Henri Kisindžer uz najviše počasti u Pekingu - Mogu li se normalizovati odnosi Kine i Amerike

U svetu koji se suočava sa do sada nezabeleženom konfrontacijom Zapada, Rusije i Kine, Kisindžer i u stotoj godini deluje aktivno nastojeći da predoči ne samo potrebu za razumnim rešenjem aktuelne krize, nego i kako bi ono trebalo da izgleda. Njegova aktuelna poseta Pekingu pokazuje da želi da to rešenje i postigne, kao što je to učinio i pre pola vekakada je praktično kreirao balans i ravnotežu današnje tri velike sile – SAD, Kine i Rusije.

Henri Kisindžer i Si Đinping u Pekingu 20. jula 2023.

Hegel je jednom rekao da se svi veliki svetski događaji i ličnosti ponavljaju. Ali dvostruku reinkarnciju u istom životu doživljava samo Henri Kisindžer. Kisindžer vodi aktivan život kao da nije postao jednim od simbola ne samo 20. nego i 21. veka. Tek što je obeležio svoju 100. godišnjicu, nekadašnji američki državni sekretar našao se 20. jula ponovo na putu koji je utabao pre tačno 52 godine, u julu 1971. Tada je kao savetnik za nacionalnu bezbednost pripremio prostor za kinesko otvaranje prema svetu i partnerstvo SAD i Kine. To je jedno od njegovih velikih diplomatskih dostignuća.

U svetu koji se suočava sa do sada nezabeleženom konfrontacijom Zapada, Rusije i Kine, Kisindžer deluje aktivno nastojeći da predoči ne samo potrebu za razumnim rešenjem, nego kako bi ono trebalo da izgleda. A sada da to rešenje i postigne, kao što je to učinio pre pola veka. On to zna i može, jer je bio čovek koji je tada praktično kreirao balans i ravnotežu današnje tri velike sile – SAD, Kine i Rusije.

Kisindžer je napisao više knjiga o svetskom poretku, ali on je i stvorio svoj „svetski poredak” unutar hladnoratovskog svetskog poretka. Kisindžerov svetski poredak čine: okončanje rata i mir u Vijetnamu (1971–1973); prestanak rata, mir i novi odnosi na Bliskom istoku (1973); otopljavanje odnosa sa Sovjetskim Savezom i održavanje procesa „detanta” (1974); stvaranje OEBS-a i početak njegovog rada, upravo u Beogradu (1974). I najvažnije: otvaranje Kine prema svetu 1971. godine.

Henri Kisindžer, decembra 2022.

Pre 52 godine Kisindžer nije pogrešio kada je na vreme uhvatio nadolazeći tok istorije. Ovakav saldo u svom životu nisu mogli da upišu ni najdugovečnije i najuticajnije imperijalne i kraljevske diplomate – od Meterniha do Gorčakova. U svim ovim slučajevima, Kisindžer je uspeo da sukob preobrazi u mir. To je najizazovniji i najvažniji zadatak jednog državnika. Zbog toga, nije ni čudno što se današnji zvaničnici obraćaju Kisindžeru za mišljenje. Prošle godine imao je 25 intervjua i javnih nastupa, što je fantastičan učinak za čoveka njegove dobi.

Kisindžer smatra da je rusko-ukrajinski sukob centralno žarište današnjeg sveta, a da se aparati za gašenje ovog požara nalaze u Pekingu

Pored toga, objavo je knjigu „Leadership – Six Studies in World Strategy” koju će uskoro na srpskom da objavi njegov izdavač Klub PLUS, koji je, inače, izdavač svih knjiga Henrija Kisindžera na srpskom jeziku, već 25 godina. 

Kada Kisindžer danas govori, onda su svoj pečat u njegove reči stavili i Nikson, Rokfeler, Kenedi, DŽondon, Ford, Mao Cedung, Brežnjev, Gromiko, Tito, Honeker, Brant, Ho Ši Min i cela plejada svetskih političara koji su se izređali na sceni u poslednjih 70 godina. Takvog partnera za razgovor nećete danas naći u svetu. Kisindžer je poslednji kolosalni izdanak doba posle Drugog svetskog rata. Onaj ko je s njim razgovarao, ako je znao, dobio je školovanje besplatno.  

