Лицемерно је оправдавати агресију, што је постала национална карактеристика Англосаксонаца, док заиста искрено верују да чине добро тиме што бомбардују Авганистан, цепају Југославију, или намећу свој поредак у Ираку.

Криза у Тајланду је далеко од разрешења тако да можемо претпоставити да је тренутно само наступило затишје и да ће време показати када ће сукоб између ‘црвених’ и ‘жутих’ поново ескалирати.

Најгори сценарио би могао бити уколико “богати рањени лав” оде у крајност и покуша да силом, можда и војном, крене у заштиту и опоравак свог “оронулог царства моћи”. Економска криза из тридесетих година прошлог века, због неслоге управо најмоћнијих, практично је окончана тек Другим светским ратом.

Немци не желе да напусте и изгубе европски концепт. Истовремено – они покушавају да га тако редефинишу да буде повољнији по њих. Са тачке гледишта Немачке, увођење Русије у те односе помогло би да се то оствари.

Економска криза додала још једну опаку страну Европиној кризи средњег доба. Унија је као средовечни човек чија су сањарења прекинута непријатним сазнањем да није довољно уштедео за старе дане и да ће морати да једе храну за мачке и псе.

Ердоган је одлучио да профитира до последњег гроша. Искористивши могућност коју му је пружио водитељ панела у Давосу, он је израелском председнику Шимону Пересу у лице сасуо да „ви веома добро знате како се убија“ и демонстративно напустио позорницу.

Резерве су процењене на око 830 милијарди евра, а можда и више. Хамид Карзаи је прошлог месеца боравио у Вашингтону где је својим саговорницима предочио да подземно богатство његове земље вреди можда чак и три билиона долара.

Постоји аналогија између садашње дискусијe о Ирану и политике Русије на Балкану у последње две деценије. Балкан је доказао штетност већ истрошених међународних формата у виду различитих „петорки“ и анемичних дискусија и одлука ОУН. Запад користи ефикасније методе.

Никако не би смо смели да одбацимо претпоставку да је ова трагедија заправо представљала планирани тест “нових пестицида”. Све ове невероватне коинциденције управо упућују на један такав закључак.

Не можемо, дакле, да не поставимо питање, да ли је ово почетак краја ЕУ, конструкције која је започета пре педесет година на темељима вековне утопије, а која сада доказује да је неспособна да испуни своја обећања.