Velkam tu Europeja – Poziv na safari

Na južnoj granici nemačkog carstva, tamo gde se Euroriver (ova reka se u vreme svetosavskih vandala zvala Sava) uliva u Denjub (Dunav, za one koji još govore varvarskim jezikom), uzdiže se prelep mundijalistički grad, poznat i po tome što je nekad bio prestonica huliganskih vladara. Danas je taj grad potpuno civilizovan, zove se Europeja, a ime je dobio po svojim ponosnim građanima, koji su rekli odlučno NE svakom primitivizmu svojih predaka i svojoj razbojničkoj mitologiji, dostojanstveno se odrekli šizmatičkog naziva Srbija, kao i svojih nekadašnjih teritorija, koje su, kao što već znamo, njihovi brutalni vladari, na najsvirepiji način, oduzimali pitomom albanskom, turskom i nemačkom življu.

Da bi opstali na tako maloj, a bogatoj teritoriji, vlasti Europeje rešile su na najbolji mogući način problem nataliteta. Doneli su zakon koji omogućava isključivo brakove među jedinkama istog pola, a njihove devojke mogu biti oplođene samo od pripadnika Više rase, tj građana SAD, V. Britanije i naravno Nemačke. Takvim pragmatičnim gestom Europejci su još jednom uverili zapadne prijatelje u svoje dobre namere, a to je ujedno i najbolji način da se iskoreni genski faktor vandalizma. Takođe, u cilju pročišćenja tela i duha, Europejci su od zapadnih prijatelja prihvatili i predlog o PNI (preporučenom načinu ishrane). Omiljena hrana im je Sijuks brekfast, patentirao ju je američki institut za prava i zdravlje Indijanaca, a pravi se tako što dve kašike zobi potopite u čašu tople vode i ostavite dok ne nabubri.

Širom Imperije već su poznate turističke atrakcije koje pruža Europeja. Tu je Obelisk Stida i Srama, gde Europejci okajavaju grehe za sve nepočinjene zločine svojih predaka, zatim velelepni mauzolej Neznanom Gejlenderu na Avali. Nekad se tu nalazilo telo neznanog junaka, ali je na gej – samitu u Berlinu referendumom izglasana rezolucija da se ovo telo izmesti, jer podseća na genocidnu istoriju ovog naroda. Zatim je rezolucija poslata vlastima Europeje u vidu ultimatuma, a iste su se prvo nećkale, a zatim, po već ustaljenom običaju, prihvatile ovu dobronamernu sugestiju. Telo neznanog junaka je uz sve počasti premešteno na groblje pasa lutalica.

Ono čime se danas Europejci posebno ponose je ogroman safari park Serbvud, koji se nalazi na teritoriji nekadašnjeg Vudlenda (varvarski naziv bio je Šumadija). Jedinstven je u svetu, posebno po tome što predstavlja veličanstveno rijaliti ostvarenje, jer u njemu možete videti i loviti najređe primerke ostataka životinjskog carstva – Srbe.

Lovostaja nema, tako da je ova nesvakidašnja zabava za strane turiste omogućena tokom čitave godine. Na meniju su sve vrste Srba, a to su “gedže”, “arbajteri”, “sanuovci” i “kapitalci ili patrihuli” (huligani koji sebe nazivaju patriotama, a toliko su primitivni da još pišu ćirilicom). Dozvoljena je upotreba svih vrsta oružja i oruđa, od luka i strele do minobacača i haubica, a onoj bogatijoj klijenteli koja poseduje letačku dozvolu, na usluzi su avioni i helikopteri ratnog vazduhoplovstva Europeje. Zbog bezbednosti turista, napravljen je i svojevrsan CD, koji sadrži detaljna uputstva o lovu, hajkama i zasedama. Za njegovu izradu najzaslužniji su eksperti iz V. Britanije, SAD i Nemačke, koji su bogata lovna iskustva svojih fenomenalnih predaka i savremenika, iz hajki na afrička plemena, Aboridžine, Induse, Indijance, Ruse, Jevreje, Poljake, Srbe, Vijetnamce, Koreance, Iračane i Avganistance, saželi, sintetisali i prilagodili ovom safariju. Posebna opreznost savetuje se lovcima na Srbe – kapitalce, koje je preporučljivo loviti samo minobacačima i haubicama, kao i iz vazduha. Lov na kapitalce mnogo je skuplji od običnog, jer su ukalkulisani i troškovi navigacije koju turisti dobijaju preko Avaksa, tako da u svakom momentu imaju precizan izveštaj o položaju i kretanju krda. Kao i kod svakog rijaliti programa, u ovaj događaj mogu se direktno uključiti gledaoci širom Imperije, koji ujedno imaju i pravo glasanja preko svojih mobilnih telefona. Kada je neka od lovljenih životinja u safariju samo ranjena, gledaoci odlučuju da li će joj se podariti život ili ne. To je još jedan dokaz humanosti i borbe za ljudsko-životinjska prava naše blagorodne Imperije.

Kako drugačije tumačiti ovakav gest čovekoljublja i pružanja prava na život, posebno nekom ko to ne zaslužuje, sem da je to izraz najdubljeg saosećanja građana Imperije prema ranjenoj životinji, koja će ukoliko preživi, možda poželeti da bude građanin Europeje - jedinstvene ikone pragmatizma, genijalnosti i državotvornog pregalaštva u istoriji čovečanstva.