Док се двоје свађају - како ће Кина да искористи забрану увоза хране из ЕУ у Русију

Након руске забране увоза воћа и поврћа из Европске уније (ЕУ) и Сједињених Америчких Држава (САД), као одговора на санкције западних земаља, у провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, ничу логистички центри и контролне царинске зоне, које за циљ имају директан извоз ових намирница у Русију.

То не чуди, јер су, према наводима листа Чајна дејли, Кина и Русија 8. августа потписале споразум, по којем специфичне робе, међу којима су воће и поврће, из једне у другу земљу могу проћи директно у областима Сујфенхе – Погранични и Донгнинг – Буртапхца, уз само једну инспекцију у земљи порекла.

У Донгнингу велетржница од сто хиљада квадратних метара

У месту Донгнинг, недалеко од руске границе на Далеком истоку, гради се специјални логистички центар компаније „Баоронг“ на око сто хиљада квадратних метара. Од тога, око 70 хиљада квадрата отпада на велетржницу, а око 30 хиљада на магацински простор. Изградња ове специјалне прекограничне зоне кошта 9,7 милиона долара.

Џанг Чуенђао, први човек Удружења за примењену економију из Харбина, главног града провинције Хејлунгђанг, каже да ће тамо кинески произвођачи доносити воће и поврће за директан извоз у Русију.

Кинески експерти истичу да је руска забрана увоза воћа и поврћа из САД и ЕУ охрабрила кинески извоз, који сада добија на замаху.

Цао Син-ји, генерални директор кинеске групације „Дили“, у чијем је власништву компанија „Баоронг“, за Чајна дејли је изјавио да је раст извоза очигледан и да ће само јачати у другој половини ове године. Он очекује раст извоза његове групације од чак 80 одсто, у односу на лане и прилив од око три милијарде јуана (нешто преко 487 милиона долара). Од почетка године, извоз групације “Дили“ у Русију повећан је за двадесетак одсто.

Милијарда јуана у Сујфенхе

Представници групације „Дили“ наводе да сличну зону граде и у другој области из споразума са Русијом, у Сујфенхеу, на југоистоку Хејлунгђанга, области која гравитира Владивостоку. У њу ће уложити чак милијарду јуана, односно око 125 милиона евра. Ова зона требало би да буде готова током следеће године.

Осим тога, најављено је и успостављање платформе за електронску трговину између две земље, како би се појачала и поједноставила трговина воћем и поврћем.

Упркос добром почетку, кинески економски експерти исказују и извесне резерве. Тако Џанг Ђанпинг са Института за међународна економска истраживања каже да је тешко предвидети продају кинеског воћа и поврћа у Русији, јер се не зна колико ће санкције трајати.

Према његовим речима, ако се несугласице на релацији Русија – ЕУ наставе или погоршају, биће то шанса за кинеске пољопривредне компаније да прошире глобалну стратегију, операције и производњу у земљама источне Европе, одакле би могле такође да уђу на руско тржиште.

Кинеска економија позната је по невероватној способности прилагођавања потребама. Кина још увек увози више пољопривредних производа, али се раст бележи и на страни увоза и на страни извоза.

Према званичним кинеским подацима, вредност трговине пољопривредним производима прошле године је износила 186,69 милијарди америчких долара, уз раст од 6,2 одсто у односу на 2012. годину.

Увоз пољопривредних производа износио је 118,87 милијарди долара (забележен је раст од 5,7 одсто), а вредност извоза била је 67,83 милијарде долара (раст 7,2 одсто).

Амбиције Харбина

Харбин је вишемилионски град и административно седиште провинције Хејлунгђанг. Он баштини богато руско наслеђе, оличено у архитектури, гастрономији и култури уопште.

Ваља подсетити да се у самом центру овог града налази православни храм Свете Софије, у којем су некада биле и честице моштију Светог Арсенија Сремца, допремљене на Далеки исток 1933. године.

Провинција Хејлунгђанг са Русијом дели 2.981 километар границе, која је добрим делом у 18. веку дефинисана захваљујући дипломатској акцији грофа Саве Владиславића.

Банка Харбина је 2010. године успоставила центар за трговину у руским рубљама. Сам град је крајем 2012. године обелоданио План за спровођење политике у области привредне и трговинске сарадње са Русијом. Постављен је циљ раста те сарадње у областима трговине и инвестиција од 25 одсто годишње.

Према подацима Пословног бироа у том граду, током прошле године спољнотрговинска размена Харбина са Русијом достигла је 230 милиона долара, што је раст од 50 одсто у односу на 2012. годину.

Још средином априла ове године, градоначелник Харбина Сонг Сибин изјавио је да се град спрема да успостави слободне зоне, како би ојачао трговинске везе са Русијом. Додао је да Харбин мора искористити историјске и културне везе са Русијом и развијати се као чвориште размене са њом.

Од ове године, Међународни привредни и трговински сајам у Харбину преименован је у Кинеско-руски привредни и трговински експо.

Ово је само део кинеско-руске привредне сарадње, односно онај који је остао у сенци великих енергетских, саобраћајних и других пројеката које две земље развијају, а актуелизован је забраном увоза неких од пољопривредних производа са запада у Русију. Две земље имају могућност развоја сарадње у области система платних картица, јер кинески систем „Унион пеј“ намерава да током наредне три године у Русију изда око два милиона платних картица.