Na korak do monopola - globalni gospodari industrije piva

Najveći svetski proizvođač piva, kompanija „Anhojzer-Buš Inbev” (AB Inbev) zvanično je preuzeo svog najvećeg konkurenta, britansku kompaniju „SAB Miler“ za rekordnih 104,5 milijardi dolara. Prodaju se brendovi, a uticajni direktori već pakuju kofere uz bogate naknade i “zlatne padobrane”. Imaju li kupci razloga za brigu

Rekordna akvizicija

Akcionari oba preduzeća, baš kao i regulatori širom sveta, krajem prošle godine odobrili su sklapanje ovog mega-posla vrednog gotovo 80 milijardi funti (104,5 milijardi dolara), iako je bilo pojedinih investitora koji su se protivili ovoj akviziciji. Oni su, naime, smatrali da će dobiti manje novca usled osetnog slabljenja funte nakon izglasavanja Bregzita. A da su bili u pravu pokazuje i podatak da je pre nego što su Britanci na referendumu odlučili da napuste EU, vrednost ovog posla iznosila 107 milijardi dolara.

Šta će sklapanje ovog posla značiti za industriju piva širom sveta? Pre svega, spajanjem dva najveća proizvođača formira se privredni gigant sa godišnjim prihodima od čak 55 milijardi dolara, koji će podmirivati skoro trećinu svetskog tržišta piva, kako to tvrdi uticajna organizacija za istraživanje tržišta „Euromonitor Internešenel“. Sa druge strane, brojni kritičari ovog dogovora strahuju da će korporativno udruživanje ovih razmera naprosto ugušiti konkurenciju i povećati cene ovog popularnog alkoholnog napitka na globalnom nivou.

Prvi čovek i CEO AB Inbev-a, Brazilac Karlos Brito, u svojoj izjavi, međutim, odbacio je ove tvrdnje, rekavši da će nova kompanija, kao „odistinski globalni proizvođač“, moći daleko više toga da postigne „zajedno”, nego što bi to mogao “svako od nas pojedinačno”.

Ipak, nije sve prošlo bez poteškoća. Jedna od najvećih akvizicija u korporativnoj istoriji uspešno je realizovana tek iz petog pokušaja - nakon besomučnog cenkanja oko vrednosti akcija - jer je rukovodstvo SAB Miler-a smatralo da snažniji igrač na tržištu, belgijsko-brazilski AB Inbev, „potcenjuje“ vrednost britanske kompanije. Takođe, čitav posao morao je da dobije “zeleno svetlo” regulatornih organa širom sveta, među kojima su bile i Evropska komisija, ali i vlade SAD i Kine, koje su punih godinu dana razmatrale da li se tu radi o stvaranju monopola na pojedinim tržištima. Primera radi, samo u Americi, dve kompanije – udruženim snagama – držale bi skoro 70 odsto tržišta piva. Sličan scenario mogao je da bude viđen i u Kini, jer dva proizvođača kontrolišu više od 40 procenata tržišta piva u toj azijskoj državi. Upravo zbog toga, regulatori širom sveta naložili su rasprodaju dela imovine nove grupacije. Očekivano, daleko veći teret promena podneo je manjinski partner SAB Miler, koji je morao da se odrekne i nekih od svojih najpoznatijih brendova. Tako je nedavno uspešno okončan proces prodaje SAB Milerovih preduzeća “Peroni” i “Grolš” japanskoj pivari “Asaši” za 2,55 milijardi evra, kao i 49-odsto SAB Milerovog udela u kineskoj pivari “Snou brueri” za 1,6 milijardi dolara. Svetske agencije prenele su nedavno i zanimljivu vest da će japanski proizvođač od  Anhojzer-Buš Inbeva kupiti čak pet istočnoevropskih brendova piva, među kojima su Pilsner Urkel i Kozel, i to za 7,3 milijarde evra. Sa druge strane, kako bi dobio dozvolu regulatornih tela u Sjedinjenim državama, SAB Miler bio je prinuđen da se odrekne 58 procenata vlasničkog udela u „MilerKors“ kompaniji, koji je prodao manjinskom partneru za 12 milijardi dolara.

