MMM u raljama života

“Moje ministarstvo je rešeno da stvari istera na čistac! Maksimalno ćemo suzbiti poguban stranački uticaj i praksu da filijale stranaka odlučuju umesto organa ove države. Postavićemo osnov za reformu pravosuđa u skladu sa pozitivnim propisima Evropske Unije. Za nas je zaštita prava i interesa naših građana u jedinicama lokalne samouprave i celoj državi na prvome mestu.”

Stručna javnost je zdušno pozdravila ministrov nastup. Građani su se krstili i zahvaljivali Bogu, jer poodavno nisu imali priliku da čuju takve reči od nekog predstavnika vlasti. Osokoljen jednoglasnom podrškom, ministar je zaređao od jedne do druge televizijske kuće, nameran da ohrabri sve poštovaoce prava. Po njegovom liku se videlo da se posla ozbiljno prihvatio – ubledelo lice, veliki podočnjaci, odelo visi kao na strašilu... Na drugoj strani, zdrav sjaj u krupnim očima i vedro čelo svedočili su o svesti da cilj i smisao opravdavaju uložene napore. MMM je blistao, grejan nekom unutrašnjom vatrom i ozaren suncem Pravde i Poštenja.

Svestan je bio MMM sa kojim alama se uhvatio u koštac. Najgore su bile aždaje iz njegovog stranačkog okruženja. Kad one suknu vatru, od čoveka ostane samo malo pepela. Kako takve ubediti da podrže izmene zakona kojima se ograničava njihova apsolutna moć? Pokuša MMM izokola, pozivajući se na evropsko zakonodavstvo. Dočekaše ga narogušeno, sa opominjućom parom iz nozdrva. Ministar proguta knedlu, i prošapta nešto o javnom interesu. Ovo je već izazvalo gromoglasan smeh aždaja, a potom i njihovu iskrenu začuđenost nad ministrovom neobaveštenošću. Jer, odavno je utvrđeno da su aždajski interesi najdozvoljeniji, najpravedniji, najnarodniji i najcelishodniji, a poznat je i način na koji se drugi interesi usklađuju sa vrhovnim interesom aždaja.

Dobro, znam ja to, ali zbog javnosti bi bilo dobro da mi iskažete punu podršku – promuca ministar, dok mu se hladni znoj slivao niz kičmu. – U praksi će sve biti kao i do sada, čak i bolje za vaše... pardon, naše interese. Produbićemo postojeće rupe u zakonodavstvu, pa će u te rupčage da upada svako ko nam ne misli dobro.

A da li u tim rupčagama možemo i mi da skršimo vrat? – upita ministra Velika Aždaja.

Taman posla! Za pontonske mostove preko rupčaga biće zaduženi sudovi, a ja ću da ih blagovremeno obaveštavam kada se mostovi postavljaju, a kad se sklanjaju! Podrazumeva se da tajming Vi određujete!

Dobro, ako je tako... Ti znaš da bi te svaka greška skupo, preskupo koštala – opasno tihim glasom Velika Aždaja okonča razgovor. Ministar napusti prostoriju unatraške, klanjajući se do zemlje. Hladni znoj je tekao i dalje, jedino je zbog dubokih naklona svaki čas menjao tok svog slivanja, tako da su i ministrov tur i potiljak glave ošišane na nularicu bili potpuno mokri.

Proredi naš ministar svoje javne nastupe. Tamo gde se (vrlo retko) pojavljivao, isticao je maksimalnu podršku svoje stranke za ciljeve i brzinu proklamovanih reformi. Ako bi sagovornik ukazao na obećanje o „suzbijanju pogubnog stranačkog uticaja“, odgovarao je da se upravo i jedino njegova stranka za to iskreno i bez ostatka zalaže. Ako bi ga voditelj emisije podsetio da je i ranije bio na čelu ministarstva, upravo u vreme podnošenja predloga zakona za čije je odredbe utvrđeno da nisu saglasne Ustavu, MMM je pomirljivo saopštavao da je njegovo ministarstvo izradilo nacrt novog zakona, a da za izmene važećeg zakona nije bilo dovoljno političkog sluha, izuzev u slučaju njegove besprekorne stranke. Ako bi mu „protivnička“ strana na okruglom stolu, upriličenom u javnom servisu građana Srbije, spočitala zbog nepristojne naklonosti jednoj stranci, ministar bi dostojanstveno zaćutao, prepuštajući voditelju da se obračuna sa spočitavaocem, na unapred dogovoreni način.

I tako... Organi države su, istina, donosili nekakve odluke, ali je njihov tekst pisan u centrali Centralne Evropske Stranke (CES). Na taj način ispunilo se ministrovo obećanje o suzbijanju uticaja filijala stranaka. Reforma pravosuđa izvršena je dosledno, i temeljno – četvrti stepen srodstva nije uziman u obzir prilikom predlaganja i izbora kandidata, a oni prethodni stepeni bili su ujedno i uslovi za izbor. Bliski stepen srodstva pojačao je osećanje zajedništva i monolitnosti, što je pozitivno odjeknulo u narodu, toliko da je u jednom periodu sve ječalo. Utvrđeno je da građanima pripadaju mandati, a da nazivi izbornih lista služe samo za lepši izgled glasačkih listića. Tako su građani stekli mogućnost da privremenog korisnika svog mandata, po potrebi o kojoj ih je obaveštavao glas razuma sa TV-ekrana, upute na drugu izbornu listu, a novac dobijen od transfera vraćao se narodu posredstvom tako izabranih tranzitnih kandidata.

Nekadašnje ministrovo bledilo zamenio je bronzani ten stečen u više mondenskih letovališta. Mršavost je ustupila mesto elegantnoj popunjenosti, a takvu eleganciju pratila su i probrana markirana odela. Kako je u jednom trenutku postojala opasnost da, pored države, i odela počnu da pucaju po šavovima, nesebičnu kolegijalnu pomoć pružio je ministar zdravlja. Obezbedio je svom kolegi, uz puno razumevanje zdravstvenih osiguranika, par tretmana u najpoznatijoj svetskoj klinici za eliminaciju suvišne masnoće i telesnih naslaga, i lifting lica. Podočnjaci su bili ružna prošlost, zdrav izgled objektivna sadašnjost, a produžena mladost svetla budućnost našeg MMM. Stvar se jedino iskomplikovala kod presađivanja kose, toliko da više nije bilo potrebe za šišanjem na nularicu – sijala se ministrova ćela i danju i noću. Tu je opet priskočio ministar zdravlja, donoseći uredbu po kojoj su građani bili obavezni da se šišaju do glave, pošto je naučno utvrđeno da se virus pekinezerskog gripa širi preko vlasi kose. U slučaju da građanin odbije šišanje, bio bi primoran da primi vakcinu od koje su trajno otpadale sve dlake sa tela.

Postignuto jedinstvo građana delovalo je efektno. Od obaveze uklanjanja kose sa glave bio je oslobođen jedino poznati kolumnista poznatog nedeljnika, s obzirom da je nadležna zdravstvena komisija utvrdila da je imun na pekinezerski grip, kao i na druge oblike napada na svoj fizički i duhovni integritet.