МММ у раљама живота

“Моје министарство је решено да ствари истера на чистац! Максимално ћемо сузбити погубан страначки утицај и праксу да филијале странака одлучују уместо органа ове државе. Поставићемо основ за реформу правосуђа у складу са позитивним прописима Европске Уније. За нас је заштита права и интереса наших грађана у јединицама локалне самоуправе и целој држави на првоме месту.”

Стручна јавност је здушно поздравила министров наступ. Грађани су се крстили и захваљивали Богу, јер поодавно нису имали прилику да чују такве речи од неког представника власти. Осокољен једногласном подршком, министар је заређао од једне до друге телевизијске куће, намеран да охрабри све поштоваоце права. По његовом лику се видело да се посла озбиљно прихватио – убледело лице, велики подочњаци, одело виси као на страшилу... На другој страни, здрав сјај у крупним очима и ведро чело сведочили су о свести да циљ и смисао оправдавају уложене напоре. МММ је блистао, грејан неком унутрашњом ватром и озарен сунцем Правде и Поштења.

Свестан је био МММ са којим алама се ухватио у коштац. Најгоре су биле аждаје из његовог страначког окружења. Кад оне сукну ватру, од човека остане само мало пепела. Како такве убедити да подрже измене закона којима се ограничава њихова апсолутна моћ? Покуша МММ изокола, позивајући се на европско законодавство. Дочекаше га нарогушено, са опомињућом паром из ноздрва. Министар прогута кнедлу, и прошапта нешто о јавном интересу. Ово је већ изазвало громогласан смех аждаја, а потом и њихову искрену зачуђеност над министровом необавештеношћу. Јер, одавно је утврђено да су аждајски интереси најдозвољенији, најправеднији, најнароднији и најцелисходнији, а познат је и начин на који се други интереси усклађују са врховним интересом аждаја.

Добро, знам ја то, али због јавности би било добро да ми искажете пуну подршку – промуца министар, док му се хладни зној сливао низ кичму. – У пракси ће све бити као и до сада, чак и боље за ваше... пардон, наше интересе. Продубићемо постојеће рупе у законодавству, па ће у те рупчаге да упада свако ко нам не мисли добро.

А да ли у тим рупчагама можемо и ми да скршимо врат? – упита министра Велика Аждаја.

Таман посла! За понтонске мостове преко рупчага биће задужени судови, а ја ћу да их благовремено обавештавам када се мостови постављају, а кад се склањају! Подразумева се да тајминг Ви одређујете!

Добро, ако је тако... Ти знаш да би те свака грешка скупо, прескупо коштала – опасно тихим гласом Велика Аждаја оконча разговор. Министар напусти просторију унатрашке, клањајући се до земље. Хладни зној је текао и даље, једино је због дубоких наклона сваки час мењао ток свог сливања, тако да су и министров тур и потиљак главе ошишане на нуларицу били потпуно мокри.

Прореди наш министар своје јавне наступе. Тамо где се (врло ретко) појављивао, истицао је максималну подршку своје странке за циљеве и брзину прокламованих реформи. Ако би саговорник указао на обећање о „сузбијању погубног страначког утицаја“, одговарао је да се управо и једино његова странка за то искрено и без остатка залаже. Ако би га водитељ емисије подсетио да је и раније био на челу министарства, управо у време подношења предлога закона за чије је одредбе утврђено да нису сагласне Уставу, МММ је помирљиво саопштавао да је његово министарство израдило нацрт новог закона, а да за измене важећег закона није било довољно политичког слуха, изузев у случају његове беспрекорне странке. Ако би му „противничка“ страна на округлом столу, уприличеном у јавном сервису грађана Србије, спочитала због непристојне наклоности једној странци, министар би достојанствено заћутао, препуштајући водитељу да се обрачуна са спочитаваоцем, на унапред договорени начин.

И тако... Органи државе су, истина, доносили некакве одлуке, али је њихов текст писан у централи Централне Европске Странке (ЦЕС). На тај начин испунило се министрово обећање о сузбијању утицаја филијала странака. Реформа правосуђа извршена је доследно, и темељно – четврти степен сродства није узиман у обзир приликом предлагања и избора кандидата, а они претходни степени били су уједно и услови за избор. Блиски степен сродства појачао је осећање заједништва и монолитности, што је позитивно одјекнуло у народу, толико да је у једном периоду све јечало. Утврђено је да грађанима припадају мандати, а да називи изборних листа служе само за лепши изглед гласачких листића. Тако су грађани стекли могућност да привременог корисника свог мандата, по потреби о којој их је обавештавао глас разума са ТВ-екрана, упуте на другу изборну листу, а новац добијен од трансфера враћао се народу посредством тако изабраних транзитних кандидата.

Некадашње министрово бледило заменио је бронзани тен стечен у више монденских летовалишта. Мршавост је уступила место елегантној попуњености, а такву елеганцију пратила су и пробрана маркирана одела. Како је у једном тренутку постојала опасност да, поред државе, и одела почну да пуцају по шавовима, несебичну колегијалну помоћ пружио је министар здравља. Обезбедио је свом колеги, уз пуно разумевање здравствених осигураника, пар третмана у најпознатијој светској клиници за елиминацију сувишне масноће и телесних наслага, и лифтинг лица. Подочњаци су били ружна прошлост, здрав изглед објективна садашњост, а продужена младост светла будућност нашег МММ. Ствар се једино искомпликовала код пресађивања косе, толико да више није било потребе за шишањем на нуларицу – сијала се министрова ћела и дању и ноћу. Ту је опет прискочио министар здравља, доносећи уредбу по којој су грађани били обавезни да се шишају до главе, пошто је научно утврђено да се вирус пекинезерског грипа шири преко власи косе. У случају да грађанин одбије шишање, био би приморан да прими вакцину од које су трајно отпадале све длаке са тела.

Постигнуто јединство грађана деловало је ефектно. Од обавезе уклањања косе са главе био је ослобођен једино познати колумниста познатог недељника, с обзиром да је надлежна здравствена комисија утврдила да је имун на пекинезерски грип, као и на друге облике напада на свој физички и духовни интегритет.