije i Kazahstana; protok 30-60 miliona tona godišnje) do luke Novorosijsk i Atirau, i Samarskim naftovodom (oko 15 miliona tona godišnje). Iz Samare se nafta sistemima kompanije Transnjeft transportuje do Novorosijska za dalji izvoz.

Kasim-Žomart Tokajev i Vladimir Putin 28. decembra 2021.

Ovaj region ima stratešku važnost za Rusiju, ali ne samo zbog toga. Sredinom 2000. ruski bezbednosni zvaničnici primetili su veći broj boraca iz zapadnog Kazahstana u redovima verskih esktremista u Čečeniji, Ingušetiji i Dagestanu. Mladići su prelazili Kaspijsko more ili ga obilazili da bi stekli borbeno iskustvo u terorističkim odredima, a pretpostavlja se da su upravo oni izveli niz akcija u gradovima Kazahstana 2012-2018, kada su napadnute policijske stanice i Komitet za nacionalnu bezbednost (KNB) uz teške gubitke u redovima snaga bezbednosti.

Zbog toga događaji u Kazahstanu brinu Rusiju, jer je Kazahstan bio brana radikalnom islamu, ali takođe i Kinu, koja je veliki investitor i gde Kazahstan igra veoma važnu ulogu u kineskom projektu „Pojas i put".

Kada se raziđe dim sa kazahstanskih trgova, moći će jasnije da se vidi ko su unutrašnji i spoljni gubitnici, a ko dobitnici ovih nemira, ali je već sada predvidljivo da će Kazahstan morati da uloži velike napore da bi zalečio rane od ovonedeljnih dramatičnih događaja.

(RTS)