Angela Merkel smrvila nadanja prozapadnih Srba

(Stratfor, 24.8.2011)

Kancelar Nemačke, Angela Merkel, 23. avgusta u Beogradu održala je zajedničku konferenciju za štampu sa predsednikom Srbije, Borisom Tadićem; Beograd je bio druga stanica njene balkanske turneje. Tokom te konferencije, Merkel je istakla da će odluka o kandidatskom statusu Srbije za članstvo u EU zavisiti od napretka Srbije u zadovoljavanju specifičnih kriterijuma za članstvo, a naročito od neke vrste rešenja statusa Kosova.

Raniji postojeći pritisak Briselu da se Srbija uključi u taj blok se smanjio, kada su se u junu završili pregovori o uključenju Hrvatske u EU. Uz to, Beograd treba da 2012. održi parlamentarne izbore koji će biti prepuni kontroverzi – a oni će biti ti koji će u velikoj meri odrediti stav Srbije u nastavljanju napora za članstvo u EU. Postavljajući nekakvo rešenje [pitanja] Kosova kao preduslov za status kandidata u EU, Brisel primorava Srbiju da izvrši ozbiljno nacionalno preispitivanje svog duha i duše, i da nedvosmisleno odluči da li će joj budućnost biti u daljoj integraciji u Evropu, ili će to biti veća politička izolacija u regionu koji postaje sve više zapadnjački.

Pokušaj Srbije da uđe u EU

Uz ovu svoju grčevitu borbu sa finansijskom, pa potencijalno i egzistencijalnom krizom (European Union in the throes of a financial and potentially existential crisis), može izgledati da Balkan Briselu predstavlja pitanje relativno niskog prioriteta. Međutim, Evropa ima stalne geopolitičke interese na Balkanu – oni su postojali i mnogo pre ove krize i postojaće još dugo posle nje. Balkanski region je žarište političkih i etno-nacionalnih zategnutosti, sa prošlošću koja je potpirivala i mnogo šire konflikte među važnijim silama Evrope. U sadašnjem razdoblju, strategija Evrope za prevenciju da nestabilnost ponovo obuhvati taj region, usredsređena je na to da se širom Balkana proguraju prozapadne reforme (pushing pro-Western reforms throughout the Balkans), sa ciljem da se te zemlje integrišu u evropske političke i bezbednosne institucije. Od nedavno, uz regionalni porast Turske i Rusije, na proširenje EU se gleda i kao na jedan od načina da se ublaže uticaji Ankare i Moskve na [Balkan], tu zadnju avliju Evrope. Pre ove posete kancelara Merkel, mnogi pro-zapadni Srbi su verovali da je Srbija ispunila poslednji uslov za svoju EU-kandidaturu time što je uhapsila generala bosanskih Srba Ratka Mladića (preconditions for its EU candidacy with the arrests of Ratko Mladic) i Gorana Hadžića, pobunjeničkog političkog vođe hrvatskih Srba. Mladić i Hadžić, koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine u 1990-im godinama, bili su uhapšeni u maju, odnosno junu. Međutim, gđa Merkel je svojom porukom smrvila nadanja prozapadnih Srba.

Tokom te konferencije za štampu, gđa Merkel je dobro pazila da ponovi da – mada Nemačka želi da vidi Srbiju u EU – odluka o njenom kandidatskom statusu isključivo zavisi od napretka Srbije u izvršavanju [i zadovoljavanju] specifičnih kriterijuma za članstvo koje je postavio Brisel. Što se Beograda tiče, krucijalno pitanje je status njegovih odnosa sa Kosovom, otcepljenom srpskom oblašću, koja je unilateralno proglasila svoju nezavisnost 2008. godine. Merkel je specifično rekla da – kako bi stekao status kandidata za EU – Beograd mora da učini napredak u dijalogu sa Kosovom, da omogući EULEKS-u da svoju misiju vrši u svim delovima Kosova, kao i da ukine svoje paralelne administrativne organe na Kosovu.

Ovo je problematično za Beograd, jer – mada se od njega ne zahteva eksplicitno priznavanje suvereniteta Kosova, Nemačka time u suštini baš to i zahteva. U javnosti Srbije ukidanje paralelnih srpskih administrativnih struktura shvaćeno je kao odricanje od suvereniteta Srbije nad Kosovom. Kao što je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić istakao: "Taj zahtev je nešto što vlasti Srbije u ovom trenutku ne mogu prihvatiti."

Hrvatska šema i srpski izbori

Što se EU tiče, ona se nada da će uspešno okončanje pregovora o ulasku Hrvatske u EU, poslužiti kao šema koju i ostale balkanske države treba da slede. Tokom prethodne decenije, Hrvatska je vršila (u domaćoj javnosti često nepopularne) reforme, kako bi zadovoljila kriterijume EU propisane za plan uključenja Zagreba u EU. Sada se očekuje da će Hrvatska 2013. postati 28-mi član EU.

Sada su sve oči uperene na regionalni faktor "teške kategorije", Srbiju. Pre odlaska iz Hrvatske u Srbiju, gđa Merkel je rekla da će njena poruka Srbiji biti da se ugleda na uspeh Hrvatske kao na model za svoj razvoj. Međutim, problem za Srbiju nije samo u tome da sledi stope hrvatske. Novi uslovi koje je gđa Merkel iznela iziskivaće da Srbija prvo postigne opštenacionalni sporazum o tome da li je članstvo u EU vredno onoga što te kontroverzne reforme [pitanje Kosova] od nje zahtevaju.

Kako pred parlamentarne izbore planirane za sedeću godinu Tadićeva pro-EU vlada stalno gubi podršku javnosti u korist nacionalističke opozicije, Kosovo je stožer domaćih političkih pitanja – a oko tog pitanja srpski političari nemaju mnogo moći da manevrišu. Status Kosova je za srpsko javno mnjenje pitanje od fundamentalne važnosti i ono će biti odlučujući faktor koji će odrediti ishod parlamentarnih izbora. Bilo kakvo popuštanje nacionalne politike po pitanju Kosova nije nešto što se (pre održavanja tih izbora) može dogoditi uz bilo kakvu političku legitimnost. Na taj način, uprkos nadanjima Beograda, nije verovatno da će pre kraja 2011. biti donesena bilo kakva odluka o kandidatskom statusu Srbije za EU.

Žalosno po Beograd, ali uz Hrvatsku koja se već nalazi u posedu EU, potreba Brisela da uključi i Srbiju, gubi od svoje kritične važnosti. Bilo da će Srbija odabrati da se uključi u institucije Zapada ili ne, ona je sada sa svih strana u okruženju državama-članicama EU, državama-kandidatima, i državama-potencijalnim kandidatima. To jako ograničava mogućnosti Srbije da izaziva probleme koji bi se mogli raširiti izvan njenog direktnog regiona. Uz tako postavljene ograde, Evropljani su sigurni da se bilo kakve pretnje od eventualno radikalizovane Srbije mogu zauzdati. Danas, EU se više ne oseća prinuđenom da – jedino iz razloga sopstvene geopolitičke sigurnosti – uključi i problematičnu Srbiju. To znači da, ako bi Beograd i odabrao članstvo u EU, put u Brisel mu neće biti nimalo lak.

Andrej Isaković

Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis