Већа аутономија у економској политици, примерена различитим потребама и нивоима развоја, услов је да земље ЕУ изађу из кризе. Чак ни ово, без технолошке предности и повољних сировина из колонија као пре два века, није сигурно.

Да ли ће Грчка бити у стању да се извуче? Да ли ће Немачка икада прихватити икакву одговорност за кохезију еврозоне – осим што очекује остале да се сложе и приђу Немачкој?

За разлику од ранијих периода напетости, када су за лоше односе креатори јавног мњења подједнако окривљавали како Америку тако и Кину, сада за напете односе сви без околишања окривљују Кину.

Узимајући у обзир да оснивачки уговори ЕУ изричито забрањују спасавање државе еврозоне која не испуњава своје обавезе, логично је да Грчка плаћа највећу цену ове нове ситуације, а ни Шпанија није у много бољој ситуацији. Даља судбина Грчке није ружичаста.

Шпанија, која почетком јуна треба да организује конференцију високог нивоа са државама Западног Балкана, мораће да се суочи са сличним потешкоћама. Ако се буде придржавала политике непризнавања независности Косова, учешће Приштине није вероватно.

Зашто америчка влада тако олако потеже за војном силом као решењем за сваки свој спољнополитички проблем? Вашингтон је претворио рат у питање избора, у још једну спољнополитичку опцију.Укратко, Бушова администрација је озбиљно разматрала да започне Трећи светски рат.

Глобални економски пад није оборио руску владу, није окрзнуо напредак Кине, нити их нагнао да постану пријемчивији на предлоге САД. Ако Кина усвоји неке елементе немачке стратегије, може доћи у позицију да предводи креирање Евроазијске заједнице.

Сукоб Аргентине и Британије око суверенитета над Фокландским острвима траје већ готово више од два века. Зашто су Фокланди толико значајни за Британце да због њих поново прете ратом?

Оно што чини фундаменталну разлику је чињеница да је палестинска аутономија створена договором Израела и ПЛО, док је тзв. Косово настало настало једностраним проглашењем након диктата који данас још само необавештени или наивни називају посредовањем.

То би, можда, могло да умилостиви како богове, тако и вође Немачке, који желе да одрже вредност евра. Нема сумње да ће финансијска тржишта, за време док Грци буду искрварили од “шок терапије“ у стилу ММФ-а, уграбити и за себе “фунту меса“ у облику повећане интересне стопе.