Савремени свет | |||
Да ли победа реформатора Роханија значи прекретницу за Иран |
понедељак, 17. јун 2013. | |
У суботу су саопштени коначни резултати председничких избора у Ирану. Победник и Ахмадинеџадов наследник је свештеник Хасан Рохани који води „умеренију“ политику. Он је добио нешто више од 50 одсто гласова, што је довољно да се избегне други круг. Симпатизери Роханија су славили на улицама Техерана и других градова Ирана носећи пароле и његове слике. „Сви су били шокирани попут мене“, каже Фатемах говорећи у име путника у женском делу Техеранског метроа. „То је невероватно, да ли је народ заиста победио?“[1] Колико умерен заиста може бити Рохани? Он је био претходни лидер тима за преговоре о иранском нуклеарном програму и то је питање које највише мучи Запад и Израел. Када је у питању ирански нуклеарни програм, главну реч има врховни свештеник и вођа Ирана Али Хамнеи. Он има моћ да контролише развој нуклеарног програма, а не Рохани. И сама чињеница да је ирански верски вођа одређивао ко може бити кандидат на изборима а ко не говори за себе. Међутим, макар реторички, Рохани заиста делује као лидер реформистичке струје. Он подржава већу слободу појединаца и јаче везе са Западом. Ирански народ га је у сваком случају изабрао јер се нада и очекује веће слободе у сваком погледу. Шта ово може да представља? Премијер Израела Бењамин Натењаху упозорава да се у суштини ништа није променило у спољној политици Ирана са доласком Роханија на власт. „Израелски премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је да није импресионираном умереном оријентацијом новоизабраног председника Ирана Хасана Роханија. Он је додао да он назива Израел великом ционистичком сатаном. Нетанијаху је упозорио међународну заједницу да не олакшава санкције против Ирана након избора Роханија за председника, кога подржавају реформисти. Израелски премијер је саветовао свет да не гаји никакве илузије, имајући у виду да нуклеарни напори те земље остају чврсто у рукама екстремног владајућег свештенства.“[2] И заиста, владајуће свештенство у Ирану ипак води главну реч. Можда су реформисти нешто добили избором умеренијег Роханија, али ипак и он је свештеник који мора да полаже рачуне Али Хамнеију. Очигледно је ипак да ирански народ жели промену. Он жели да се Иран интегрише више у свет и да постане умеренија држава када су у питању људска права и слободе. То ће без сумње Рохани обезбедити, али он је умерен толико колико му то дозвољава Али Хамнеи. И мора бити тако. Уколико Иран жели да сачува своју сферу утицаја која се простире од Ирака на истоку па све до Либана и Медитерана на западу, он мора да настави са својом пређашњом спољном политиком, а за то ће се побринути Али Хамнеи. Нетанијаху је изјавио и следеће: „Ми себе не заваравамо. Морамо се сетити да је ирански владар на почетку дисквалификовао кандидате који нису сагласни са његовим екстремним погледом на свет, а међу онима којима је допустио, изабран је један за кога се сматра да се најмање идентификује с режимом. Али ми још увек говоримо о некоме који тако назива Израел“. И заиста, ма колико Рохани био умерен и колико су га желеле умерене струје и народ Ирана, остаје чињеница да је Хамнеи на почетку дисквалификовао све кандидате који не одговарају његовим погледима на начин на који треба да се води иранска држава. Иако се не очекује да избор Роханија означи и прекид са иранском политиком око нуклеарног наоружања, гласачи који су желели реформацију унутар самог Ирана повезали су га са Ахмадинеџадовим претходником Катамијем када је Иран замрзнуо свој нуклеарни програм, увео социјалне олакшице и смањио друштвене забране и унапредио дијалог са Западом, што је реформаторима дало наду да ће он покушати да изведе Иран из међународне изолације и религијских реакција. Али уколико је избор Роханија била победа за реформисте и за гласаче из средње класе, његова победа ће ипак послужити конзервативним циљевима иранског врховног вође. На који начин? Тако што ће сачувати макар илузију легитимности теократске државе и тако што ће вратити свештеника на власт након што се Ахмадинеџад сукобљавао са свештенством и традиционалним савезницима. Да Хамнеи заиста држи узде политичке и верске моћи у Ирану потврдила је и његова изјава: „Ирански врховни верски вођа Ајатолах Али Хамнеи објавио је на свом Твитер налогу да гласање на председничким изборима представља гласање о поверењу у Исламској Републици, без обзира на коначне резултате, преноси Ројтерс.Хамнеи је јуче искористио прилику да током гласања на председничким изборима упути Вашингтону оштру критику.“Идите дођавола! Ирански народ ће урадити оно што је у његовом интересу“, поручио је он са биралишта, упућујући поруку свима који не слажу са начином на који се избори у Ирану спроводе, јавила је агенција Франс прес. Хамнеи је у обраћању које је пренела државна телевизија посебно критиковао Вашингтон јер доводи у питање легитимност избора у Ирану.„Даће Бог, Иранци ће створити нови политички еп. Позивам све људе да гласају“, рекао је Хамнеи након гласања.[3] Тако и мора бити. Реформаторске снаге ће добити свог првака, а Хамнеи свештеника на власти. Сви ће бити задовољни овим изборима у Ирану. Што се тиче спољне политике, мало тога ће се променити јер Иран мора да поступа оштро и да води једну политичку игру чији џокер представља нуклеарно оружје, иначе ће изгубити своју позицију и постаће лака мета за САД и Израел. Реформација у Ирану сигурно неће доћи и до Хамнеија, који ће и даље имати врховну власт и који ће управљати председницима Ирана као да су његове марионете, што, као што смо рекли, и мора бити уколико Иран жели да сачува своју позицију у свету као силе која се супротставља Израелу и САД. Само што ће овога пута Хамнеи моћи да се позове на реформацију коју ће његов свештеник настојати да изврши у Ирану. Он ће свакако играти по правилима игре које Хамнеи кроји, али ће у преговорима са Западом моћи да се позове на чињеницу да су избори у Ирану били легитимни, што нико не оспорава, и да су реформаторске снаге победиле. Тако ће Хамнеи имати још једног кеца у рукаву када су у питању односи са Западом. |