Korupcija u visokom društvu

U razmaku od svega mesec dana, u periodu između stare i Nove godine, mnoga zvučna imena međunarodne politike našla su se na udaru istražnih i pravosudnih organa u svojim matičnim zemljama zbog navodne umešanosti u korupciju. 

Nisu baš svi srećno i u miru proveli novogodišnje i božićne praznike. Ovih dana, mnogi uticajni ljudi iz sveta politike i biznisa imali su itekako razloge za brigu. Zbog umešanosti u koruptivne skandale i sumnje u zloupotrebu položaja, krajem prošlog meseca organizovano je suđenje šefici MMF Kristin Lagard, podignuta je optužnica protiv bivše levičarske predsednice Argentine Kristine Kiršner, a u januaru je obavljeno i višesatno policijsko saslušanje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. I kao da to nije dovoljno, uticajni britanski list „Gardijan“ je, na osnovu poverljivih nemačkih diplomatskih depeša u koje je imao uvid, optužio predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da je u vreme dok je bio premijer Luksemburga - zemlje poznate kao „poreski raj“ za velike korporacije na Starom kontinentu - sabotirao napore Evropske unije u suzbijanju utaje poreza.

Državne pare u privatne džepove 

Nesumnjivo je da ovakvi događaji u prvi plan stavljaju očito sve rasprostranjeniju korupciju na najvišem nivou u brojnim organizacijama i državama širom sveta. Kao ključne figure u ovim aktivnostima pominju se podjednako uticajne figure iz javnog i privatnog sektora, što će reći vodeći političari, vladini funkcioneri, baš kao i biznismeni, koji svoje poslovne imperije često grade i pride uvećavaju „prikačeni“ na lukrativne državne poslove.

Prethodnog meseca je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard čak proglašena krivom pred Sudom pravde Republike Francuske zbog uloge koju je kao nekadašnja ministarka finansija imala u isplati više od 400 miliona evra državnog novca kontroverznom biznismenu Bernaru Tapiju. Ovo specijalno pravosudno telo – koje sudi isključivo ministrima i najvišim državnim funkcionerima - osudilo je jednu od najmoćnijih žena u svetu za “nemarno postupanje” u ovom slučaju.

Iako je Lagardova proglašena krivom zbog kontroverzne uloge u arbitražnoj presudi, kojom je isplaćeno okruglo 403 miliona evra državnog novca poznatom francuskom biznismenu Tapiju - osuđenom špekulantu, savezniku i finansijeru nekadašnjeg predsednika države Nikolasa Sarkozija - sud je odlučio da ona, ipak, ne bude kažnjena. Sva je prilika, međutim, da će Lagardova biti primorana da napusti kormilo Međunarodnog monetarnog fonda, a prema rečima portparola ove institucije, upravni odbor će „razmotriti osuđujuću presudu“ koja je izrečena Kristini Lagard. Ona je, inače, u februaru prošle godine bila izabrana da na čelu ove organizacije ostane još jedan petogodišnji mandat.

Pokloni i podmornice

I u Izraelu je pokrenuta istraga protiv premijera te zemlje, Benjamina Netanjahua, zbog navoda o korupciji. Istraga se odnosi na poklone i usluge vredne nekoliko stotina hiljada dolara koje je Netanjahu navodno dobio od poslovnih ljudi iz Izraela, ali i iz inostranstva. Izraelski premijer, kome je ovo četvrti mandat na čelu vlade, tokom prethodnih godina više puta je bio osumnjičen da je učestvovao u koruptivnim aktivnostima, uključujući i one o zloupotrebi državnog novca u privatne svrhe. Međutim, možda i najozbiljnija optužba sa kojom se Benjamin Netanjahu suočava jeste i ona koja se tiče nabavke nemačkih podmornica za potrebe izraelske vojske. Predsednik vlade osumnjičen je da je bio u flagrantnom konfliktu interesa, jer je podmornice kupovao od svog rođaka i ličnog advokata Davida Šimrona, koji je bio posrednik u ovom poslu.

I baš kao što je u „aferi Tapi“, šefica MMF-a Kristin Lagard u više navrata tvrdila da je poštovala zakon i „uvek delovala u interesu države“, tako je i izraelski premijer Netanjahu negirao sve optužbe nazvaši ih "neosnovanim". Svojim protivnicima je pritom savetovao da "ne slave još".

