Ne može se kišobranom na Tihi okean

Pozadina i svrha protesta u Hongkongu su najveće rupe „kišobran revolucije“. Kroz njih su vrlo brzo pokuljali interesi azijsko-pacifičke saradnje, prepuštajući ih marginama interesovanja javnosti

Dva događaja u Kini obeležila su ovu jesen. To su protesti u Hongkongu, zbog namere Pekinga da verifikuje lokalnu izbornu listu na izborima 2017. godine i nedavno održan samit zemalja Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK). Neko je samit APEK-a u Pekingu zapamtio po novom džentlmenskom gestu Vladimira Putina i izvesnoj, ali vidljivoj skrajnutosti Baraka Obame na snimcima u gro planu sa tog događaja.

Stiže FTAAP

Malo ko je, međutim, u Srbiji obratio pažnju na završno saopštenje kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je rekao da su članice APEK-a odlučile da odobre mapu puta za uspostavljanje Područja slobodne trgovine Azija – Pacifik (FTAAP), označivši zvanično početak procesa uspostavljanja pomenute zone slobodne trgovine.

Si Đinping je naglasio da su ove zemlje ostvarile važan konsenzus u vezi sa ovim pitanjem, ali i promocijom povezanosti, pospešivanjem inovacija i razvojem. „Treba sada da konsenzus pretočimo u akciju i načinimo plan za narednih pet, deset i 25 godina", istakao je Si Đinping.

O čemu se ovde zapravo radi?

Iz godine u godinu postaje izvesnije da se težište svetske privrede seli u sve dinamičniji azijsko-pacifički region. Populacija zemalja članica APEK-a iznosi 2,8 milijardi ljudi, odnosno 40 odsto svetskog stanovništva. U ovim zemljama proizvede se 57 odsto svetskog BDP-a i ostvari 46 odsto svetske trgovine.

Osim u formatu APEK-a, Kina na državnom nivou o slobodnoj trgovini pregovara sa još dva partnera. To su Japan i Južna Koreja.

Štaviše, Si Đinping je na istom skupu najavio da će Kina tokom narednih pet godina uvesti robu u vrednosti od fantastičnih deset biliona dolara („$10 trillion“), odnosno deset hiljada milijardi dolara. Gigantsko kinesko tržište tako postaje razvojna šansa za ceo svet, pa i za Srbiju.

ASEAN kao potvrda opredeljenja APEK-a

Odmah posle samita APEK-a, Kina je požurila da potvrdi svoj uticaj i među zemljama jugoistočne Azije. Premijer Li Kećijang u Nejpjidu, glavnom gradu Mjanmara, prisustvovao je samitu lidera Kine, Japana, Južne Koreje i deset zemalja Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN) .

On je tamo izjavio da kineska vlada dosledno smatra da je ASEAN prioritetni pravac kineske diplomatije sa susednim zemljama i da, kako je rekao, dosledno podržava izgradnju ASEAN-a kao celine.

On je na pomenutom skupu izneo šest predloga za saradnju sa zemljama ove organizacije. Prema rečima kineskog premijera, Kina i ASEAN treba da načine strategiju razvoja odnosa i da pre kraja sledeće godine završe pregovore o unapređenoj zoni slobodne trgovine.

Osim toga, Kina i zemlje ASEAN-a treba da ubrzaju izgradnju saobraćajnih, telekomunikacionih i električnih mreža, ojačaju dijalog i saradnju organa za pomorske poslove. Uz to, treba da organizuju nezvaničan sastanak ministara odbrane i aktivno šire saradnju u humanitarnoj, tehnološkoj i oblasti zaštite sredine.

Potom su aktivnosti kineskih lidera nastavljene u Australiji, na Novom Zelandu i u drugim zemljama, a najznačajniji skup na kraju ove godine svakako će biti Samit premijera Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu, kojem će prisustvovati Li Kećijang.

Gde je u svemu mesto Hongkonga?

Dok su pomenuti procesi trajali, u Hongkongu se protestovalo. Od početnog nezadovoljstva namerom države da verifikuje izborne liste, vođe protesta su prešle na zahteve da rukovodstvo Hongkonga podnese ostavke.