Kisindžer u Kini

Rat u Ukrajini potresa zapadni svet, potkopavajući iz temelja Kisindžerovo životno delo – Kinu kao najvažnijeg američkog partnera. Danas je Kina u savezu s Rusijom u okviru doktrine „beskonačnog prijateljstva” dve zemlje.

Novi raspored snaga doveo je u zabunu globalne zapadne sile, prvo u definisanju šta je glavni problem današnjice i drugo: gde se nalazi rešenje za njega? Ne malo njih smatra da je upravo Kina taj problem. Kisindžer misli drugačije. On smatra da je rusko-ukrajinski sukob centralno žarište današnjeg sveta, a da se aparati za gašenje ovog požara nalaze u Pekingu. To je velika razlika između današnje i situacije kakva je postojala pre 50 godina. Tada se Peking već razišao sa Moskvom, pa se rešavalo samo pitanje odnosa Amerike i Kine. Sada je zadatak mnogo komplikovaniji. Idealna situacija bi bila da se Peking ne samo odvoji od Moskve, nego i da stane na stranu Amerike. Preduslovi za to su gotovo minimalni.

Pre dva meseca Kisindžer je rekao da veruje da rat Rusije i Ukrajine dolazi do prekretnice i da očekuje pregovore do kraja godine zahvaljujući nedavnim naporima Kine.

Kisindžer i Si Đinping u Pekingu novembra 2018.

Posle nekoliko rundi neuspešnih mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije u prvim mesecima sukoba februara 2022, koje je godine pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin, činilo se da nijedna strana nije voljna da se vrati za pregovarački sto.

Peking je pokušao da ponovo pokrene razgovore između Kijeva i Moskve dokumentom od 12 tačaka objavljenim na godišnjicu početka sukoba. Uz poziv na prekid vatre, kineski plan bi ostavio ruske trupe na okupiranim teritorijama Ukrajine i stavio tačku na sve sankcije koje nije odobrio Savet bezbednosti UN, čiji je Rusija članica s pravom veta.

Kisindžer je uveren da će Kina pomoći da se promeni tok rata koji je u toku. „Sada kada je Kina ušla u pregovore, mislim da će doći do vrhunca do kraja godine.. Razgovaraćemo o pregovaračkim procesima, pa čak i o stvarnim pregovorima”, predočio je Kisindžer. 

Glasnik iz prošlosti

Da li će Kisindžer, koji je u maju proslavio 100. rođendan, uspeti da ostvari bilo kakav iskorak u američko-kineskim odnosima, teško je reći, ali Si Đinping ga je toplo primio: državna televizija je pokazala kako se kineski predsednik osmehnuo na sastanku sa bivšim diplomatom i rekao da mu je veoma drago što ga vidi.

„Nikada nećemo zaboraviti naše stare prijatelje i nikada nećemo zaboraviti vaš istorijski doprinos razvoju američko-kineskih odnosa i prijateljstva dva naroda“, dodao je.

DŽou Enlaj i Henri Kisindžer u Pekingu 1971.

Kisindžer nije povezan ni sa Bajdenom ni sa Trampom. Za Kinu, on je glasnik iz prošlosti, iz zlatnog doba kinesko-američkih odnosa. I sada je dobio najviše počasti, uz najbolje primere gostoprimstva iz poštovanja prema prošlim zaslugama, a ne računajući na neku vrstu posredovanja u razgovoru sa Belom kućom.

Zvanična Kina visoko ceni njegove zasluge, koje su pomogle Pekingu da obnovi odnose sa spoljnim svetom uopšte, a posebno sa Sjedinjenim Državama. Upravo zahvaljujući njegovim akcijama kineska spoljna politika i njena ekonomija su preorijentisani na Zapad.

Godine 1971, kada nije bilo zvaničnih veza između SAD i Kine, Kisindžer je tajno otputovao u Peking da pripremi posetu tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona. Do nje je došlo sledeće godine. Američki predsednik sastao sa najvažnijim liderima zemlje, uključujući i kineskog „velikog vođu“, Mao Cedunga. Posle Kisindžerovih napora, Sjedinjene Države su pristale da priznaju Tajvan kao deo NR Kine i povuku svoje trupe odatle. Ova poseta je postala kamen temeljac budućih američko-kineskih odnosa, nakon čega je počela njihova normalizacija i ulazak kineske privrede na svetsko tržište. 

Henri Kisindžer, DŽou Enlai i Mao Cedung u Pekingu 1971.

Ali šta danas može da učini penzionisani diplomata? S jedne strane, reklo bi se, ništa. Pogotovo što je američki Stejt department saopštio da je svestan posete Kisindžera. „On je otišao u Kinu svojom voljom, a ne u ime vlade Sjedinjenih Država”, rečeno je. Stejt department ga je ipak pozvao da po povratku svoja zapažanja podeli s njima, a oni će biti spremni da ga saslušaju.

Bela kuća je, pak, u četvrtak izrazila žaljenje zbog Kisindžerovog sastanka sa Sijem, zato što je on dobio više pažnje nego američki zvaničnici koji zauzimaju vodeće položaje u zemlji, poput državnog sekretara Entonija Blinkena i sekretarke za finansije DŽenet Jelen.

Recimo i to da su upravo Kinezi obavestili Blinkena o predstojećoj Kisindžerovoj poseti. Ovo kinesko ponašanje nije iznenađujuće. Pogotovo nakon što američki državni sekretar Entoni Blinken, po povratku iz Pekinga nije mogao da obuzda svoju elokvenciju potvrdivši Bajdenovu frazu da je drug Si „patetični diktator“.

Entoni Blinken i Si Đinping u Pekingu, 19. juna 2023.

„Na osnovu držanja i pisanja medija, ali i sadašnje izjave Bele kuće, proizilazi da kinesko rukovodstvo ne poštuje Entonija Blinkena. Stoga je njegova poseta i bila neuspešna. Kisindžer i dalje uživa ne malo poštovanje, tako da je ovo svojevrsna poslednja šansa za Vašington“, objašnjavaju stručnjaci za Kinu. Štaviše, Kisindžer poznaje svakoga u Pekingu – bukvalno. Kineski mediji su procenili da je od 1971. godine bivši američki državni sekretar posetio Nebesko carstvo više od 100 puta.

Izlaz iz ćorsokaka

Kisindžer je uvek birao šta govori i pazio je na svoje reči. U njegovoj diplomatiji bilo je važno da uvek neko nešto dobije i u izvesnoj meri zadovolji svoje interese. On je postao majstor ekvilibristike, žongler bombama konfrontiranih interesa u najosetljivijim krizama kome se nikada nije dogodilo da mu zapaljiva smesa detonira u ruci.

Kisindžer je u početku pozivao da se Rusija ne ljuti i ne ponižava, da Putina ne treba gledati kroz prizmu Hitlera već Dostojevskog, ali posle veoma oštrih kritika koje je posebno dobio iz Ukrajine, Kisindžer se povukao i naveo da se, za razliku od Kine, ruski predsednik Vladimir Putin „nalazi na čelu zemlje u opadanju“ i da je „izgubio osećaj za meru“ sa ratom u Ukrajini.

Kisindžer i Putin u Moskvi 2006.

S druge strane, tokom nezvaničnih poseta, kakva je Kisindžerova Pekingu, mogu se postići dogovori i izneti predlozi koji mogu ucrtati izlaz iz ćorsokaka u koji je zašla zvanična diplomatija.

Uprkos činjenici da je trgovinska saradnja sa Sjedinjenim Državama svakako izuzetno važna za Kinu, Peking zarad nje neće odustati od svojih političkih i teritorijalnih ambicija

Odnosi SAD i Kine su daleko od poverenja, posebno nakon incidenta u februaru ove godine sa kineskim balonom nad Amerikom, za koji Peking tvrdi da je bio meteorološki, a Vašington špijunski za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Henri Kisindžer, kao privatno lice, nije vezan protokolom i može da govori iskreno i bez zastoja, što, naravno, daje veću slobodu delovanja i njemu i njegovim kineskim sagovornicima. On može tačno da iznese za šta je Vašington zabrinut i šta bi želeo da dobije od Kine. Slično, kineskoj strani je data mogućnost da direktno govori.

Prošlog decembra, Henri Kisindžer je dao intervju u kojem je kritikovao i aktuelnog predsednika SAD DŽozefa Bajdena i njegovog prethodnika Donalda Trampa zbog njihove politike prema Kini. On je rekao da sadašnje američke vlasti pokušavaju da vode dijalog sa Pekingom počinjući optuživanjem Kine za razna nedela, pa ne čudi što su odnosi dve zemlje zašli u ćorsokak.

Uprkos činjenici da je trgovinska saradnja sa Sjedinjenim Državama svakako izuzetno važna za Kinu, Peking zarad nje neće odustati od svojih političkih i teritorijalnih ambicija.

Ovakav stav je na sastanku sa Kisindžerom najbolje izrazio Vang Ji, šef Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta KP Kine, tela koje zapravo kreira spoljnu politiku zemlje, a ne ministar inostranih poslova Ćin Gang, koji je, štaviše, već nekoliko nedelja nestao iz javnog života. Vang Ji je rekao da je nemoguće čak ni pokušati transformisati Kinu, a kamoli opkoliti je i obuzdati. 

Henri Kisindžer i Vang Ji u Pekingu 19. jula 2023.

Pošto su SAD i Kina jedine supersile na planeti, u međusobnom sukobu neće kompromitovati svoje principe i otvoreno deklarisane interese. Peking je odbio zahtev SAD za obnavljanje kontakata između vojske dve zemlje, za koje Vašington kaže da su ključni za održavanje mira u indopacifičkom regionu.

Drugi Hladni rat

„Drugi hladni rat“ između Sjedinjenih Država i Kine mogao bi biti opasniji od prvog, koji je suprotstavio Vašington i Moskvu. Dve zemlje sposobne da dominiraju svetom – Sjedinjene Države i Kina – suočavaju se kao poslednji kandidati za to mesto. „Njima upravljaju nekompatibilni unutrašnji sistemi“, rekao je Kisindžer, prema kome bi rat između Vašingtona i Pekinga mogao da zaustavi civilizaciju, ako ne i da je potpuno uništi.

„Drugi hladni rat“ između Sjedinjenih Država i Kine mogao bi biti opasniji od prvog, koji je suprotstavio Vašington i Moskvu

Obe supersile sada imaju uporediva finansijska sredstva, što nikada nije bio slučaj tokom Prvog hladnog rata, a tehnologije uništenja su još više zastrašujuće. Pristup prema kome bi Kina trebalo da se vesternizuje više nije uverljiva strategija. „Ne mislim da je svetska dominacija kineski koncept“, primetio je Kisindžer, ali dve supersile „imaju minimalnu zajedničku obavezu da spreče katastrofalni sudar.“

U situaciji kada lideri obe zemlje otvoreno daju izjave o neprihvatljivom ponašanju onih drugih, Kisindžerovo ogromno iskustvo u Kini i dobar odnos čelnika zemlje prema njemu učinili su ga zgodnim „zaobilaznim rešenjem” za moguće američko-kineske pregovore.

DŽozef Bajden i Kisindžer u Minhenu 2009.

Si Đinping je, na primer, primio Kisindžera u državnoj rezidenciji Daojutai u Pekingu, koja je „domaćinskije“ i privatnije mesto za prijateljske razgovore, a ne u Velikoj skupštinskoj sali, gde se obično održavaju zvanični sastanci sa stranim diplomatama. Treba imati na umu da Kinezi veoma ozbiljno shvataju protokol, tako da zvanična prijemna sala nije pogodna za privatno lice.

Si Đinping je istovremeno naglasio da gosta prima na istom mestu gde je Kisindžer pre pola veka vodio razgovore sa kineskim zvaničnicima, koji su označili početak normalizacije američko-kineskih odnosa. Si je naglasio da su u ovom trenutku Kina i SAD „na raskrsnici“ i da još jednom moraju da naprave izbor.

Prema rečima kineskog lidera, zemlje mogu da postignu zajednički prosperitet. „Ključna stvar je poštovanje tri principa“, rekao je Si, „a to su: uzajamno poštovanje, miran suživot i uzajamno korisna saradnja. Na osnovu toga, Kina je voljna da zajedno sa američkom stranom istraži pravi put za dve zemlje i promoviše stabilan napredak kinesko-američkih odnosa, što će koristiti obema stranama i svetu.“

On je takođe izrazio nadu da će Kisindžer i „ljudi koji razmišljaju u SAD“ nastaviti da igraju „konstruktivnu ulogu“ u vraćanju odnosa između zemalja na pravi put.

Kisindžer u Davosu januara 2023.

Zauzvrat, Kisindžer je rekao da su odnosi Vašingtona i Pekinga od odlučujućeg značaja za razvoj obe zemlje i celog sveta. „U trenutnim okolnostima, moramo se pridržavati principa navedenih u Šangajskom kominikeu, razumeti suštinsku važnost principa 'jedne Kine' za Kinu i promovisati razvoj američko-kineskih odnosa u pozitivnom pravcu“, rekao je Kisindžer.

U izveštajima kineskih medija preneto je da je Kisindžer sebe opisao kao „prijatelja Kine” i naglasio da ni SAD ni Kina ne mogu sebi priuštiti da se međusobno tretiraju kao protivnici, te da će njihov odnos biti ključ za svetski mir i napredak obe zemlje.

Iskreno toplom dobrodošlicom Kisindžeru, Peking je jasno stavio do znanja da želi bolju saradnju sa Vašingtonom. Vang Ji je, na primer, rekao da je američkoj politici prema Kini potrebna Kisindžerova diplomatska mudrost i Niksonova politička hrabrost. 

Ričard Nikson i Henri Kisindžer 1973.

Ni topla dobrodošlica bivšem državnom sekretaru, niti zvanične posete američkih zvaničnika, međutim, neće promeniti činjenicu da Kina svakako neće menjati svoje prioritete.

Prema mišljenju profesora sa Australijskog nacionalnog univerziteta Ventija Sunga, mogućno je da će Peking učiniti neke gestove dobre volje nakon Kisindžerovog putovanja, kako u znak zahvalnosti svom prijatelju, tako i u cilju povećanja njegovog autoriteta. „Ali nemojte očekivati da će ovo značajno promeniti osnove američko-kineskog odnosa, koje neće određivati privatne simpatije, već samo ono što Peking smatra svojim interesima“, kaže Sung.

Tajvanski čvor

Kina smatra Tajvan svojom teritorijom, dok vlasti ostrva tvrde da su tvrdnje Pekinga nelegitimne. SAD se pridržavaju politike „jedne Kine“, ali istovremeno isporučuju oružje Tajvanu. Američki predsednik DŽo Bajden je takođe rekao da će SAD intervenisati ako Kina napadne Tajvan.

Takođe, vođa kineske diplomatije je ukazao na značaj principa „jedne Kine“, kojeg su se SAD obavezale da će se pridržavati. Prema Vang Jiu, nezavisnost Tajvana je nespojiva sa regionalnom bezbednošću. „Ako se američka strana iskreno nada stabilnosti u Tajvanskom moreuzu, trebalo bi da se jasno i otvoreno suprotstavi ’tajvanskoj nezavisnosti‘ i da svojim delovanjem povuče jasnu liniju protiv separatističkih akata ’tajvanske nezavisnosti‘“.

Henri Kisindžer i Vang Ji u Pekingu 19. jula 2023.

Kisindžer je uzvratio izrazivši uverenje da će SAD nastaviti da se pridržavaju politike „jedne Kine“. „Koliko god bilo teško, obe strane moraju jedna drugu da tretiraju kao jednake, da budu u kontaktu i neprihvatljivo je da pokušavaju da izoluju jedni druge“, rekao je bivši državni sekretar, govoreći o odnosima Vašingtona i Pekinga.

Tako bi verovatno i bilo da je Henri Kisindžer na vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama. On bi odbio direktnu konfrontaciju sa Kinom da bi joj dao uslovni udeo u akcionarskom društvu upravljanja svetom „World Global Management“. Dostojan udeo za Kinu – da bi bar nakratko isključio Kinu sa spiska američkih protivnika.