Uslovi regulatora

Takođe, novonastali privredni gigant morao je tržištu da ponudi i deo svog biznisa u Istočnoj Evropi, jer je Evropska komisija zatražila da SAB Miler proda aktivu u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. A i američka Koka-kola, svetski lider među bezalkoholnim pićima, već je pokazala interes da kupi AB Inbevov udeo u afričkom ogranku Koka-Kole. Ovu “prazninu” potencijalno bi mogli da iskoriste manji globalni rivali, kao što su Hajneken ili Karlsberg, koji, posebno na Starom kontinentu, imaju vrlo razgranate poslove.

Britanski „Fajnenšel Tajms“ podsetio je da se ovde ne radi samo o najvećem preuzimanju jednog proizvođača alkoholnih pića ikad, već i o najvećoj kupovini preduzeća u istoriji Velike Britanije. Takođe, ovaj dogovor ubedljivo je oborio i sve rekorde u dinamičnom sektoru maloprodaje i robe široke potrošnje (FMCG).

Snaga nove grupacije ogledaće se i u razgranatom portfoliju, koji sadrži više stotina globalno prepoznatljivih brendova. “Anhojzer-Buš InBev” vlasnik je pivskih robnih marki Badvajzer, Stela Artoa, Beks ili Korona. Britanski SABMiler (skraćeno od “South African Breweries”, firme osnovane još 1895.), sve do nedavne odluke regulatornih tela, bio je vlasnik pivara Grolš, Miler, Fosters, češkog Pilsner Urkel, kao i mnogih drugih poznatih marki. Prema podacima nemačkog internet portala „Statista“, AB InBev je i pre udruživanja zauzimao 21% svetskog tržišnog učešća, a SABMiller 9,7 odsto. Tu su još i Hajneken sa 9,1%, zatim Karlsberg sa 6,1%, kao i kineski državni proizvođač „Čajna Risorses Enterprajz“ sa 6 odsto tržišnog udela.

Za mnoge upućene, proces preuzimanja označio bi kraj konsolidacije i podele karata u toj industriji, budući da su četiri gore pomenute zapadne kompanije ionako već prisutne na globalnom tržištu i proizvode više od polovine piva u svetu.

„Bolji svet“ krupnog kapitala

Ogromnom broju funkcionera u SAB Mileru ova akvizicija donela je basnoslovne svote novca, ali pojedini direktori već su morali da traže novo radno mesto. Uticajni “Gardijan” svojevremeno je otkrio da je, nakon preuzimanja, čak 1.700 top menadžera britanskog proizvođača piva među sobom podelilo skoro dve milijarde dolara od akcija. A kako je preneo “Fajnenšel Tajms”, od ove transakcije samo je bivšem izvršnom direktoru SABMiler-a Alanu Klarku pripalo više od 55 miliona funti (69 miliona dolara). Desetak uticajnih direktora britanskog proizvođača, među kojima su i oni koji su bili zaduženi za opšte i korporativne poslove, komunikacije i održivi razvoj, već su spakovali stvari i napustili su kompaniju.

Inače, korporacija AB InBev poznata je i našem tržištu, jer je svojevremeno za 326 miliona evra kupila Apatinsku pivaru, koja je kasnije, tokom godina, nekoliko puta menjala vlasnike – od investicionih fondova, do drugih proizvođača piva. Belgijsko-brazilsku kompaniju već dugo vremena prati i neslavna reputacija „grubog“ igrača na tržištu, kome nisu strana ni masovna otpuštanja zaposlenih, a sve zarad „smanjenja troškova“ poslovanja. Na lokalnim tržištima ima nezgodan običaj da “guši” konkurenciju – pre svih male, nezavisne proizvođače piva – kao i da kupcima nameće svoje velike brendove, po značajno višim cenama.

Po pravilu, međutim, veliki kapital ne mari previše za ljudske resurse i prirodno teži proširenju svog uticaja. Uprkos tome što se AB Inbev, u saopštenju objavljenom nakon preuzimanja svog dojučerašnjeg rivala, obavezao da će dosledno raditi na realizaciji sopstvene dugoročne platforme, koju je optimistično nazvao „Bolji svet“, pitanje je da li će upravo tom svetu biti dovoljno da se zadovolji sve ograničenijim izborom, pa makar se tu radilo i o omiljenom alkoholnom napitku sačinjenom od slada i hmelja.