Савремени свет | |||
Како се Британија носи са коронавирусом - од „имунитета крда“ до „локдауна“ |
недеља, 12. април 2020. | |
Британија је борби против коронавируса иницијално приступила знатно умереније него друге европске земље. Пошто је број оболелих почео да расте а из Италије и Шпаније су стизале слике о последицама муњевитог ширења вируса , британске власти су крајем марта предузеле знатно стриктније мере. За сада нема видљиве панике, сви се придржавају британске изреке лансиране у време Другог светског рата — „Keep calm and carry on“ („Будите смирени и наставите (нормално)“, али је пребацивање Бориса Џонсона на интензивну негу забринуло многе да би земља у најкризнијем тренутку могла да буде без првог човека Европа је крајем фебруара почела да пријављује све више заражених коронавирусом (КОВИД-19) а до средине марта број облелих је нагло порастао. Светска здравствена организација је тако 13. марта европски континент прогласила за глобални центар пандемије. У јеку погоршавања ситуације у Европи почетком марта месеца, британске власти нису увеле никакве конкретне мере осим што су обустављени летови ка многим одредиштима, што су Британци упозорени да не путују у земље погођене вирусом и што су званичници одржали неколико конференција за штампу на којима је поручено да је држава има план. Први савети су се односили на друштвено дистанцирање, на то како би требало прати руке а јавности је такође сугерисано да не купује маске јер оне, како се тврдило, не пружају стварну заштиту а потребне су лекарима. „Имунитет крда“ и пола милиона мртвих Пратећи мере које друге земље предузимају — од Кине до Европе — а које су биле знатно оштрије (од затварања граница до забрање јавних окупљања, прлеазак на рад од куће, затварање школа, продавница…), британска јавност све више је доводила у питање приступ своје земље. У медијима су почели да цуре детаљи из плана британске владе како да се реагује на коронавирус а чија је окосница била стварање колективног имунитета (како у Британији кажу — „имунитет крда“ („херд иммунитy“). Међутм, убрзо су медији почели да објављују и колико би људи могло да страда због таквог приступа. Осмог марта Тајмс је на насловној страници објавио текст у коме се наводи да би од коронавируса у Британији могло да страда 100.000 људи. Медији су потом интервјуисали здравствене стручњаке и научнике који су указали да је приступ који се заснива на стварању колективног имунитета ризичан. У једном од интервјуа на Би-Би-Си-ју 13. марта професор са Оксфорда и здравствени стручњак Петер Дробац указано је да би број умрлих са оваквим приступом могао да иде и до пола милиона. Постављало се питање — шта премијер Борис Џонсон чека и зашто не уводи стриктније мере? У медијима су се појавили написи позивајући се на изворе у влади који су казали да је Џонсонов кабинет био подељен на оне који су за оштре забране окупљања људи и на оне који су против тога. Истицало се да сам премијер оклева да уведе оштрије мере које би дефакто претвориле Британију у полицијску државу. По среди је био сукоб између тога шта је важње: заштита људских живота или грађанска права и слободе. У Британији је ово питање важно: чак ни за време Другог светског рата на Острву није било обавезно ношење личних исправа, а то важи и данас. Штавише — осим специјалних јединица за борбу против тероризма — обична полиција не носи пиштоље. Идеологија конзервативаца — чији је Џонсон лидер и у политичком али и у идејном смислу — даје предност појединцу а не држави и води се тиме да је кључно дати што више слобода човеку и што мање права и надлежности држави (због страха да би људи на власти могли да злоупотребе апарат присиле). Међутим, ефикасна борба са коронавирусом, чини се, захтева управо супротно. Промена курса – „lockdown“ До промене у британској политци долази у понедељак, 23. марта, када се Борис Џонсон обратио јавности у говору који је трајао нешто више од шест минута. Џонсон је коронавирус назвао „највећом претњом са којом се наша држава суочава деценијама“ и најавио увођење ограничења на кретање (лоцкдоwн) у наредне три недеље (до средине априла). „Пут пред нама је тежак и иситна је да ће многи животи бити изгубљени“, поручио је Џонсон. Мере које је Џонсон изнео се у суштини своде на следеће: 1) Забрана окупљања више од две особе, изузев уколико се ради о члановима исте породице 2) Дозвола да се иде ван куће ради куповине хране, али што ређе 3) Дозвола да се иде ван куће уколико морате у апотеку/код лекара 4) Дозвола да се иде ван куће уколико имате некога о коме бринете 5) Дозвола да се иде ван куће једном дневно ради рекреације 6) Дозвола да идете на посао само уколико морате односно, уколико је ваша улога кључна за посао Упоредо са овом мерама затворене су све радње, изузев апотека и продавница хране. Затворени су паркови, забрањениверски обреди, забрањена венчања/крштења а дозвољене су једино сахране. Отпочела је изградња привремених болница а и војска се укључила у транспортовању робе и материјала. Између савета и забране Међутим, шта је овде кључно и шта одваја британски приступ од других? Мере које су уведене нису издате као наредба или забрана већ, као упутство и савет. То је био повод за доста нејасноћа и питања, рецимо, да ли полиција може да ухапси некога ако је напољу? Влада је потврдила да су полицији дата већа овлашћења (парламент је одобрио пакет мера), али је приступ да се људима више дају савети и поруке да иду кући ако се примети да су ван без јасног разлога. Али, као и у Србији и у многим другим земљама — и у Британији има примера људи који не поштују те мере (полиција је прекинула неколико приватних журки а током пролећних дана већи број људи примећен је у парковима). Међутим, и мере које је полицја предузела стављене су под лупу јавности, па је тако (преко интернета) одржан парламентарни одбор на коме се расправљало да ли полиција прекорачује своја овлашћења будући да су неке полицијске јединице у Енглеској користиле дронове како би мотриле да ли неко крши правила у изолацији. Недостатак тестова, несташица топломера, маски, гела за руке... Једно дубље питање тресе британску јавност: да ли је земља могла боље да се припреми? Поред тога што су током марта многе радње биле полупразне, у Британији влада несташица маски, топломера и санитарног материјала (течног сапуна, антибактеријских марамица, тоалет папира). Велики је проблем у болницама где лекари и особље немају довољно заштитне опреме (и поред тога што се данима прича о томе како се све чини да та опрема стигне). Главни проблем је што у Британији нема довољно тестова за коронавирус. Крајем марта, када су уведене стриктније мере и када је Британија директно ушла у до сада најтежи период борбе са коронавирусом, испоставило се да је од готово пола милиона људи који раде у здвравственом систему њих свега 2.500 било тестирано на коронавирус. Проблем са тестовима и даље постоји (8. април). Штавише, уколико се разболите и сумњате да имате коронавирус, саветује вам се да прво зовете свог лекара који вам саветује мировање и изолацију уколико су симптоми слични коронавирусу. Уколико се стање погорша, тада вас пребацују у болницу али и тада не добије свако тест на коронавирус, већ само они у најтежем стању. То је све због тога што тестови недостају. Борисе – избори се: Џонсонов пут до интензивне неге и руски медији Четири дана пошто је одржао говор у коме је најавио оштре мере у борби против коронавируса, 27. марта Борис Џонсон је потврдио да и он има симптоме те болести и најавио да иде у самоизолацију. У јавности је последњи пут виђен у четвртак, 2. априла када је изашао испред стана у Даунинг стриту како би тапшао лекарима (што се у Британији ради сваког четвртка у осам увече). У петак, 3. априла, Џонсон је на Твитеру објавио снимак у коме каже да мора и даље да буде у самоизолацији јер и даље има температуру, али да наставља са радом. И тог, и претходног, и наредних дана — министри и Даунинг Стрит слали су поруку да је премијер добро. Онда долази недеља, 5. април. У обраћању јавности британска краљица позива на стрпљење и упорност и завршава говор речима „сретаћемо се опет“. Упоредо са вешћу о том говору иде и вест да је Борис Џонсон пребачен у болницу. Дан касније, 6. априла руска агенција „РИА новости“ објавлила је вест — позивајући се на неименовани извор у британском здравству — да је Џонсон стављен на апарате за дисање и да ће бити на њима наредних десет дана. Даунинг стрит то поподне — око пет сати — демантује вест, оптужује Русе за ширење дезинформација и истовремено шаље поруку да је Џонсон у стабилном стању и да је боље. Међутим, свега два сата касније објављено је да је Џонсон пребачен на интензивну негу и да је пре тога телефоном позвао Доминика Раба — министра спољних послова — како би га замолио да преузме руковођење Кабиенотм (Британија нема писани устав и није системски решено ко мења премијера у случају спречености, те све зависи од договора у влади; Изузетак је била прва влада Дејвида Камерона када је постојала титула заменика премијера, али то је било због коалиционог споразума јер су владу тада формирале две странке — Конзервативци и Либ дем). Ко сад управља Британијом? Две кључне ствари су прозишле из вести да је Џонсон пребачен на интензивну негу: прво, стручњаци и политичари су искористили догађај да још једном скрену пажњу неверним Томама да је вирус опасан, да апсолутно нико није имун (па ни британски премијер) и још једном су замољени сви да седе код куће. Дуга ствар која је из овога произишла јесте да се поставило питање – ко сада управља земљом и да ли Доминик Раб има кредибилитет и ауторитет да доноси одлуке у веома критичном тренутку за земљу. Раб тврди да је Џонсон и даље главни и да он управља, али чињеница да је на интензивној нези намеће питање — шта ако се нешто горе деси премијеру? Шире гледано, поставило се и питање – ко и како се брине о здрављу премијера? Рецимо, Черчил је имао свог лекара, Трамп има тим лекара, док је Џонсон провео седам дана у самоизолацији у Даунинг стриту и тек после разговора са лекаром опште праксе пребачен је у болницу где се, како су истакли лекари, њему даје пажња онолико колико и свим другим оболелима у сличном стању. Поставило се питање, да ли британски премијер заслужује више пажње од „обичних“ људи у његовом стању, или не? (Једна анкета је показала да 30 одсто јавности мисли да би биртански премијер требало да добије више пажње од других пацијената, док је 67% јавности рекло да би према њему требало да се поступа исто као и према свим другим пацијентима). Борис Џонсон је 12. априла пуштен из болнице, јер му је било боље Интересантна времена
У Британији се већ недељама говори како смо „две недеље иза Италије“ и да ће врхунац удара бити на Ускрс. До 8. априла у земљи је регистровано око 61.000 оболелих са преко 7.000 смртнх случајева. Са друге стране, како време одмиче све се више постављају питања да ли и када поново покренути земљу, и како? Британија би крајем године требало да у потпуности напусти правила Еворпске уније и да до тада испреговара споразум са Бриселом што се тренутно чини мало веровантним. Притом, мали су изгледи да ће са другим земљама Британци успети да склопе трговинске споразуме имајући у виду актуелну глобалну кризу изазвану коронавирусом. Стручњаци указују да ће британска – као и светска – економија имати много веће штете него што је то био случај са светском финансијском кризом 2007-2012. Због свега овога у Британији се ових дана често цитира пословица „May you live in interesting times“. Сви се питају када ће ова „интересантна времена“ проћи али — шта ће са нама и светом бити кад она прођу? У том смислу, иако је Британија острво које се Брегзитом окренуло себи, зла судбина и несрећа нас све вежу заједно. (Аутор је дописник „Сведока“ из Лондона) |