субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Ко ставља крст на ,,Турски ток“
Савремени свет

Ко ставља крст на ,,Турски ток“

PDF Штампа Ел. пошта
Станислав Тарасов   
недеља, 26. јул 2015.

Министар енергетике и природних ресурса Турске Танер Јилдиз дао је важну изјаву, саопштивши да Анкара ,,неће попуштати Гаспрому“ када је реч о реализацији пројекта ,,Турски ток“. ,,Москва у нама види само транзитну земљу. За нас то нема никаквог смисла“, приметио је он, додавши – ,,ми смо заинтересовани за стварање заједничког система испорука. Принципијeлни споразум по том питању био је достигнут, ипак Русија је одустала. Проблем не може да буде решен само давањем попуста на гас“. То значи да су у руско-турским односима спорне теме цена за гас и радова на ,,Турском току“, које су раније биле раздвојене, почеле да се спајају.

Најпре, била су само нагађања. Тврдило се да ће ,,Турски ток“ постати нови ,,Плави ток  2“  јер је његову маршруту одредила Москва, а не Турска. Анкара је желела да ,,Турски ток“ пресеца Црно море са истока на запад, као што би било са ,,Јужним током“ и да се завршава на црноморској обали турског Трејса у Европи. Даље, цевовод треба да прође преко турског Трејса од Црног мора до средоземне обале, пружајући могућност да се извози гас не само на европско већ и на светска тржишта. Ипак, Русија је говорила само о намери да сагради гасни чвор на турско-грчкој граници. Нарочито није било решено питање испоруке гаса потрошачима у југоисточној Европи, где нема инфраструктуре за значајнији транспорт приликом достављања гаса из Турске. Гаспром је већ дао до знања да не намерава да је гради и поручује – дођите до гасног чвора на граници Турске и Грчке и узмите неопходне количине.

Знаци компликовања руско-турских гасних односа јављали су се постепено, али прогресивно, мада се понекад чинило да стране могу пронаћи варијанте изласка из ситуације. Председници Турске и Русије Ердоган и Путин не једном су претресали различите аспекте сарадње ,,са акцентом на заједничке пројекте у сфери енергетике, укључујући Турски ток“. Последњи пут они су се сусрели у Бакуу, у време отварања Европских игара. У почетку, сви проблеми су се у јавности сводили на ценовну компоненту.

Русија је инсистирала на уговорној, а Botas на основној цени. Каткад се чинило да Турска свесно одуговлачи у преговорима око ,,Турског тока“ како би означила почетак изградње трансанадолског гасовода TANAP из Азербејџана. Али, изјаве о изградњи ,,Северног тока 2“, затим о задржавању транзита руског гаса преко Украјине, поједини европски експерти су оценили као резултат одређених нагодби са Немачком, што значи одржавање транзита преко територије Украјине, док би у Европи Берлин требало да постане главни дистрибутер руског гаса.

С тим у вези,  Дојче веле је саопштио о сусрету 8. јула у Берлину шефа Гаспрома Алексеја Милера са вицеканцеларом, министром привреде и енергетике Немачке Зигмаром Габријелом, на којем су расправљани ти проблеми. Дојче веле је подвукао како је ,,Милер 26. јуна у Москви, на годишњем скупу акционара Гаспрома изјавио да обе линије гасовода `Северни ток 2’ морају бити пуштене у експлоатацију до краја 2019. године. Управо у тим истим роковима, у почетку је било планирано да се пусте у погон и четири линије `Турског тока` како би се у потпуности прекинуло пребацивање гаса преко Украјине. Али то, како је коначно постало јасно 7-8. јула, баш се неће десити. Није Москва узалуд, упркос свим претходним изјавама, одједном проговорила о продужењу транзита по украјинској територији и после 2019. године.”

Трансформација ,,Јужног тока” у ,,Турски ток” и затим, могуће, и његово замрзавање говоре о геополитичким маневрима Гаспрома у правцу Европе, а не Блиског истока. После његовог одустајања од уговора са подизвођачем Saipem-ом за постављање гасовода ка Турској постало је јасно да се интереси две земље по том пројекту разилазе. Уз то, Анкара је затезала потписивање међувладиног споразума о ,,Турском току“, пребацујући ту акцију на нову владу која се још није формирала. Осим тога, лидери опозиционих странака, чији представници могу да уђу у састав новог кабинета, изјавили су да имају намеру да преиспитају све реализоване енергетске пројекте.

Анкара је почела да заузима тврђу позицију, водећи двоструку игру – натерати Русију да плати за уступање ,,гасно прозора“ у Европу, игноришући то да јачање енергетског присуства Русије у земљи објективно јесте и фактор учвршћивања регионалне безбедности Турске. При томе, Анкара је нагињала на страну Азербејџана и Туркменистана, а после скидања са Ирана санкција, рачуна на коришћење његових енергетских ресурса за пуњење Трансанадолског гасовода (TANAP). Техеран заиста поседује резерве ,,плавог горива“ светске важности.

Доказане резерве иранског гаса превазилазе 30 трилиона метара кубних. Али, у случају присаједињења Ирана TANAP-у, догодиће се нагла промена регионалног гасног тржишта у правцу повећавања енергетског значаја Техерана на фону геополитичке маргинализације азербејџанских и туркменских енергетских ресурса. Нова расподела снага одредиће и нови вектор политике на Блиском истоку и у Закавказју, чак и у том случају ако Иран одлучи – обилазећи TANAP – да почне да доставља свој гас у Турску и преко ње у Европу, што је повезано са стварањем инфраструктуре у зонама геополитичке деградације.

Засад шема деловања "Гаспрома" своди се на алијансу са Немачком и подршку сарадње са Турском. Како пише Нешнел интерест, ,,игре са гасоводима су бесконачне јер постоји огроман број старих и нових фактора који мењају правила игре“. Тако је могуће да се све још једном измени.

Превео са руског Небојша Вуковић

Извор: http://www.iarex.ru/articles/51891.html

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер