Erdoganov rat za opstanak na vlasti

Preokret se očekivao, posebno nakon masakra u kurdskom gradu Suruč, nekoliko kilometara od Kobanea, gde je jedan samoubilački napad, pripisan "Islamskoj državi", izazvao 21. jula 32 mrtvih i na desetine ranjenih, i nakon pritisaka iz Vašingtona. Turska vojna intervencija protiv "Islamske države" u Siriji započela je 24. jula sa jednom kompleksnom i mestično dvosmislenom operacijom.

U prvoj noći napada turski F-16 su ,,kompletno uništili“ četiri pozicije "Islamske države" u oblasti Kilis, u Siriji, ubivši 35 džihadista, ali su takođe gađali i položaje Radničke partije Kurdistana u severnom Iraku.

Štaviše, za 48 sati izvršena su 22 vazdušna napada u Iraku na uporišta RPK  u Kadiliju i 9 protiv "Islamske države" u Siriji, dok je turska artiljerija sa granice gađala položaje oba pokreta.

Tih istih sati, turske bezbednosne snage izvršile su racije u 16 turskih provincija, hapseći 590 osoba (37 stranaca), osumnjičenih da pripadaju različitim terorističkim organizacijama, među kojima mnoge Kurde iz RPK i Halisa Bajančuka, poznatog i kao Abu Hanzal, važnog vođu "Islamske države" u Turskoj. U Istanbulu, u blic-akciji, ubijen je i jedan pripadnik marksističke grupe. Napad protiv "Islamske države" predstavlja takođe odmazdu za ubistvo jednog turskog vojnika na sirijskoj granici.

To je epizoda koja sintetizuje promenu vojne ravnoteže u regionu ako se uzme u obzir da su se tokom bitke za Kobane pojavile fotografije turskih vojnika na granici sa Sirijom kako drugarski ćaskaju sa vojnicima "Islamske države", organizacijom koja je mogla da proširi područja pod svojom kontrolom duž turske granice zahvaljujući podršci Ankare, koja samo da bi oborila režim Bašara el Asada, nije nikada izostavila pomoć džihadističkim grupama poput fronta El Nusra, ili kalifatskim militantima, koji su u mnogim slučajevima vidali svoje rane u turskim bolnicama.

Turske operacije imale su široke unutrašnje reperkusije. Pet hiljada turskih policajaca sa helikopterima i specijalnim snagama izvršilo je upade u 26 kvartova Istanbula, u preko 100 zgrada za koje se sumnja da se u njima vrši prihvat džihadista "Islamske države", kao i kurdskih boraca RPK, partije koja je čvrsto povezana sa sirijskim Kurdima iz Kurdske demokratske partije, koja je zakleti neprijatelj "Islamske države".

Napadi F-16 protiv "Islamske države" i Radničke partije Kurdistana predstavljaju ,,potez koji je Ankara morala da preduzme usled promena na severu Sirije“, objasnio je turski predsednik Erdogan, koji je na kraju pristao i da koalicija protiv "Islamske države" upotrebi američku bazu Indžirlik ,,pod izvesnim uslovima“.

Mogućnost upotrebe Indžirlika, baze koju su Amerikanci konstruisali 1951. godine, koja ugošćuje turske, američke i britanske snage, predstavlja potencijalno preimućstvo jer je mnogo bliža Siriji i Raki (glavnom gradu "Islamske države") u odnosu na baze koje je koalicija koristila u Jordanu ili Zalivu.

Za Ankaru, vojna kampanja protiv "Islamske države" politički je korisna da se odgovori onima koji optužuju Erdogana za saučesništvo sa džihadistima, ali bi, u stvari, vojna intervencija mogla da prikrije ciljeve koji su mnogo drugačiji od rata protiv kalifata.

Turska je, u stvari, potvrdila da će uspostaviti zonu bez letenja, dugu 90 kilometara i duboku oko pedesetak u pograničnoj zoni severa Sirije, zvanično da bi se potpomogli napadi koalicije. U stvarnosti, zona bez letenja između Mareje i Jarablusa omogućiće možda da se odagnaju snage "Islamske države" sa turske granice, ali će takođe sprečiti naknadna napredovanja sirijskih Kurda iz jedinica za zaštitu kurdskog naroda (YPG), inače oružanog krila Kurdske demokratske partije, povezane sa Radničkom partijom Kurdistana.

