Američka pravila protiv globalne civilizacije - Sjedinjene Države teže unipolarnom poretku koji više ne postoji

 Kineska „Inicijativa pojas i put“, koja je započeta 2013, fokusira se na razvoj infrastrukture u Evroaziji kao alternativa okeanskim trgovačkim putevima kojima Zapad dominira od 1500. god. Njena finansijska osnova leži u ogromnim kapitalnim viškovima koje stvara Kina, od kojih se znatan iznos ulaže u obliku produktivnih niskokamatnih kredita u inostranstvu. „Inicijativa pojas i put“ proteže se danas izvan Evroazije i uključuje 151 zemlju, uključujući i one sa Bliskog istoka, iz Afrike i Latinske Amerike. Strateški, Inicijativa predstavlja istorijski kraj ekonomske dominacije Zapadne Evrope i Sjedinjenih Država. „Inicijativu pojas i put“ 2021. dopunila je „Inicijativa za globalni razvoj“, koja se usresređuje na razvoj nerazvijenih zemalja i stvaranje harmonije između društva i prirode. Sledeće godine usledila je „Inicijativa za globalnu bezbednost“ koja ima za cilj da međunarodni odnosi budu zasnovani na međusobnom poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država.

Sredinom marta 2023. godine, kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je „Globalnu civilizacijsku inicijativu“ koja je osmišljena tako da kroz međunarodnu saradnju promoviše svest o različitim svetskim kulturama i civilizacijama. To je produžetak dugogodišnjih napora socijalističke Kine da se modernizuje, a da proces inoviranja uskladi sa institucijama, religijom, običajima i filozofijom tradicionalne kineske civilizacije

Ali bilo bi pogrešno svesti kineske inicijative koje dovode u pitanje  zapadnu dominaciju samo na ekonomiju ili politiku. Sredinom marta 2023. godine, kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je „Globalnu civilizacijsku inicijativu“ koja je osmišljena tako da kroz međunarodnu saradnju promoviše svest o različitim svetskim kulturama i civilizacijama. To je produžetak dugogodišnjih napora socijalističke Kine da se modernizuje, a da proces inoviranja uskladi sa institucijama, religijom, običajima i filozofijom tradicionalne kineske civilizacije. Tržište i hrana, na primer, oduvek su igrali važnu ekonomsku i kulturnu ulogu u kineskom životu i nema razloga da se veruje da neće nastaviti da igraju takvu ulogu u kontekstu pretežno socijalističke ekonomije Kine. Sa strateške tačke gledišta, „Globalna civilizacijska inicijativa“ dopunjava  i produbljuje istorijski kontekst za transnacionalne ekonomske aktivnosti Kine. Ali pravi značaj Sijeve kulturne inicijative leži u njenim međunarodnim implikacijama koje obezbeđuju snažan ideološki i istorijski okvir za novi multipolarni svet u kome države globalnog juga mogu da zauzmu svoje pravo mesto.

Ksenofobija i izolovanost američke spoljne politike u oštrom su kontrastu sa ovom kosmopolitskom kineskom vizijom. Cilj Amerike je postao očuvanje njene imperijalne hegemonije bez obzira na cenu koju će platiti drugi. Dok Si insistira na neophodnosti otvorenijeg sveta kako bi se omogućio dalji razvoj današnjih ogromnih globalnih proizvodnih snaga, SAD su nazadovale ka ponovnom uspostavljanju trgovinskih blokova, ekonomskim sankcijama i ratovima kako bi zadržale svoju dominaciju.

Ksenofobija i izolovanost američke spoljne politike u oštrom su kontrastu sa ovom kosmopolitskom kineskom vizijom. Cilj Amerike je postao očuvanje njene imperijalne hegemonije bez obzira na cenu koju će platiti drugi

Protivljenje SAD rastućem uticaju Kine zasniva se na ideji da postoji „poredak zasnovan na pravilima“ koji Kina ne prihvata. Mnogima je teško da shvate šta je to „ poredak zasnovan na pravilima“. Izgleda da se radi o vraćanju na pravila koja je Amerika nemetnula posle Drugog svetskog rata i na kojima je bila zasnovana njena globalna dominacija. Ovo je uključivalo prevlast dolara, otvorena tržišta i širenje liberalne demokratije. Američki „poredak zasnovan na pravilima“  je onemogućio razvoj zemalja globalnog juga koje su bile osakaćene super-eksploatacijom rada i nejednakom razmenom između njih i razvijenih kapitalističkih zemalja od kojih nisu mogle da se odvoje. Zemlje globalnog juga bile su dodatno sputane tvrdnjama da su njihove kulture relikti prevaziđene prošlosti. Ali sve ove pretpostavke na kojima je počivao „poredak zasnovan na pravilima“ danas su ugrožene i odbačene ne samo od strane zemalja ugroženih imperijalističkom eksploatacijom  već čak i od samih Sjedinjenih Država. SAD su, suprotno pravilima koje zastupaju, postale ekonomski i politički protekcionističke i sve više oligarhijski autoritarne.

Neko vreme nakon završetka Hladnog rata apologeti američke politike, poput intelektualca Frensisa Fukujame, zastupali su ideju da je liberalni kapitalizam krajnja tačka istorije i da nema prave alternative. I na Zapadu postoje neki, poput uglednog finansijskog pisca Martina Volfa, koji još uvek veruju da su kapitalizam i liberalna demokratija kompatibilni i da su, uz preduzimanje odgovarajućih reformami, još uvek održive opcije. Ali čini se da narodi koji žive pod takvim liberalnim režimima sve više gube veru u institucije poretka koji  ih je lišio političkog uticaja i osiromašio ih. Snažan ksenofobični trend među američkom intelektualnom elitom izražen je u uticajnom radu Sukob civilizacija iz 1996. čiji autor je harvardski politikolog Semjuel Hantington u kome on predviđa buduće sukobe zasnovane na kulturnim antagonizmima (kao što je borba između Zapada i islama). Uporedite to sa kineskom vizijom svetske civilizacije zasnovane na povećanom razumevanju koje počiva na rastućoj saradnji između različitih kultura.

