Ko je organizovao napad na bazu u Mazari Šarifu

U Kabul je stigao ministar odbrane SAD DŽejms Matis. Izveštava se, da šef Pentagona vodi pregovore sa avganistanskim vlastima, i da ima susrete sa vojnim licima koja su dislocirana u toj zemlji. Neka zapadna izdanja nazivaju tu posetu „neočekivanom“. Ona je sledila nakon napada na bazu avganistanske nacionalne armije u Mazari Šarifu, glavnom gradu provincije Balk. Prema poslednjim podacima, broj poginulih vojnika iznosi ne manje od 150. Radio „Glas Amerike“ smatra, da su to ,,najveći gubici koje su vladine snage podnele tokom napada bojovnika poslednjih godina“. Prema tvrđenjima ovog radija, ,,talibani su preuzeli odgovornost za taj napad, koji je bio osveta za „nedavna ubistva guvernera u senci, koje su postavili talibani u provincijama Kunduz i Baglan“.

Na dan dolaska Matisa u Kabul, pres služba predsedništva izvestila je o ostavci ministra odbrane Avganistana Abdulaha Habibija i načelnika štaba armije Kadam Šah Šahima. U isto vreme, istraga napada na bazu u Mazari Šarifu počela je da otkriva neke zagonetne ali važne nijanse. Sekretar za medije avganistanskog predsednika Šah Husein Murtazavi, izjavio je, da ,,talibani ne bi mogli da izvedu sličan napad bez podrške sa strane“, da se u Avganistanu ,,ne odvija građanski rat već međunarodni konflikt, i da druge zemlje treba to da shvate“. Posle toga, Matis je na konferenciji za medije u Kabulu izjavio, da je ,,Moskva u više sfera, po svoj prilici, sklonija da postane strategijski suparnik Vašingtona“ i da bilo kakve ,,isporuke oružja u Avganistan iz drugih zemalja predstavljaju kršenje međunarodnih zakona, ukoliko se to oružje ne dostavlja vladi Avganistana i avganistanskim snagama“. I komandant snaga SAD i NATO-a u Avganistanu general DŽon Nikolson, počeo je da govori, kako ,,SAD nastavljaju da primaju izveštaje o pružanju te pomoći“ i optužio je Rusiju za ,,legitimizaciju talibana“.

Slične optužbe čule su se ne jednom iz usta američkih generala. Tako je komandant oružanih snaga NATO-a u Evropi general Kertis Skaparoti, sumnjičajući Moskvu za isporuke oružja talibanima, upotrebio reč ,,verovatno“. U Moskvi su takve ,,verovatnoće“ nazvali ,,apsurdnim i neutemeljenim“. Po rečima rukovodioca drugog odeljenja Azije u MIP-u RF Zamira Kabulova, ,,izjave SAD o tome da Moskva tobože snabdeva talibane jesu laž i izmišljotine koje treba da opravdaju neuspehe politike Vašingtona u Avganistanu“. Sa svoje strane, predstavnik ministarstva odbrane RF Igor Konašenkov, takođe je odbacio takva tvrđenja, rekavši za njih da ,,ne odgovaraju stvarnosti“ i govoreći da ,,ruska vojska nikad nije imala i ne može da ima saradnju sa teroristima“. U to isto vreme, Moskva nije krila, da je kontaktirala sa talibanima sa ciljem dovođenja njihovih predstavnika za pregovarački sto u vezi sa rešavanjem situacije u Avganistanu. Ipak, Vašington i neke ličnosti u Kabulu, odlučili su da na Rusiju svale napad na bazu u Mazari Šarifu.

Ali, nije samo zbog toga leteo u Avganistan američki ministar odbrane. Njegova poseta je došla u momenat kada se od predsednika Ašrafa Ganija očekuje tzv. četvorogodišnji ,,Plan jačanja bezbednosti“ a Matis treba da podnese Kongresu konačna rešenja oko planiranja politike i finansijskih obaveza administracije Donalda Trampa prema Avganistanu. Detalji, za sada, nisu poznati. Ali, evo šta piše u vezi toga poznati avganistanski publicista Možda Ahmad Vahid – ,,dugotrajan rat Amerike u Avganistanu, koji je nazvan borbom protiv terorizma, sada se podvrgava mnoštvu sumnji, za čiju pojavu su krive same američke vlasti. Na primer, kada visokopozicionirani američki oficir izjavi, da sada u Avganistanu deluje dvadeset terorističkih grupacija, to može da izazove dve pretpostavke. Ili je Amerika pretrpela poraz tokom šesnaest godina borbe protiv terorizma, ili je ona sama preuzela ulogu faktora koji potpomaže pojavljivanje novih grupacija u zemlji. Takvo formulisanje pitanja izaziva zabrinutost kod država u regionu, i još više ističe neophodnost regionalne integracije zarad obezbeđivanja mira u Avganistanu“.

Na tom pravcu upravo se i otkrivaju problemi, pošto pozicija predsednika SAD prema Rusiji, koja istupa kao inicijator sprovođenja širokih konsultacija oko Avganistana, za sada još nije određena. Po mišljenju španskog izdanja Publico.es, sve će da zavisi od toga, da li će Vašington da stavi u istu geopolitičku ravan Siriju, Avganistan i Severnu Koreju, na čemu insistira šef Pentagona, uzevši, po mišljenju izdanja, „u svoje ruke razradu i sprovođenje spoljne politike SAD“. U Siriji vojna lica, uprkos mišljenju državnog sekretara Reksa Tilersona, koji je na prvo mesto stavio borbu protiv Islamske države, sprovode operaciju razbijanja te zemlje. Istovremeno, sa dotičnog placdarma, pokušavaju da „isprovociraju Teheran kako bi istupio iz nuklearnog dogovora, i tako stekli izgovor za udar po iranskim vojnim objektima“. Sa avganistanskog placdarma, može da se vrši pritisak na susedne zemlje – Kinu, Rusiju i Iran. Kada je reč o Moskvi i Teheranu, treba postići maksimalno smanjenje njihovog uticaja u Avganistanu, i onemogućiti da se vode ma kakvi pregovori sa talibanima i drugim snagama koje ne kontrolišu Amerikanci. A preko Severne Koreje sputati mogućnosti za široki manevar Pekinga, uključujući avganistanski i sirijski pravac.

Problem za SAD je samo u tome, što na svim označenimm placdarmima, Vašington treba da vodi borbu hiljadama kilometara daleko od svoje teritorije, što znači da treba pronaći „podizvođače“ (u originalu – čužie ruki, prim. N.V.) u konkretnim regionima. Ako se vratimo na Avganistan, u pogledu napada na bazu u Mazari Šarifu, iz odeljenja za informacije i štampu MIP-a RF je stigla izjava – „na žalost bivaju opravdane najpesimističnije prognoze vezane za početak naredne sezone borbi u Avganistanu. Prinuđeni smo da konstatujemo, da se krvavi unutrašnji konflikt na napaćenoj avganistanskoj zemlji ne stišava, bez obzira na višegodišnje prisustvo vojnog kontingenta NATO-a, i obimna finansijska ulaganja stranih donatora u jačanje potencijala bezbednosnih snaga te zemlje“. Bivši ambasador SAD u Avganistanu Zalmaj Halilzad izjavio je, da će se administracija Trampa odrediti oko strategije sredinom maja, kada budu sprovedene konsultacije uoči samita G7 koji će se održati krajem maja u Italiji.

Za sada je očigledno, da se američka politika prema Avganistanu, pokazuje kao apsolutno neuspešna. Kao i na celom Bliskom istoku, gde Vašington nije demonstrirao bilo kakvu doslednu strategiju, ostavljajući za sobom samo haos i uništenje.

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković

Izvor: https://regnum.ru/news/polit/2267649.html