Na krilima zmaja - gde bi sve Kina mogla da gradi pruge za vozove velikih brzina?

Još pre oko četvrt veka, Srbijom su jurili superbrzi, moderni vozovi. Doduše, njihov tehnološki razmah bio je politički ograničen, pa su se, umesto prugama, zaletali isključivo TV talasima i ekranima televizora. Umesto putnika, vozali su gledaoce najdalje do biračkog mesta.

Oni koji imaju dovoljno godina sećaju se tih (danas bismo rekli amaterski pripremljenih) televizijskih spotova po kojima su jurcale narandžaste „te-že-ve“ kompozicije, najavljujući nikada ostvarenu renesansu srpskog železničkog saobraćaja, pod plaštom zaboravljenog zajma za privredni preporod.

Pa ipak, uoči Samita premijera Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu, ova medijska opsena sa kraja XX veka kao da dobija na realnosti. Razlika je što se Srbi neće voziti u francuskim, nego kineskim vozovima i što prugu od Beograda do Budimpešte neće graditi evropski, nego kineski kapital.

Kina za razvoj ovog železničkog pravca ima dodatni motiv u činjenici da je dugoročno zakupila luku Pirej, do koje od centralne Evrope jedina funkcionalna veza vodi preko Srbije, a pravac Subotica – Beograd je u izuzetno lošem stanju koje teži pre XVIII nego XXI veku.

Zbog svih ovih namera, zgodno je načiniti pregled najavljenih kineskih investicija u železnički saobraćaj Evroazije i sveta.

Dijamantski četvorougao

Kina u ovom trenutku ima više od 11 hiljada kilometara pruga za vozove velikih brzina. To je više od polovine ukupne svetske mreže takvih pruga.

Do 2020. godine Kina bi trebalo da ima oko 16 hiljada kilometara brzih pruga. Od sledeće godine, vozovima velikih brzina moći će da se putuje do Hongkonga (sada je to moguće samo do Šendžena), a prema kineskim medijima u toku je ili se planira izgradnja pravaca: Guangdžou – Guej-jang, Nanđing – Guejlin, Šangaj – Guangdžou, Šangaj – Nan-ning, Šangaj – Guejlin, Šangaj – Huajhua i Šangaj – Jantaj.

U vreme prošlomesečnog samita zemalja APEK-a u Pekingu, Kina je pustila u saobraćaj prvu takvu prugu u Ujgurskom autonomnom regionu Sinđang, na zapadu zemlje. Pruga, duga 530 kilometara, projektovana je za brzine vozova od preko dvesta kilometara na čas i deo je šireg železničkog pravca Urumći – Landžou.

Prema pisanju kineskih medija, međutim, Indija bi mogla da postane nova meka za kinesku železničko građevinarstvo i industriju u inostranstvu, uz vrlo ambiciozne planove na domaćem terenu. Kina, naime, upravo pregovara sa Indijom o izgradnji 32,6 milijardi dolara vrednog železničkog pravca od Nju Delhija do Čen-naja.

Ukoliko do dogovora dođe, bila bi to druga po dužini pruga za vozove velikih brzina na svetu, duga 1.754 kilometra. Podsećanja radi, treba reći da je najdužatakva pruga ona od Pekinga do Guangdžoa (2.324 kilometra).

Tu se priča o potencijalnim kineskim ulaganjima u indijske železnice ne završava. Nova vlada u Nju Delhiju razvija ideju o železničkom „dijamantskom četvorouglu“, pa bi nove linije super brzih vozova u budućnosti mogle da budu i: Nju Delhi – Mumbaj, Mumbaj – Čen-nan, Čen-nan – Kalkuta, Kalkuta – Nju Delhi i Mumbaj – Kalkuta.

Moskva – Kazanj 400 kilometara na čas

Tokom posete kineskog premijera Li Kećanga Moskvi, sredinom oktobra, potpisano je 39 sporazuma o saradnji Kine i Rusije. Najveću pažnju privukla je izjava kineskog premijera da je Kina spremna da učestvuje u izgradnji pruge za superbrze vozove od Moskve do Kazanja, duge 770 kilometara. Po ovoj pruzi vozovi, koju će graditi kineske i ruske kompanije, vozovi će se kretati brzinom od 400 kilometara na čas.

Pruga za vozove velikih brzina Moskva – Kazanj deo je budućeg evroazijskog transportnog koridora za velike brzine Moskva – Peking (7.000 kilometara), vrednog, prema nekim najavama, između 150 i 230 milijardi dolara.

Kina i Rusija potpisale su memorandum o ovom projektu, koji bi zamenio klasičnu transsibirsku železnicu i skratio putovanje između dve prestonice sa šest na dva dana.

Ovim koridorom sa superbrzim vozovima godišnje bi moglo da se preveze oko dvesta miliona putnika i ogromne količine robe.

Od Afrike do Makedonije

Kineska kompanija CRCC („China Railway Construction”) nedavno je potpisala 12 milijardi dolara vredan ugovor sa vladom Nigerije o izgradnji 1.402 kilometra pruge od Lagosa do Kalabara. Do duše, radi se o pruzi za brzine do 120 kilometara na čas.

Osim toga, juna ove godine Kina je sa Makedonijom sklopila ugovor o kupovini šest kineskih elektromotornih i dizel kompozicija, a najbrža među njima projektovana je za brzine do 140 kilometara na čas.

Osim pomenutih projekata, naročito je vredan pomena ugovor kineske kompanije CNR za proizvodnju 284 vagona za podzemnu železnicu Bostona, vredan 567 miliona dolara, kao i najava kineskih kompanija da su zainteresovane da učestvuju u obnovi i izgradnji (zapuštenih) železničkih pravaca u SAD.

Kina, inače, poslednjih godina radi na razvoju ekonomskog pojasa duž Puta svile. Značajnu ulogu igra i železnička infrastruktura na tom pravcu ka Evropi.

Nedavno je uspostavljena železnička kargo linija, duga impresivnih 9.977 kilometara, od industrijskog centra DŽivu, na jugoistoku zemlje do Madrida. Kompozicija od 82 vagona 18. novembra krenula je iz Kine i u glavni grad Španije trebalo bi da stigne ovih dana, putujući kroz Kazahstan, Rusiju, Belorusiju, Poljsku, Nemačku i Francusku.

Treba pomenuti i da sve ovo ne ide uvek glatko. Tako je je list Čajna dejli pre nekoliko dana izvestio o raskidu ugovora o izgradnji 3,75 milijardi dolara vredne pruge za vozove velikih brzina u Meksiku, koju je trebalo da gradi konzorcijum na čelu sa kompanijom CRCC, s obzirom na to da je kineski ponuđač bio jedini.