Tri ključne figure američke spoljne politike koje žele da očuvaju američku dominaciju su DŽek Salivan, Entoni Blinken i Viktorija Nuland. Sve troje, ali posebno Nuland, povezani su sa neokonzervativnim krugovima  inspirisanih političkom teorijom konzervativnog političkog filozofa sa Univerziteta u Čikagu Lea Štrausa

Tri ključne figure američke spoljne politike koje žele da očuvaju američku dominaciju su DŽek Salivan, Entoni Blinken i Viktorija Nuland. Sve troje, ali posebno Nuland, povezani su sa neokonzervativnim krugovima  inspirisanih političkom teorijom konzervativnog političkog filozofa sa Univerziteta u Čikagu Lea Štrausa. Politički uspon štrausovaca započeo je u Reganovom periodu i nastavio se tokom vladavina narednih  predsednika sve do administracije DŽoa Bajdena. Štraus je osuđivao ono što je smatrao moralnim nihilizmom i relativizmom svojstvenim modernom liberalizmu. Oslanjajući se na grčke i rimske klasike, on je insistirao da državna moć treba da se zasniva na osnovnim etičkim i duhovnim principima kako bi država bila stabilna i snažna i kadra da se suprotstavi neprijateljima. Ova pravila, međutim, mase ne razumeju i njih treba da kontroliše intelektualna elita, nudeći im verske iluzije i druge takozvane plemenite laži, kako bi bila ojačana moć države.

Imperijalistički ciljevi takvih nastojanja su očigledni. Ali, zastrašujuća je i ideja da vojni patriotizam i rat mogu obnoviti moralnu osnovu američke politike, bez obzira na debakle koje je Amerika doživela u Vijetnamu, Avganistanu, Iraku, Siriji i sada Ukrajini

Štrausove ideje ponovio je Irving Kristol, bivši trockista, koji se smatra osnivačem neokonzervativizma. On je pozivao na restauraciju tradicionalnih američkih vrednosti istovremeno insistirajući na potrebi vođenja agresivne spoljne politike zasnovane na realpolitici. Kristol i drugi štrausovci su naglašavali korisnost rata za usađivanje vojnog patriotizma i moralnog apsolutizma u američko građanstvo. Neokonzervativizam karakteriše crno-beli pogled na politiku i nepoverenje u diplomatiju i međunarodne organizacije. Pristalice neokonzervatizma favorizuju jednostrano američko delovanje, a posebno su  zainteresovane za američku kontrolu Bliskog istoka, naročito za očuvanja bezbednosti Izraela. Oni su žestoki antikomunisti, ali za razliku od drugih oblika konzervativizma, prihvataju „nju dil“ kao politiku jačanja države. Ova ideologija nastala je iz neprijateljstva prema novoj levici i politici identiteta iz 1960-ih i 1970-ih, posebno zbog protivljenja antirasističkim borbama crnačkog stanovništva.

Štrausov uticaj je bio posebno očigledan tokom Reganove i Bušove administracije, ali je i dalje prilično jak u Bajdenovoj administraciji u kojoj je Nulandova pomoćnica državnog sekretara za spoljne poslove. Ona je i glavni mentor rata u Ukrajini, a udata je za Roberta Kagana, istraživača sa Instituta Brukings, koji je, uz Kristola, glavni intelektualni vođa neokonzervativaca. Nulandova, Blinken i Saliven su odlučni u nastojanju  da ponovo potvrde američko vođstvo u svetu tako što će vojno i finansijski blokirati napredovanje Rusije i Kine. Imperijalistički ciljevi takvih nastojanja su očigledni. Ali, zastrašujuća je i ideja da vojni patriotizam i rat mogu obnoviti moralnu osnovu američke politike, bez obzira na debakle koje je Amerika doživela u Vijetnamu, Avganistanu, Iraku, Siriji i sada Ukrajini.

Kina postaje ekonomski najmoćnija, dok nastavlja da se identifikuje sa narodima globalnog juga. Njena istorijska vizija je osporavanje zapadne dominacije i afirmacija buduće inkluzivne svetske kulture. To ukazuje na ozbiljno nastojanja Kine da ostvari globalno liderstvo

Amerikanci imaju svoje sledbenike u NATO-u, Evropskoj uniji i Japanu, ali ostatak sveta se distancira od ove agresivne jednostrane politike koja ni izdaleka ne može da obnovi materijalne i ideološke osnove američkog liderstva koje je nekada bilo zasnovano na Vilsonovskim principima međunarodne saradnje. Uporedite takav američki pristup sa multipolarnom i kosmopolitskom vizijom Kineza koja odražava rastuću moć tog socijalističkog društva. Kina postaje ekonomski najmoćnija, dok nastavlja da se identifikuje sa narodima globalnog juga. Njena istorijska vizija je osporavanje zapadne dominacije i afirmacija buduće inkluzivne svetske kulture. To ukazuje na ozbiljno nastojanja Kine da ostvari globalno liderstvo.

The rules of America versus global civilization - The United States is striving for a unipolar order that no longer exists By Henry Heller / May 2, 2023.

https://bit.ly/3I07bnQ

Henri Heler je profesor istorije na Univerzitetu Manitoba.

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić