У историји Нобеловог комитета се никада није догодило да три године за редом Нобелову награду за мир добију личности, које су и саме активно учествовале у подстрекивању ратова и сукоба својим вербалним изјавама, као и директним слањем војника у ратом захваћена подручја.

Британски аутор Дејвид Кронин истиче да је основна Соланина црта одсуство принципијелности. То је човек који једно говори, а друго ради. Солана је “један ратни хушкач” и непринципијелан човек. Месецима је био против инвазије на Ирак а онда је, супротно већини чланица ЕУ, подржао америчку инвазију.

У Британији заседа комисија која за циљ наводно има испитивање чињеница и околности које су везане за британско учешће у само још једном у низу из регионалних ратова. Колико је заседање ове комисије фарса, показује и чињеница да је чланове саме комисије бирала британска влада.

Неумерена похлепа постала је уједно и симбол и објашњење друштвене кризе. Идеја о недостатку уздржавања и контроле постала је и објашњење за друштво које губи контролу. Проблем је у томе што је ово објашњење сувише делимично и сувише моралистичко.

Oно што је дошло после обарања Садама je било много горе него што смо могли да предвидимо. Требало бисмо да имамо у виду да су информације које смо добијали биле погрешне. Сада, ако ме питате да ли бих опет урадио све могуће да се обори Садам, одговор је - да.

Шпанија очекује пресуду Уставног суда у вези с аутономијом Каталоније, при чему већина индепендентиста сматра да нема никакве дилеме да ће већи део тог документа бити проглашен неуставним и натерати да се о овом питању изјасне званичници владајућих социјалиста.

Масовни медији представљају основу за ширење идеја и морају да буду прилагођени циљној популацији. Америчка администрација жели да кроз јавну дипломатију утиче на блискоисточно јавно мњење да усвоји америчке и западне ставове о тероризму.

Како је афера «Климагејт» показала, и тамо где се одлучује о судбинама милијарди људи играју се прљаве игре, а конформизам, ситне сујете и лични интереси владају тамо где би требало да царује независна и рационална мисао.

Док се наша мала Србија нећка и преиспитује шта је добила, а шта изгубила после потписивања споразума са Русијом, богата Француска се за руско тржиште из све снаге бори, може се рећи вукући Русију за рукав, независно од корифејског централизма Брисела.

Чак и кад би Европљани могли да створе “јаку ЕУ“, она не би била близак савезник САД. Већ сада, Европа је толико усредсређена на себе, да би једна “јака ЕУ“ још вероватније више гледала у саму себе и била више изолационистичка но што је то данас случај.