Problem je što se američke vlasti već predugo prema Kini odnose kao prema neprijatelju, što je u Pekingu stvorilo uverenje da Vašington ni nema druge namere, odnosno da u okviru svoje vizije sveta Amerikanci ne mogu a da ne tretiraju Kinu kao nešto drugo, nego neprijatelja. Toga je i tokom Kisindžerove posete kineski predsednik bio duboko svestan. Stoga je pokazao maksimalno poštovanje prema nekome ko je više nego dostojan ovog poštovanja, ali pritom nije promenio svoj stav. 

Pogled iz Kremlja

Možemo, dakle, biti uvereni u to da je Kisindžer sa Sijem pričao o okončanju rata u Ukrajini. U Moskvi se prilično uzdržano odnose prema ovoj poseti i uspostavljanju analogija sa situacijom od pre pola veka. Ukoliko se želi mir u Ukrajini, onda Moskva ne može da se zaobiđe. Kisindžer je pre dva meseca rekao da veruje da Putin ne bi odbio telefonski poziv ukoliko bi ga pozvao i da bi prihvatio susret s njim. Uostalom, do sada su se sreli više od 20 puta.

Si Đinping i Vladimir Putin u Moskvi marta 2023.

„Ova poseta za nas nije opasna jer ne postoje objektivni razlozi za naglo poboljšanje američko-kineskih odnosa“, smatra Elena Suponjina, stručnjak za Aziju u ruskom Savetu za međunarodne odnose. „Postoje objektivni razlozi da odnosi između Kine i SAD ostanu napeti. Postoje problemi u trgovinskim, ekonomskim sferama, viziji budućnosti sveta i njegove rekonstrukcije sa krajem američke hegemonije. Sve ovo neće biti rešeno jednom posetom.“

Možda bi drugačije bilo da 2022. godine, kada su Kinezi još oklevali, Amerikanci nisu poslali tadašnju predsednicu Predstavničkog doma Nensi Pelosi na Tajvan, već Kisindžera u Peking. Tada je hitna pomoć mogla nekako spasiti odnose između SAD i Kine. Sada im je potreban reanimator – pa čak i patolog, ironično dodaju ruski posmatrači. 

„Kisindžerovska diplomatija“, međutim, već deluje u Moskvi. Da ne deluje, pitanje je da li bi uopšte došlo do ove posete Kini. Grupa bivših visokih američkih zvaničnika nacionalne bezbednosti održala je tajne razgovore sa istaknutim Rusima za koje se veruje da su bliski Kremlju i, u najmanje jednom slučaju, sa prvim diplomatom Rusije, Sergejom Lavrovim, a s ciljem postavljanja temelja za potencijalne pregovore o okončanju rata u Ukrajini, otkrila je nedavno američka TV stanica „NBC News“. Lavrov se sa američkim predstavnicima sastao tokom aprila na nekoliko sati u Njujorku, gde je predsedavao Savetom bezbednosti.

Sergej Lavrov na sednici Saveta bezbednosti UN, aprila 2023.

Sa Lavrovom su razgovarali predstavnici njujorškog Saveta za spoljne odnose, vodeće američke neformalne spoljnopolitičke organizacije. To su bili predsednik Saveta i nekadašnji diplomata Ričard Has, ekspert za Evropu i stručnjak za Rusiju Čarls Kupčan, a tu je bio i Tomas Grejem, direktor konsultantske kancelarije Henrija Kisindžera. Na dnevnom redu aprilskog sastanka bila su neka od najtežih pitanja o ratu u Ukrajini, poput sudbine teritorije pod ruskom kontrolom koju Ukrajina možda nikada neće moći da oslobodi, i potraga za neuhvatljivim diplomatskim izlazom koji bi mogao biti prihvatljiv na obe strane.

Diplomatija na dva koloseka

Među ciljevima susreta je, kako su rekli, da se kanali komunikacije sa Rusijom održe otvorenim gde je to moguće, i da se oseti gde bi moglo biti prostora za buduće pregovore, kompromise i diplomatiju u vezi okončanja rata. Razgovori su se obavljali uz znanje Bajdenove administracije, ali ne po njenom uputstvu, a bivši zvaničnici uključeni u sastanak sa Lavrovom nakon njega su informisali Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće o njegovom sadržaju. Na američkoj strani, razgovori su uključili i neke bivše zvaničnike Pentagona, poput Meri Bet Long, bivšu pomoćnicu američkog sekretara za odbranu sa velikim iskustvom u pitanjima NATO-a.

Diskusije ovog tipa u diplomatskom jeziku poznate su kao „diplomatija na dva koloseka“, oblik nezvaničnog angažmana koji uključuje privatna lica koja trenutno nisu u vladi. Ovi razgovori se vode pošto su formalni diplomatski kontakti na visokom nivou između vlada SAD i Rusije povodom Ukrajine sasvim izostali.

Entoni Blinken, DŽozef Bajden, Vladimir Putin i Sergej Lavrov u Ženevi maja 2021.

„Diplomatija na dva koloseka” bila je omiljeni Kisindžerov metod. Pošto je on od početka rata svojim predlozima uključen u traganje za njegovo diplomatsko rešenje, može da se pretpostavi da je ovaj „skriveni dijalog” njegova ideja, jer su ličnosti sa obe strane njegovi bliski prijatelji i ljudi u koje on ima poverenja.

„Diplomatija na dva koloseka” bila je omiljeni Kisindžerov metod

Otprilike u isto vreme kada su se održavali susreti, Ričard Has i Čarls Kupčan napisali su poduži članak za časopisu Foreign Affairs, koji objavljuje Savet za spoljne poslove, izlažući ono što su opisali kao „plan za prelazak sa bojnog polja na pregovarački sto“. I ove ideje imaju dosta zajedničkog sa Kisindžerovim, samo što su one sada razvijenije i koherentnije.

Mask u Pekingu

Pre Kisindžera u Pekingu je 31. maja boravio i Ilon Mask koga su primili najviši kineski državni rukovodioci. Na tom sastanku milijarder je rekao da su interesi Sjedinjenih Država i Kine „nerazdvojni jedni od drugih poput sijamskih blizanaca“, a takođe je istakao marljivost i inteligenciju kineskog naroda. Komentarišući odnose Pekinga i Vašingtona, kineski ministar je tada povukao analogiju sa vožnjom: „čovek mora blagovremeno kočiti i izbegavati opasnu vožnju“, kao i da bi trebalo da se „pritisne papučicu gasa“ kako bi se razvila saradnja.

Ilon Mask

Mask je blizak Kisindžeru, čak je i sâm dao predlog svog mirovnog plana za Ukrajinu koji je suštinski bio samo eho Kisindžerovih reči sa prošlogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, zbog čega su obojica kritikovani s najvećom žestinom.

Na kraju posete Pekingu, stogodišnji bivši državni sekretar Kisindžer je rekao da je „spreman da nastavi svoje napore na jačanju međusobnog razumevanja između naroda Sjedinjenih Država i Kine“, najavljujući tako da od njega mogu da se očekuju nove akcije i nova iznenađenja.

Kisindžeru je iz Beogradu povodom njegovog rođendana upućeno više čestitki. Ja sam na kraju svoje, kurtoazije radi, napisao da ostane s nama što je duže mogućno i da pomogne u oblikovanju ovog veka kao miroljubivog i prosperitetnog doba kao što to već čini. Mislio sam na izjave, intervjue, članke. Nipošto nisam mogao da naslutim da će pored tolikih državnih aparata i diplomatskih mašinerija, postojati potreba, a i mogućnost, da se Kisindžer lično pojavi i u aktivnoj ulozi. Ali, ima u tome logike. Koji će to mehaničar da održava sistem bolje od onoga koji ga je stvorio? Ako Kisindžer u „retro izdanju“ uspe da ponovo uspostavi ili bar poboljša ravnotežu svetskih sila za 21. vek, biće to spektakularan rezultat u diplomatskim odnosima, jednak pronalasku parne mašine u mehanici.

(RTS)