Može li Bašar el Asad da opstane?

"Islamska država" je zauzela glavni grad provincije Anbar u Iraku, grad od pola miliona stanovnika Ramadu.[1] "Islamska država" i njeni džihadisti su još jednom pokazali da su snažniji od iračke armije koja se nalazi u konstantnom odstupanju. Zanimljivo je i da pored intenzivnih vazdušnih udara snaga koalicije koju predvode SAD, borci "Islamske države" nisu izgubili inicijativu na bojnim poljima u Siriji i Iraku.

Mada možda i vazdušni udari i nisu toliko „intenzivni“, kakvim ih zapadni mediji predstavljaju. Iračka armija se u Ramadi našla u potpunom rasulu. To svedoči i reportaža RT televizije koja je prikazala evakuaciju, koja je izvedena helikopterima, jedinica iračke vojske koje su ostale iza neprijateljskih linija u opštem povlačenju. Te jedinice su ostavljene u Ramadi nakon paničnog povlačenja iračke vojske i civila. To dovoljno govori koliko je siloviti napad izvršen na ovaj irački grad. Lokalni mediji izveštavaju da džihadisti Islamske države vrše zverstva nad civilima i pripadnicima iračke vojske. Moramo da postavimo jedno pitanje, naime, kako je moguće da je "Islamska država", iako je pod konstantnim udarima iz vazduha, u mogućnosti da organizuje i sprovede važne taktičke i strategijske operacije na tlu Sirije i Iraka?

"Islamska država" se bori protiv šiita i alavita, kao i protiv hrišćana i Kurda, ali ne i protiv sunita i zato ona predstavlja glavnu pretnju Iranu. Amerika je, da se razumemo, bila glavna kada je u pitanju bilo naoružavanje, opremanje i logistička podrška džihadistima koji su u Siriji napadali armiju Bašara el Asada. Amerika je glavni neprijatelj poslednje sekularne islamske države Sirije. Amerika je bila odgovorna kada su sada naoružani, opremljeni i obučeni džihadisti prešli granice Sirije i osvojili ogromnu teritoriju Iraka. Islamska država koju Amerika tako „intenzivno“ bombarduje jeste zapravo američki projekat uz pomoć koga se mogu savladati dva neprijatelja: Bašar el Asad i šiiti.

"Islamska država" u Iraku i Siriji sputava i ograničava iranski, odnosno šiitski uticaj, i zato, ma koliko paradoksalno zvučalo, SAD zapravo pomažu "Islamsku državu". DŽihadisti "Islamske države" drže pod svojom kontrolom ogromne teritorije u Siriji i Iraku. Nedavno su borci "Islamske države" vodili ogorčene borbe sa regularnim sirijskim snagama za drevni grad Palmiru. Srećom po stanovnike grada, džihadisti su odbijeni, ali je stradalo više od stotinu sirijskih vojnika. Sirijska vojska već više godina vodi ogorčenu borbu sa teroristima i džihadistima koje je Zapad obučio, naoružao i otpremio u Siriju preko Turske, Jordana, Iraka i drugih zemalja. Navodni borci za slobodu koji se bore protiv Bašara el Asada, legalnog sirijskog predsednika, došli su iz mnogih islamskih zemalja u kojima su suniti dominantni.

Najviše ih je iz Saudijske Arabije, zemlje koja vodi u svetu na crnoj listi po broju likvidacija odsecanjem glava! Ostali stižu iz Katara, Jordana, Kosova, Raške, muslimansko-hrvatske federacije, ali ima i mnogo mladih ljudi iz čitavog Zapada koji su zavedeni džihadističkom propagandom i koji se priključuju ovim teroristima ili "Islamskoj državi". Zar će takvi borci nametati demokratiju i slobodu sirijskom društvu? Društvu koje je jedno od najtolerantnijih na svetu po ispoljavanju verskih običaja. U Siriji ćete slobodno videti devojku hrišćanku u modernoj odeći sa kratkom suknjom, koja prolazi pored žene koja je odevena u tradicionalnu islamsku nošnju. To je bio primer sa svim sekularnim državama arapskog sveta pre nego što je stigla američka „demokratija“. Dakle, sirijska vojska se bori već više godina da očuva Siriju od ubačenih terorista iz celog sunitskog islamskog sveta, a sada se još na njenoj teritoriji pojavila i tzv. "Islamska država", koja je oduzela ogromnu teritoriju na istoku, severoistoku i jugoistoku Sirije.

Sirijska vojska prirodno ima stravične gubitke jer se već godinama bori protiv terorista pokazuje znake raspada i uništenja. DŽihadisti "Islamske države" nisu bili potrebni Siriji i Alavitima koji drže strukture vlasti u Siriji. Sirijskoj armiji je jedino preostao zapadni primorski deo zemlje sa lukom Latakijom i ruskom vojnom mornaričkom bazom Tartus i jugozapadni deo zemlje, gde se nalazi Damask. Međutim, ono što je od krucijalnog značaja jeste da Sirija nije bez saveznika, naprotiv. Da nije moćnih saveznika, Sirija ne bi mogla ovoliko dugo da opstane izložena svakodnevnim strahovitim napadima džihadista.

Možemo slobodno reći da razjedinjene grupe džihadista nisu u Siriji postigle očekivani cilj, sirijska armija ipak raspolaže savremenim tenkovima ruske proizvodnje i moćnom jurišnom avijacijom koju teroristi srećom nemaju, a to je uništenje sirijske vojske i ubistvo Bašara el Asada, plan Zapada je bilo ne samo rušenje predsednika Bašara s vlasti, već i njegovo ubistvo po već oprobanom receptu u Iraku i Libiji. Zato je amerika stvorila "Islamsku državu" kao još jedan pokušaj da se uništi vladavina alavita u Siriji.

Međutim, kao što smo rekli, Sirija ima i moćne saveznike u svetu. Na prvom mestu to je Rusija, koja politički na aparatima održava alavitsku vladu i Bašara el Asada. Rusija možda i vojno pomaže sirijsku armiju, u to ne možemo biti sigurni, ali dobra indikacija je sama činjenica da je sirijska vojska opstala ovoliko dugo. Zatim, osim Rusije, najmoćnijeg saveznika, predsednika Bašara al Asada podržava i Iran. Iran je sasvim otvoreno poslao svoju elitnu republikansku gardu da se bori protiv terorista i džihadista, a s druge strane tu je i Hezbolah koji je takođe uključen u borbe u Siriji na strani alavitskog predsednika.

Sve karte su otvorene, rat će se nastaviti najverovatnije sve dok jedna strana ne bude potpuno uništena. Ovo je rat do istrebljenja. Dve minobacačke granate su pogodile rusku ambasadu u Damasku,[2] srećom, nije bilo povređenih, ali te granate nisu slučajno pogodile baš rusku ambasadu. To je signal da se Amerika i Ruska Federacija bore u Siriji i oko Sirije. Amerika bi želela da vidi mrtvog Bašara el Asada, ali Rusija u njemu vidi svog poslednjeg saveznika u arapskom svetu, tako da ni po koju cenu neće dozvoliti da se u Siriji ponovi libijski scenarijo.

Samo vreme će pokazati ko će pobediti i da li će aktuelni predsednik ranjene i iskrvavljene Sirije opstati, ali jedno je sigurno, rat će se nastaviti nesmanjenom žestinom i civili će platiti visoku cenu. Nažalost, ako smo u pravu i Amerika i Rusija se sada bore međusobno u Siriji, najvišu cenu će platiti obični građani.