Ispostavilo se da pitanje predizborne verifikacije Komiteta za imenovanje u Pekingu i pitanje opštih izbora uopšte nisu suština problema.

Već tu je postao prepoznatljiv rukopis „kišobran revolucije“. Najpre je centralna vlast u Pekingu izrazila sumnju da možda neke strane sile stoje iza protesta, a potom je i prvi čovek izvršne vlasti u Specijalnom autonomnom regionu Hongkong, Čuen Jing Leung, izjavio da protest nije u potpunosti domaći pokret, dodajući da su strane sile izvesno umešane u proteste.

Pre toga je Čuen Jing Leung dao mandat Kei Lem, administrativnoj sekretarki lokalnih vlasti, da pregovara sa studentima. Upriličen je razgovor pred kamerama, uživo, pred svim ljudima Hongkonga.

Ni to nije bilo dovoljno da se strasti smire. Ubrzo potom, strani mediji su čak objavili i mesto u Norveškoj odakle su protesti navodno organizovani.

„Očigledno je već duže vreme učešće ljudi i organizacija koje dolaze izvan Hongkonga u politici Hongkonga. Ovo nije prvi put da oni to čine i nije nikakav izuzetak", rekao je Čuen Jing Leung.

Njegov komentar usledio je nakon sukoba policije i demonstranata u distriktu Mong Kok, koji su uzrokovali desetine povređenih, među kojima i 22 policajca.

Kina je sredinom prošlog meseca ukazala na ovu činjenicu i SAD.

Od tada do danas, vlasti Hongkonga imaju izbalansiran odnos prema demonstrantima, osim kada ovi pribegnu nasilju, kao što je poslednji put bio slučaj, kada su upali u prostorije lokalne vlade.

Podrška protestima

Kineski mediji izveštavali su da se na protestima okupljalo do 20 hiljada učesnika. Svako ko je šetao ulicama Ajlanda oko Admiraliteta i ulicama sa druge strane Viktorijine luke, zna da se tamo pre može smestiti nekoliko hiljada, umesto nekoliko stotina hiljada ljudi.

Osim toga, zapadni mediji nisu preneli rezultate istraživanja Univerziteta u Hongkongu od 17. i 18. novembra po kojem čak 82,9 odsto stanovnika Hongkonga želi da protesti organizacije „Okupirajmo Central" prestanu, a gotovo 70 odsto građana smatra da bi lokalna vlada trebalo da rastera demonstrante.

Zbog povremenih prekida saobraćaja i blokade poslovnog centra trpi i honkonška berza.

Teško se može reći koliki gubitak to donosi, ali prema prvim procenama šteta je prošlog meseca, prema kineskim medijima, iznosila nekoliko milijardi honkonških dolara. Gubitke beleže i trgovci na malo u poslovnom centru grada, koji tvrde da im je prodaja opala za 30 do 40 odsto. Šteta bi u narednom periodu mogla biti još i veća jer se očekuje da će investitori i turisti u narednom periodu izbegavati Hongkong dok se situacija ne normalizuje.

Gradski saobraćaj je bio u prekidu, a otkazano je samo u jednom danu oko dvesta polazaka gradskih autobusa.

Privremeno je bio zatvoren veliki broj poslovnih predstavništava, banaka, kancelarija, a bankomati su privremeno bili van upotrebe. Biro za obrazovanje Hongkonga privremeno je zatvorio vrtiće i škole u distriktima Vančaj, Central i u Zapadnom distriktu, radi bezbednosti.

Čini se da organizatori protesta u Hongkongu nisu uspeli same Honkožane da ubede u ispravnost protesta. Dok su oni protestovali, njihove gradske vlasti i tamošnja, inače veoma važna berza potpisale su strateški ugovor sa berzom u Šangaju, a u Pekingu je začeta čitava jedna nova konfiguracija globalne privrede.

Jedina prava podrška na koju su demonstranti iz Hongkonga naišli bili su ofrlje organizovani mitinzi podrške po britanskim i američkim gradovima. Tek otprilike da se vidi da ako koza laže, njen rog ne laže. Ne može se, ipak, kišobranom na sav Tihi okean.