Првобитно исказани циљ овог бомбардовања био је да се умањи број либијских цивилних жртава. Али, многи важни чиниоци у Вашингтону, укључујући и Обаму, су назначили да се САД спремају за сасвим другачији рат: за рат за промену режима, рат који може постати дуготрајан.

Пошто амерички меци, америчке пушке и од Американаца обучени војници убијају мирне Бахреинце, америчко пролеће у муслиманском свету постаје зима незадовољства. Ако желимо да се демократски идеали укорене у арапском свету, морамо почети са променама у Египту и Саудијској Арабији

Јесте, вероватно ће се у догледно време битно променити етничко-расна, структура америчког друштва, али, чини се да је Русија ту у већем проблему, нарочито ако би кренула река имиграната из Кине. Дакле, 3:1 за САД.

Вашингтон пост извештава да су три саветнице - Хилари Клинтон, Сузан Рајс и Саманта Пауер - одговорне за убеђивање председника Обаме, противно саветима Роберта Гејтса и других припадника војног естаблишмента, да је бомбардовање Либије добра идеја.

Прави испит ће настати ако тај рат који је планиран ради заустављања људских патњи почне и сам да их наноси. Тада наступа тренутак доношења важних политичких одлука, и тада ћемо видети да ли су стратегија, мисија и политичка воља у потпуности складне.

Пре дванаест година, већина земаља европске левице подржала је "рат на Косову", што је утрло НАТО-у бескрајни пут којим сада наставља у остварењу циљева у Авганистану. Пошто ништа нису научили, многи су изгледа спремни за понављање истог перформанса.

Чак и у случају да због техничких разлога, или због политичких несугласица резолуција СБ УН о Либији није била прихваћена – то не би ништа променило: свеједно би дошло до напада на Гадафијеве снаге. Либијски вођа је прешао црвену линију.

Погрешност аргумената, као и наивно игнорисање могућих негативних последица су тиме проблематичнији што их изриче стручњак а не лаик. Све ово буди разлоге за дубоку забринутост око природе садашњих научних стручњака.

Упркос упадљивој гласној реторици од стране Француске и В. Британије, било каква реакција од стране ЕУ без одобрења НАТО-а и УН је тешко замислива. На крају крајева, вероватноћа да нека земља ЕУ самостално крене на Либију, зависиће од њених војних капацитета

„Арапско буђење“, захтеви за демократијом у северној Африци, шиитска побуна и устанак против Гадафија везују у чвор од свега неколико сати, унутар простора који представља амерички регионални војни приоритет.