Bitka za Latinsku Ameriku i paralele sa Srbijom

U Venecueli na parlamentarnim izborima pobedila je proamerička opozicija prvi put posle 16 godina vladanja pokojnog socijaliste velikog Uga Čaveza, koji je bio jedan od najvećih pobornika socijalizma na zapadnoj hemisferi. Ugo Čavez, bivši padobranac, bio je zakleti antiglobalista i veliki rusofil. U Venecueli neprikosnoveno je vladala socijalistička stranka sve do najnovijih parlamentarnih izbora na kojima je stranka Nikolasa Madura, Čavezovog naslednika, izgubila. Socijalistička stranka je navodno izgubila zbog „teškog ekonomskog stanja u zemlji“.

Međutim, ključno je da su uzroci nestašica i teškog stanja privrede Venecuele spoljašnji. SAD su rešile da snize cenu nafte na svetskom tržištu što je teško pogodilo ekonomiju Venecuele koja umnogome zavisi od izvoza svojih ogromnih rezervi nafte. Amerikanci su, naravno, ovo namerno i svesno uradili samo da bi postigli nezadovoljstvo naroda Venecuele, koji se po dobro oprobanom američkom receptu okrenuo protiv vlade. Amerikanci su usavršili metodiku obaranja neposlušnih vlasti manipulacijom svesti stanovništva date „neposlušne“ države.

Protiv Venecuele se vodi ekonomski rat. Nikolas Maduro je podsetio na istoriju državnih udara u Latinskoj Americi i okrivio je protivnike koje podržavaju Amerikanci da pokušavaju da sabotiraju privredu zemlje koja zavisi od nafte i da destabilizuju socijalističku vladu. "Danas mogu da kažem da je trijumfovao ekonomski rat“, rekao je Maduro u televizijskom obraćanju iz predsedničke palate u prisustvu najviših rukovodilaca Socijalističke stranke. Međutim, ono što je ključno predstavlja činjenica da građani Venecuele krive sopstvenu vladu, a ne Ameriku zbog teškog života. To je klasična američka operacija zamene spoljašnjeg neprijatelja unutrašnjim. Pri svemu ovome ne smemo izgubiti iz vida da je opozicija u Venecueli veoma jaka i da se Sjedinjene Države upravo na nju oslanjaju kada je u pitanju rušenje socijalističkog režima u Karakasu.

Nije tajna da je pokojni Ugo Čavez tesno sarađivao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. Venecuela je kupila neke od najmodernijih ruskih oružanih sistema između kojih i lovac "suhoj 30". Osim što zahvaljujući socijalistički proruskoj orijentisanoj vladi Venecuela ima najsavremenije rusko oružje, ona je dozvolila da na njenoj teritoriji sleću ruski strateški bombarderi na svojim planetarnim patrolnim misijama. Kada je Rusija odobrila ponovo svetske patrole svojoj floti strateških bombardera "tu-95", Venecuela je ponudila svoje privremene baze za sletanje i tankiranje.

Ovaj teški parlamentarni poraz teško je pao socijalistima jer predstavlja veliki udar na vladu. Ako u dogledno vreme opozicija dođe na vlast, a predsednik Nikolas Maduro bude morao da ode, veliko je pitanje da li će Venecuela nastaviti tesnu saradnju sa Rusijom koja Americi ne odgovara. Po svemu sudeći neće jer proamerička opozicija tesno sarađuje sa SAD. Venecuela je duboko polarizovana i u nekoj hipotezi ne smemo isključiti ni upotrebu sile proamerički nastrojenih građana. To bi, naravno, dovelo do građanskog rata i potpunog kolapsa Venecuele, ali i ta solucija bi Amerikancima više odgovarala nego status kvo.

U Brazilu, najvećoj latinoameričkoj zemlji, situacija je slična i nimalo ružičasta po socijalistički nastrojenu predsednicu. Opozicija u Brazilu je takođe veoma jaka i Amerika na nju računa kada je u pitanju promena vlasti. Slično Venecueli, Brazil, zemlja BRIKS-a, suočava se sa ekonomskim ratom. Stanje privrede Brazila nije najbolje i ogroman milionski deo opozicije je ove godine izašao na ulice najvećih gradova Brazila.

Isto kao i u Venecueli, građani ne traže krivca van, već svu krivicu svaljuju na socijalističku vladu. U Argentini još jednoj nama prijateljskoj zemlji, dešava se atak na predsednicu Kristinu Kiršner koja se napada zbog izvesnih malverzacija. Ti napadi su takođe potekli od SAD, ali opozicija u Argentini nije toliko jaka jer je argentinski narod čvrsto nacionalistički i antizapadno nastrojen. Argentinci su ujedinjeni pitanjem malvinskih ostrva koja Englezi nazivaju Foklandskim ostrvima.

Argentinci su nakratko osvojili ova ostrva u munjevitom ratu 1983. godine, ali su Britanci poslali svoju mornaricu i uspeli su da povrate ova ostrva, koja po pravu pripadaju Argentini. Argentina je naš veliki prijatelj kada je u pitanju očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, imajući na umu KiM. Osim toga, Argentina je nedavno glasala protiv prijema Kosova u Unesko. Kakve sličnosti imaju Venecuela, Brazil i Srbija. Nakon svirepog bombardovanja bivše SRJ 1999. građani Srbije su podpali pod uticaj Zapadnog propagandnog delovanja. Njudi u Srbiji su 2000 godine srušili Miloševića glavnog američkog oponenta na Balkanu.

Organizacija „Otpor“ je tada imala odlučujuću ulogu. Ujedinjena srpska opozicija je na krilima tzv. evropskih vrednosti srušila socijalističkog predsednika, koji se borio protiv NATO pakta i isporučila ga kasnije u Hag. I opet niko nije krivca za teško ekonomsko stanje tražio u spoljašnjem uzroku, već su svi videli Miloševića kao glavnog krivca. Da zaključimo, čitava socijalistička Južna Amerika, osim donekle Argentine, koja čvrsto stoji na svojim principima, jeste u opasnosti.

Ni Venecuela ni Brazil nemaju nažalost svetlu budućnost jer su ove zemlje glavni kamen spoticanja Amerike na zapadnoj hemisferi nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Kubom. Moramo se samo nadati da neće doći do građanskog rata u ovim zemljama. A svi građani Venecuele i Brazila se teško varaju jer ukoliko dođe do promene vlasti život običnih građana neće biti ništa bolji on naprotiv, može biti samo gori.