Na istoku ništa novo - "normalizacija rasta" i rekordan spoljnotrgovinski suficit

U Pekingu je u četvrtak završena trodnevna Centralna radna ekonomska konferencija, koja je, po tradiciji, okupila kreatore privredne politike i ekonomske eksperte. Ciljana stopa kineskog privrednog rasta za sledeću godinu nije saopštena, ali se posle nje jasno nazire ton kineske ekonomske politike u 2015. godini koji sada, očigledno, računa na skromniju stopu privrednog rasta.

Sledeća godina za Kinu je značajna još po jednoj stvari. To je poslednja godina njenog 12. petogodišnjeg plana. Vladi u Pekingu veoma je važno da sačuva stabilan i što viši rast uoči sledećeg petogodišnjeg plana.

Kineski ekonomski eksperti na neminovnost izvesnog sniženja ciljane stope privrednog rasta ukazivali su mesecima, pa i nedeljama uoči ove konferencije. Visoki državni zvaničnici takođe se nisu libili da u javnosti govore o činjenici da je Kina dostigla stepen razvoja koji podrazumeva skromniju stopu ekonomskog rasta. Tim pre što je kriza još uvek prisutna u evrozoni, a ekonomski oporavak u SAD beleži tek prve značajnije korake i to isključivo zahvaljujući politici kvantitativnog popuštanja. Povrh svega, privredna aktivnost u Rusiji beleži silazni trend zbog sankcija zapada kojima je ova zemlja izložena.

Većina kineskih ekonomskih analitičara smatrala je da bi nova ciljana stopa kineskog privrednog rasta u 2015. godini mogla da iznosi oko sedam odsto. Sličnu prognozu uoči konferencije izneo je i „Goldman Saks“.

Kineski ekonomisti mišljenja su da smanjenje ciljane stope privrednog rasta ne bi značilo da su privredne perspektive Kine negativne. Naprotiv, oni ukazuju da bi nešto sporiji rast privrede mogao pomoći kineskoj privredi da pređe sa kvantitativnog na kvalitativni model privrednog rasta.

Sledi ubrzanje reformi

Ključni izraz koji je dominirao konferencijom je „nova normala“. Reč je o frazi koju je u poslednje vreme predsednik Si Đinping nekoliko puta ponavljao, označavajući novi kurs kineske privrede ka smanjenju zavisnosti od infrastrukturnih projekata i izvoza.

U saopštenju izdatom nakon konferencije kaže se da će Kina dogodine ubrzati reforme u devet oblasti: odnosu tražnje i troškova, bilansu izvoza i uvoza, investicionoj tražnji, proizvodnim faktorima, tržišnoj konkurentnosti, proizvodnim kapacitetima i načinu organizacije industrije, reagovanju na privredne rizike, zaštiti prirodnih resursa, modelu raspodele resursa i načinima makrokontrole.

Saopšteno je i da zemlja mora razumeti novu normalu, prilagoditi se novim okolnostima i razvoju pod datim uslovima.

Prema rečima Lju Pejlina iz Istraživačkog centra za razvoj pri Državnom savetu NR Kine, logika nove normale počiva na prelasku sa privrednog rasta velike brzine na srednji do veliki privredni rast. On smatra da je to razumno, s obzirom na relativno visok nivo razvoja zemlje. Lju Pejlin smatra da je ovakav pristup prilagođen zakonima ekonomije i da je potpuno drugačiji od pogrešnih politika u nekim zemljama sa srednjim prihodima, koje su dovele do recesije. U međuvremenu, smatra ovaj ekspert, ekonomska struktura u Kini takođe će se promeniti, uz veću ulogu potrošnje u povećanju rasta, dok će sektor usluga nadmašiti sekundarnu industriju. Ekonomski rast bi se u tom slučaju, prema istom izvoru, sve više oslanjao na inovacije, umesto na ogromne investicije.

Reč premijera i statistike

U prva tri kvartala ove godine, kineski BDP dostigao je 7,4 odsto, što je za 0,1 odsto manje od planiranog. Podsetimo, kineski BDP pre deset godina iznosio je 10,09 odsto. Potom je beležio impresivan rast sve do 2007. kada je dostigao 14,6 posto. Usledio je pad tokom 2008. i 2009. godine na 9,63, odnosno 9,21 odsto, da bi se 2010. godine vratio na stopu višu od deset odsto (10,45). Od tada, kineski BDP beleži blagi pad: 9,3 odsto (2011) i 7,7 odsto (2012, 2013).

Sredinom novembra, na 17. samitu lidera zemalja jugoistočne azije (ASEAN), Kine, Japana i Južne Koreje, održanom juče u Nejpjidu, glavnom gradu Mijanmara, kineski premijer Li Kećang dao je prvu javnu prognozu kineske ekonomije u 2015. godini, ponudivši, kako je ocenjeno, malo nade za velike stimulanse i dramatične promene makroekonomske politike.

