Може ли Башар ел Асад да опстане?

"Исламска држава" је заузела главни град провинције Анбар у Ираку, град од пола милиона становника Рамаду.[1] "Исламска држава" и њени џихадисти су још једном показали да су снажнији од ирачке армије која се налази у константном одступању. Занимљиво је и да поред интензивних ваздушних удара снага коалиције коју предводе САД, борци "Исламске државе" нису изгубили иницијативу на бојним пољима у Сирији и Ираку.

Мада можда и ваздушни удари и нису толико „интензивни“, каквим их западни медији представљају. Ирачка армија се у Рамади нашла у потпуном расулу. То сведочи и репортажа РТ телевизије која је приказала евакуацију, која је изведена хеликоптерима, јединица ирачке војске које су остале иза непријатељских линија у општем повлачењу. Те јединице су остављене у Рамади након паничног повлачења ирачке војске и цивила. То довољно говори колико је силовити напад извршен на овај ирачки град. Локални медији извештавају да џихадисти Исламске државе врше зверства над цивилима и припадницима ирачке војске. Морамо да поставимо једно питање, наиме, како је могуће да је "Исламска држава", иако је под константним ударима из ваздуха, у могућности да организује и спроведе важне тактичке и стратегијске операције на тлу Сирије и Ирака?

"Исламска држава" се бори против шиита и алавита, као и против хришћана и Курда, али не и против сунита и зато она представља главну претњу Ирану. Америка је, да се разумемо, била главна када је у питању било наоружавање, опремање и логистичка подршка џихадистима који су у Сирији нападали армију Башара ел Асада. Америка је главни непријатељ последње секуларне исламске државе Сирије. Америка је била одговорна када су сада наоружани, опремљени и обучени џихадисти прешли границе Сирије и освојили огромну територију Ирака. Исламска држава коју Америка тако „интензивно“ бомбардује јесте заправо амерички пројекат уз помоћ кога се могу савладати два непријатеља: Башар ел Асад и шиити.

"Исламска држава" у Ираку и Сирији спутава и ограничава ирански, односно шиитски утицај, и зато, ма колико парадоксално звучало, САД заправо помажу "Исламску државу". Џихадисти "Исламске државе" држе под својом контролом огромне територије у Сирији и Ираку. Недавно су борци "Исламске државе" водили огорчене борбе са регуларним сиријским снагама за древни град Палмиру. Срећом по становнике града, џихадисти су одбијени, али је страдало више од стотину сиријских војника. Сиријска војска већ више година води огорчену борбу са терористима и џихадистима које је Запад обучио, наоружао и отпремио у Сирију преко Турске, Јордана, Ирака и других земаља. Наводни борци за слободу који се боре против Башара ел Асада, легалног сиријског председника, дошли су из многих исламских земаља у којима су сунити доминантни.

Највише их је из Саудијске Арабије, земље која води у свету на црној листи по броју ликвидација одсецањем глава! Остали стижу из Катара, Јордана, Косова, Рашке, муслиманско-хрватске федерације, али има и много младих људи из читавог Запада који су заведени џихадистичком пропагандом и који се прикључују овим терористима или "Исламској држави". Зар ће такви борци наметати демократију и слободу сиријском друштву? Друштву које је једно од најтолерантнијих на свету по испољавању верских обичаја. У Сирији ћете слободно видети девојку хришћанку у модерној одећи са кратком сукњом, која пролази поред жене која је одевена у традиционалну исламску ношњу. То је био пример са свим секуларним државама арапског света пре него што је стигла америчка „демократија“. Дакле, сиријска војска се бори већ више година да очува Сирију од убачених терориста из целог сунитског исламског света, а сада се још на њеној територији појавила и тзв. "Исламска држава", која је одузела огромну територију на истоку, североистоку и југоистоку Сирије.

Сиријска војска природно има стравичне губитке јер се већ годинама бори против терориста показује знаке распада и уништења. Џихадисти "Исламске државе" нису били потребни Сирији и Алавитима који држе структуре власти у Сирији. Сиријској армији је једино преостао западни приморски део земље са луком Латакијом и руском војном морнаричком базом Тартус и југозападни део земље, где се налази Дамаск. Међутим, оно што је од круцијалног значаја јесте да Сирија није без савезника, напротив. Да није моћних савезника, Сирија не би могла оволико дуго да опстане изложена свакодневним страховитим нападима џихадиста.

Можемо слободно рећи да разједињене групе џихадиста нису у Сирији постигле очекивани циљ, сиријска армија ипак располаже савременим тенковима руске производње и моћном јуришном авијацијом коју терористи срећом немају, а то је уништење сиријске војске и убиство Башара ел Асада, план Запада је било не само рушење председника Башара с власти, већ и његово убиство по већ опробаном рецепту у Ираку и Либији. Зато је америка створила "Исламску државу" као још један покушај да се уништи владавина алавита у Сирији.

Међутим, као што смо рекли, Сирија има и моћне савезнике у свету. На првом месту то је Русија, која политички на апаратима одржава алавитску владу и Башара ел Асада. Русија можда и војно помаже сиријску армију, у то не можемо бити сигурни, али добра индикација је сама чињеница да је сиријска војска опстала оволико дуго. Затим, осим Русије, најмоћнијег савезника, председника Башара ал Асада подржава и Иран. Иран је сасвим отворено послао своју елитну републиканску гарду да се бори против терориста и џихадиста, а с друге стране ту је и Хезболах који је такође укључен у борбе у Сирији на страни алавитског председника.

Све карте су отворене, рат ће се наставити највероватније све док једна страна не буде потпуно уништена. Ово је рат до истребљења. Две минобацачке гранате су погодиле руску амбасаду у Дамаску,[2] срећом, није било повређених, али те гранате нису случајно погодиле баш руску амбасаду. То је сигнал да се Америка и Руска Федерација боре у Сирији и око Сирије. Америка би желела да види мртвог Башара ел Асада, али Русија у њему види свог последњег савезника у арапском свету, тако да ни по коју цену неће дозволити да се у Сирији понови либијски сценаријо.

Само време ће показати ко ће победити и да ли ће актуелни председник рањене и искрвављене Сирије опстати, али једно је сигурно, рат ће се наставити несмањеном жестином и цивили ће платити високу цену. Нажалост, ако смо у праву и Америка и Русија се сада боре међусобно у Сирији, највишу цену ће платити обични грађани.