Savremeni svet | |||
Ko stavlja krst na ,,Turski tok“ |
nedelja, 26. jul 2015. | |
Ministar energetike i prirodnih resursa Turske Taner Jildiz dao je važnu izjavu, saopštivši da Ankara ,,neće popuštati Gaspromu“ kada je reč o realizaciji projekta ,,Turski tok“. ,,Moskva u nama vidi samo tranzitnu zemlju. Za nas to nema nikakvog smisla“, primetio je on, dodavši – ,,mi smo zainteresovani za stvaranje zajedničkog sistema isporuka. Principijelni sporazum po tom pitanju bio je dostignut, ipak Rusija je odustala. Problem ne može da bude rešen samo davanjem popusta na gas“. To znači da su u rusko-turskim odnosima sporne teme cena za gas i radova na ,,Turskom toku“, koje su ranije bile razdvojene, počele da se spajaju. Najpre, bila su samo nagađanja. Tvrdilo se da će ,,Turski tok“ postati novi ,,Plavi tok 2“ jer je njegovu maršrutu odredila Moskva, a ne Turska. Ankara je želela da ,,Turski tok“ preseca Crno more sa istoka na zapad, kao što bi bilo sa ,,Južnim tokom“ i da se završava na crnomorskoj obali turskog Trejsa u Evropi. Dalje, cevovod treba da prođe preko turskog Trejsa od Crnog mora do sredozemne obale, pružajući mogućnost da se izvozi gas ne samo na evropsko već i na svetska tržišta. Ipak, Rusija je govorila samo o nameri da sagradi gasni čvor na tursko-grčkoj granici. Naročito nije bilo rešeno pitanje isporuke gasa potrošačima u jugoistočnoj Evropi, gde nema infrastrukture za značajniji transport prilikom dostavljanja gasa iz Turske. Gasprom je već dao do znanja da ne namerava da je gradi i poručuje – dođite do gasnog čvora na granici Turske i Grčke i uzmite neophodne količine. Znaci komplikovanja rusko-turskih gasnih odnosa javljali su se postepeno, ali progresivno, mada se ponekad činilo da strane mogu pronaći varijante izlaska iz situacije. Predsednici Turske i Rusije Erdogan i Putin ne jednom su pretresali različite aspekte saradnje ,,sa akcentom na zajedničke projekte u sferi energetike, uključujući Turski tok“. Poslednji put oni su se susreli u Bakuu, u vreme otvaranja Evropskih igara. U početku, svi problemi su se u javnosti svodili na cenovnu komponentu. Rusija je insistirala na ugovornoj, a Botas na osnovnoj ceni. Katkad se činilo da Turska svesno odugovlači u pregovorima oko ,,Turskog toka“ kako bi označila početak izgradnje transanadolskog gasovoda TANAP iz Azerbejdžana. Ali, izjave o izgradnji ,,Severnog toka 2“, zatim o zadržavanju tranzita ruskog gasa preko Ukrajine, pojedini evropski eksperti su ocenili kao rezultat određenih nagodbi sa Nemačkom, što znači održavanje tranzita preko teritorije Ukrajine, dok bi u Evropi Berlin trebalo da postane glavni distributer ruskog gasa. S tim u vezi, Dojče vele je saopštio o susretu 8. jula u Berlinu šefa Gasproma Alekseja Milera sa vicekancelarom, ministrom privrede i energetike Nemačke Zigmarom Gabrijelom, na kojem su raspravljani ti problemi. Dojče vele je podvukao kako je ,,Miler 26. juna u Moskvi, na godišnjem skupu akcionara Gasproma izjavio da obe linije gasovoda `Severni tok 2’ moraju biti puštene u eksploataciju do kraja 2019. godine. Upravo u tim istim rokovima, u početku je bilo planirano da se puste u pogon i četiri linije `Turskog toka` kako bi se u potpunosti prekinulo prebacivanje gasa preko Ukrajine. Ali to, kako je konačno postalo jasno 7-8. jula, baš se neće desiti. Nije Moskva uzalud, uprkos svim prethodnim izjavama, odjednom progovorila o produženju tranzita po ukrajinskoj teritoriji i posle 2019. godine.” Transformacija ,,Južnog toka” u ,,Turski tok” i zatim, moguće, i njegovo zamrzavanje govore o geopolitičkim manevrima Gasproma u pravcu Evrope, a ne Bliskog istoka. Posle njegovog odustajanja od ugovora sa podizvođačem Saipem-om za postavljanje gasovoda ka Turskoj postalo je jasno da se interesi dve zemlje po tom projektu razilaze. Uz to, Ankara je zatezala potpisivanje međuvladinog sporazuma o ,,Turskom toku“, prebacujući tu akciju na novu vladu koja se još nije formirala. Osim toga, lideri opozicionih stranaka, čiji predstavnici mogu da uđu u sastav novog kabineta, izjavili su da imaju nameru da preispitaju sve realizovane energetske projekte. Ankara je počela da zauzima tvrđu poziciju, vodeći dvostruku igru – naterati Rusiju da plati za ustupanje ,,gasno prozora“ u Evropu, ignorišući to da jačanje energetskog prisustva Rusije u zemlji objektivno jeste i faktor učvršćivanja regionalne bezbednosti Turske. Pri tome, Ankara je naginjala na stranu Azerbejdžana i Turkmenistana, a posle skidanja sa Irana sankcija, računa na korišćenje njegovih energetskih resursa za punjenje Transanadolskog gasovoda (TANAP). Teheran zaista poseduje rezerve ,,plavog goriva“ svetske važnosti. Dokazane rezerve iranskog gasa prevazilaze 30 triliona metara kubnih. Ali, u slučaju prisajedinjenja Irana TANAP-u, dogodiće se nagla promena regionalnog gasnog tržišta u pravcu povećavanja energetskog značaja Teherana na fonu geopolitičke marginalizacije azerbejdžanskih i turkmenskih energetskih resursa. Nova raspodela snaga odrediće i novi vektor politike na Bliskom istoku i u Zakavkazju, čak i u tom slučaju ako Iran odluči – obilazeći TANAP – da počne da dostavlja svoj gas u Tursku i preko nje u Evropu, što je povezano sa stvaranjem infrastrukture u zonama geopolitičke degradacije. Zasad šema delovanja "Gasproma" svodi se na alijansu sa Nemačkom i podršku saradnje sa Turskom. Kako piše Nešnel interest, ,,igre sa gasovodima su beskonačne jer postoji ogroman broj starih i novih faktora koji menjaju pravila igre“. Tako je moguće da se sve još jednom izmeni. Preveo sa ruskog Nebojša Vuković |