Li Kećang je istakao da složenost globalnog tržišta dodaje silazni pritisak, ali da osnove nacionalne ekonomije nisu promenjene. On je istakao da kineska ekonomija ima još manevarskog prostora, potencijal i otpornost da održi zdravu ekspanziju. To je, kako je rekao, moguće jer je Kina još uvek u kritičnom stadijumu urbanizacije, industrijalizacije i modernizacije poljoprivrede, koji bi mogao generisati potrošnju i investicije.

Prema rečima kineskog premijera, makroekonomska politika ove zemlje dogodine će biti konzistentna i stabilna, bez nagoveštaja dramatičnih promena. Uz politiku finog podešavanja, moguće je u odgovarajuće vreme napraviti prostor za sprovođenje reforme, rekao je Li Kećang.

Najnoviji podaci govore da je kineska ekonomija izgubila zamah u oktobru, čime je ciljani privredni rast od 7,5 odsto za ovu godinu ušao u zonu rizika. Investicije u osnovna sredstva porasle su za 15,9 odsto u prvih deset meseci ove, u odnosu na prošlu godinu, što je najslabiji tempo rasta posle decembra 2001. godine, saopštio je kineski Nacionalni biro za statistiku. Fabrička proizvodnja u oktobru je povećana za 7,7 odsto, a maloprodaja je zabeležila rast od 11,5 odsto, što je najsporiji tempo rasta od 2006. godine.

Od 19 vlada kineskih provincija, koje su objavile podatke o BDP u trećem kvartalu, 12 je izvestilo o usporenju privrednog rasta. Najveće usporenje privrednog rasta zabeleženo je u severozapadnoj provinciji Ćinghaj, gde je BDP skliznuo sa 10,2 odsto u prva dva na 9,5 odsto u prva tri kvartala ove godine.

U provinciji Hebej, kako je izvestio Kineski međunarodni radio, lokalna vlada zatvorila je stare kapacitete za proizvodnju uglja i čelika, kako bi poboljšala ekonomsku strukturu i kvalitet vazduha. Ekonomski rast u ovoj provinciji iznosio 6,2 odsto u prva tri kvartala ove godine. Privredni rast u provinciji Hebej tokom prvih šest meseci iznosio je 5,8 procenata.

Najveći svetski zajmodavac, Industrijska i trgovinska banka Kine (ICBC), izvestila je o najvećem rastu loših kredita od 2006. godine. Nekvalitetni kreditni plasmani ove banke povećani su za devet odsto u trećem kvartalu ove godine. Neto prihod banke povećan je za 7,7 odsto za godinu dana, na 72,4 milijarde juana, odnosno 11,8 milijardi američkih dolara, kažu podaci analitičara televizije "Blumberg njuz".

Pritisak na juan nakon novembarskog pada uvoza

Prema podacima kineske carine, uvoz u Kinu smanjen je u novembru za 6,7, dok je izvoz zabeležio rast od 4,7 odsto, što podgreva zabrinutost da bi druga po veličini privreda sveta mogla biti suočena sa oštrijim usporenjem rasta i dodatnim pritiskom na kreatore politike da pojačaju stimulativne mere.

Prošlomesečni neočekivani pad uvoza najveći je od marta ove godine. Kina trenutno beleži rekordan spoljnotrgovinski suficit od 54,6 milijardi američkih dolara, što bi, prema analitičarima, moglo podstaći dalju apresijaciju juana.

Ekonomisti koje je anketirala agencija Rojters izrazili su očekivanja da bi kineski suficit nakon oktobra mogao biti 43,5 milijardi dolara, uz rast izvoza od 8,2 i uvoza od 3,9 odsto.

Pretpostavljajući da će kineski ekonomski rast biti sedam odsto u narednoj godini, Gao Pej-jung, direktor Nacionalne akademije za ekonomsku strategiju pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, izjavio je početkom ovog meseca da bi kineski budžetski deficit mogao da iznosi između 1,35 biliona juana (oko 220 milijardi američkih dolara) i 1,90 biliona juana. Kina je odredila za cilj budžetski deficit od 1,35 biliona juana za ovu godini, što je 2,1 odsto od nacionalnog BDP. Prema oceni Gao Pej-junga, to je još uvek skroman iznos, u odnosu na međunarodne standarde, ali je za 150 milijardi juana viši nego 2013. godine.

Prema pisanju lista „Čajna dejli“, kineski ekonomisti sugerišu vladi aktivniju fiskalnu politiku, uz napomenu da je vlada do sada bila konzervativna u širenju budžetskog deficita, zadržavajući ga ispod dva odsto tokom četiri od poslednjih osam godina.

Iako je opšta ocena da bi izvesno usporenje stope privrednog rasta pomoglo transformaciju kineske privrede, bez sumnje je da će i sledeće godine infrastrukturni projekti igrati zapaženu ulogu u kineskom razvoju. Ovde treba pomenuti da je nedavno Komisija za nacionalni razvoj i reformu odobrila 28 železničkih projekata, što je ovogodišnje investicije u kineski železnički sektor, prema „Čajna dejliju“, podiglo na bilion juana.