Kako je koji korak (bar teoretski) izvršavan, Irak je trebalo da se približava fazi da ima svoje potpuno funkcionalne institucije, što bi omogućilo da ga Amerikanci puste iz ruku. Sličan pristup smo videli i u Avganistanu.

Ruska Federacija se žestoko protivi svakoj vojnoj intervenciji i preko svih diplomatskih kanala pokušava da utiče na smirivanje situacije i borbi u Siriji. Rusija se za razliku od Zapada ne zalaže za rušenje Bašara sa vlasti.

Primedbe grčke i svetske javnosti na račun Sirize nalik su onima protiv pokreta „Okupirajmo Volstrit“ – odsustvo svežih ideja i neautentičnost, fokusiranje na negativno i nemanje rešenja za probleme, odsustvo jake unutrašnje koordinacije i ideološka razjedinjenost.

U ,,Jedinstvenoj Rusiji’’ tvrde da zakonski projekat nikoga ne tera u ugao. Visoki funkcioner partije i potpredsednik Dume Sergej Neverov smatra da zakon garantuje bezbednost ljudi i obezbeđuje njihova prava. Niko ne želi nikome da ,,zavrće ruke’’ ili ograničava nečiju slobodu.

Ovo odustajanje planetarne ljevice od revolucije i zatvaranje u okvire institucionalne borbe kupljeno je na Zapadu još ranije, naime nakon II svjetskog rata. Kompromis se ogledao u jednostavnoj trgovini: Proletarijat odustaje od revolucionarnog razaranja kapitalizma i prihvata tržišni poredak.

Rasmusen je izjavio da se pozicija Francuske ne razlikuje mnogo od izlazne strategije za Avganistan. “Sada smo u procesu postepenog predavanja odgovornosti za bezbednost Avganistancima, koji će biti završen do kraja 2014. godine.

Sve dileme oko novog egipatskog predsednika, izgleda nove egipatske vlade i budućeg uticaja Vašingtona na unutrašnju i spoljnju politiku Egipta će biti otklonjene za manje od dva meseca.

Vladimir Putin je najpre položio zakletvu na vernost zemlji i narodu i poštovanju ustava. Pomenuo je novu ekonomiju, ,,doterivanje’’ ogromnog ruskog prostranstva, neophodnost da Rusija postane lider u centar ,,privlačne snage’’ Evroazije.

Gospodin Oland je protivnik nemačkih oštrih mera fiskalne štednje koje guše šanse oporavka evrozoni. Ali razlozi za to su mu pogrešni, a čini se i da će još toliko toga lošeg napraviti, da će dovesti prosperitet Francuske i evrozone u opasne vode.

Brejvikova motivacija očigledno se zasniva na politici identiteta, umesto na starostavnim religijskim ubeđenjima.Kao što je već istaknuto, on pozira kao „hrišćanski ratnik“, ali njegovi stavovi ne bi baš najbolje prošli kod okorelih hrišćana.