Uspostavljanje jedne zone bez letenja bez odobrenja UN sasvim je nezakonit čin, koji ugrožava suverenitet Sirije. Zone bez letenja, koje su saveznici (SAD, Britanija i Francuska) nametnuli jugu i severu Iraka devedesetih godina, bile su ozakonjene od UN da se zaštite Kurdi i šiiti od Sadama Huseina.

Verovatno je, kako tvrdi recimo turski list Hurijet, Vašington trampio odobrenje za upotrebu Indžirlika (i baze Batman, Dijarbakir i Malatija, u slučaju potrebe) za podršku uspostavljanju zone bez letenja, mada podrška SAD ne može da zameni odobrenje rezolucijom UN, niti da pribavi legitimitet kršenju međunarodnog prava. Pristup području koje će pokrivati zona bez letenja biće u stvari isključen za letelice Bašara el Asada (koje bi, ako bi ušle, postale mete) i na teritoriji kojom će faktički upravljati Turci biće raspoređene vojne jedinice Ankare, uključujući artiljerijske jedinice.

Antiteroristička ofanziva trajaće tri-četiri meseca, predvideo je Erdogan, koji je razjasnio da su napadi F-16, koji poleću iz Dijarbakira (u turskom Kurdistanu), ,,samo prvi korak i da će se operacije nastaviti u narednim danima“.

Predsednik je takođe ponovio da borci RPK (koji su poslednjih nedelja obnovili akcije protiv turskih vojnika i policajaca) moraju da polože oružje, priznajući da je ,,borba u koju je Turska ušla mnogo drugačija od onih prethodnih“.

Takve izjave stavljaju do znanja da teroristi protiv kojih se treba boriti nisu samo oni iz "Islamske države", što će biti demonstrirano bombardovanjima bez razlike, bilo protiv položaja "Islamske države", bilo protiv oblasti koje su pod kontrolom kurdskih milicija.

Utisak je da Erdogan hoće da spreči da rat protiv "Islamske države" i omogući Kurdima da zadrže kontrolu nad značajnim delom teritorije, koja se sada proteže od Iraka do severa Sirije, što je idealan geopolitički kontekst da se proglasi u budućnosti nezavisna kurdska država.

Erdoganova odluka da napadne sve spoljne neprijatelje, i one na granici ("Islamsku državu", Kurde, marksističke pobunjenike) mogla bi takođe da predstavlja jednu smicalicu da se izmeni politički okvir, u kojem je predsednikova partija znatno oslabljena posle izbora od 7. juna.

Klima vanrednog stanja opravdava gvozdenu pesnicu policije i vojske, sada već pod čvrstom kontrolom AKP (Partije pravde i razvoja), i obnovljena kampanja protiv Kurda (optuženih da su sproveli 2099 nasilnih akcija od početka godine, prema agenciji Anadolija) oslabila bi demokratsku opoziciju, kao i prokurdsku Narodno-demokratsku partiju, koja je imala lep uspeh na poslednjim izborima i čiji su pojedini predstavnici uhapšeni poslednjih sati.

Moglo bi se pokazati da je Erdoganov rat usmeren ne toliko ka uništenju "Islamske države" koliko ka konsolidaciji njegove uzdrmane vlasti. Produženo vanredno stanje je korisno da se spreče Kurdi da se učvrste u Siriji i da se zada poslednji udarac režimu Bašara Asada, koji je do 2012. godine bio veliki Erdoganov prijatelj.

Nakon što je podržala najgore džihadiste i islamističke teroriste, koji su se borili protiv Damaska, sada Ankara hoće da se zaštiti od svojih bivših saveznika, konstruišući jedan zid koji treba da se nadoveže na defanzivnim preprekama već zaštićeni zid dug 235 kilometara. Kompletiran sa infracrvenim kamerama i senzorima, zid će biti realizovan sa montiranim modulima i bodljikavom žicom, povezanim sa 365 kilometara protivtenkovskih kanala, kako bi se sprečio prolazak vozila.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor:

http://www.analisidifesa.it/2015/07/erdogan-

muove-guerra-a-tutti-pur-per-restare-al-potere/