Na suprotnom kraju sveta, u Argentini, protiv bivše levičarske predsednice Kristine Fernandez de Kiršner već je podignuta optužnica za korupciju i „nezakonito udruživanje i prevaru“ u slučaju vezanom za javne radove u toj zemlji. Federalni sud Argentine optužnice je podigao i protiv dva bivša argentinska ministra i uticajnog privrednika Lazara Baeza, čija se kompanija tereti da je imala direktne koristi od neregularnih ugovora. 

Predsednički milioni

U celom ovom slučaju, neverovatno zvuči podatak da je Sud u Argentini zamrzao imovinu bivše predsednice Kristine Kiršner u vrednosti od vrtoglavih 633 miliona dolara. Mada se u istrazi ne pominje poreklo tolike imovine bivše šefice države, jasno je da ona taj novac nije stekla od predsedničke plate, niti od dohotka svog pokojnog muža, takođe bivšeg argentinskog predsednika Nestora Kiršnera. Ona je u prošlosti već bila optuživana za brojne afere, a svakako najpoznatija je ona u kojoj je navodno bila direktno umešana u ubistvo argentinskog tužioca Alberta Nismana. Tužilac Nisman je, naime, godinama vodio krivičnu istragu o terorističkom napadu na izraelski centar u Buenos Ajresu u kome je 1994. godine poginulo više desetina ljudi. Samo četiri dana pre nego što je pronađen mrtav, specijalni tužilac optužio je argentinsku predsednicu Kiršner i druge visoke funkcionere da su sa zvaničnim Teheranom sklopili sporazum da štite najviše iranske zvaničnike povezane sa ovim napadom koji se dogodio pre dve decenije. Zauzvrat, vlasti u Argentini sklapale bi sa Iranom unosne trgovinske poslove.

I na kraju, ni predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nije u miru i spokoju proveo novogodišnje praznike. Britanski list „Gardijan“ objavio je 1. januara „procurelu“ diplomatsku dokumentaciju, koja je pokazala da je aktuelni šef EK godinama sabotirao sprovođenje mera Evropske unije za suzbijanje utaje poreza i to dok se nalazio na mestu premijera Luksemburga. U poverljivim nemačkim depešama koje su procurele u javnost, tvrdi se da se Junker, u vreme dok je bio na čelu vlade Luksemburga, svojski upinjao da blokira napore EU da spreči masovno izbegavanje poreza multinacionalnih korporacija na Starom kontinentu. 

Kako utajiti porez

Mada je Žan Klod Junker gromoglasno najavljivao da će kao predsednik Evropske komisije lično predvoditi napore Unije u cilju sprečavanja izbegavanja poreza, iz depeša se vidi da je Luksemburg, u vreme dok je Junker bio premijer, opstruirao rad briselskog odbora koji je doneo i poseban Kodeks ponašanja o poslovnom oporezivanju u EU. Kodeks ponašanja imao je za cilj da spreči najuticajnije multinacionalne kompanije da prebacuju profite iz jedne u drugu državu EU i na taj način izbegavaju plaćanje poreza. Međutim, jedan broj zemalja u Uniji koristio je svoje mesto u tom odboru upravo da onemogući, ublaži ili odloži brojne mere EU protiv utaje poreza.

Iako spada među najmanje zemlje Evrope, sa svojih nešto više od pola miliona stanovnika, Luksemburg, baš kao i Kipar, Irska ili Holandija, spada među 15 vodećih poreskih rajeva za korporacije u svetu, kako je pokazao izveštaj uticajne nevladine organizacije Oksfam.

Na primeru svih ovih afera može se videti na koji način sve više srastaju interesi krupnog kapitala i državnih struktura i kako se - iza očiju javnosti - netransparentno upravlja državnom imovinom, uprkos nebrojenim najavama da je borba protiv korupcije prioritet svih vlasti na svim meridijanima. Takođe, sve vidljivija je i neotpornost najviših državnih funkcionera širom sveta - koji su izabrani upravo da bi (od)branili interes naroda koji ih je postavio na njihove dužnosti - na novac i privilegije velikih korporacija i njihovih predstavnika. Posebno bode u oči činjenica da, gotovo po pravilu, nakon istražnih radnji i tek ponekih podignitih optužnica, retko ko od učesnika u koruptivnim skandalima bude zaista i primereno kažnjen.