Ima li kapetana u podmornici

Bila jednom jedna podmornica, karakteristična po tome što je plovila i kroz vreme. Mnogo puta je potapana, ali taman kada bi svi mislili da je konačno završila na dnu, na čudan način se izdizala i suvereno plovila pučinom.

Ovog puta, posada je dobila neverovatan zadatak – poslata je u pustolovinu da ispita dno dna, tako reći bez kapetana. Bio je i on prisutan, ali probe uniformi, kao i poziranje pred foto-aparatima i ogledalom, oduzimale su mu previše vremena i energije, tako da je komandu prepustio “stručnjacima”.

Dok je uranjala u mistične dubine, na komandnom mostu stajala su samo dva ambasadora u ulozi navigatora. Doduše, tu je bio i treći, al’on je bio zadužen da prisustvuje obeležavanjima svetlih datuma istorije ove podmornice, jer je kapetan obično u tim prilikama bio zauzet paradiranjem na susednim brodovima.

Novi zadatak predstavljao je i novi izazov. Da bi podmornica što brže tonula, nije smela imati torpednu sobu. Torpeda ipak nose svoj rizik, mogu oštetiti susedne brodove, a s obzirom da su zastarela, najbolje ih je izbaciti na obalu i pretopiti u staro gvožđe. Ruku na srce, i navigatori se bolje osećaju kad ih nema, tako da su predložili da se nova i ne uzimaju. Takođe su dali divnu ideju, torpedno odeljenje se može popuniti baletskom grupom, koja pri određenim proslavama i svetkovinama može izvoditi kulturno-umetnički program, kao i slične zabave za decu. Uostalom, ako neko baš želi da se igra s torpedima, navigatori će mu pružiti priliku da to radi na njihovom razaraču, jer na njemu već imaju modernu tehnologiju, iskusne posade i vrlo razgranat turistički program po celom svetu. S obzirom da imaju u vidu i otvaranje novih destinacija, svaki torpedni kadar im je dobrodošao.

Navigatori su bili prezadovoljni poslušnošću svojih oficira, a oficiri su navigatore doživljavali kao Bogove. Zajednički problem bili su mornari.

Oficirima prosto nije bilo jasno kako i mornari ne uživaju u ovoj idiličnoj avanturi, već konstantno povraćaju, kao da nisu naviknuti na morsku bolest.

To jednostavno nije higijenski, vređa dušebrižne navigatore, a i podmornica je ogromna, tako da organi reda nisu u stanju da idu od mornara do mornara, ne bi li “nevaljalce” naučili pameti. Zato su odlučili da osnuju komunalne organe reda, koji će voditi računa o “higijeni ovih prostaka”, a po potrebi ih i izbatinati. No, nadobudnim oficirima počelo je da ponestaje sredstava za održavanje podmornice. Na svu sreću, tu su opet bili navigatori, koji su pronašli solomonsko rešenje – iseći će podmornicu, i od jedne napraviti nekoliko istih. Eto novih mesta za napredovanje oficira i nove kapetane, samo navigatori ostaju isti. Genijalno!

Ostao je još samo jedan problem – srce podmornice! To je vekovima stara komandna soba, po čijem se kalupu uvek doterivalo ovo plovilo. Nekada su u njoj kapetani ostavljali svoje najskrivenije tajne, zaveštavali joj svoju dušu, upućivali joj svoje poslednje misli. Ali, posle velike havarije usled sudara s razaračem, ova soba adaptirana je u botaničku baštu, u kojoj se sada uzgajaju i sintetišu najegzotičnije biljne kulture.

Rado bi kapetan i oficiri poklonili ovaj “Gudrolend” navigatorima i lokalnim botaničarima, ali se boje pobune mornara koji gaje mitološki odnos prema ovoj komandnoj sobi.

Uopšte, mornari su mnogo primitivan svet. Nikako da im objasniš da je dno dna karta za Raj. Čak neguju i neko svoje pismo kojim se ponose, i čiju lepotu uzdižu. Zovu ga ćirilica, a na nju su podjednako alergični i navigatori i oficiri. Ona je zapravo jedan od glavnih krivaca za neuspelu edukaciju mornara. Rame uz rame s njom je i jedan od bivših kapetana podmornice, stari počasni oficir, koji svojim delima “Vreme smrti” i sličnim, dugoročno “truje duše” ovim mornarima. Pa zar pored “Velikog Brata”, “Farme”, najsočnijih horora i psihopatoloških trilera koji se emituju u vreme Božića i Uskrsa, uzor mornarima treba da bude jedan stari počasni oficir i njegove “trovačke knjige”?!

Pa gde je tu cenzura, gde je tužilaštvo da ispita ratne zločine vojvode Mišića, tog nepopravljivog ekstremiste i fanatika? Dokle će više ti mornari da se opijaju zločinima onog kriminalca i teroriste Karađorđa, koji daje loš primer omladini, jer je podigao ruku na tadašnje navigatore ove naše podmornice. Dokle će ti mornari u vreme svetkovina najstrašnije klati sopstvene prasiće, kad mogu od navigatora da kupe demokratski eutanazirane ribe, školjke i račiće, kao i degenerisane krave i piliće?! Dokle će više ići na pijacu bez atestiranog santimetra i šublera u džepu, zna se propisana dužina i obim voća i povrća.

O vazduhu i da ne govorim, preko je potreban svakoj podmornici, a ovi mornari dišu li dišu. Posebno oni penzionisani, koje oficiri moraju plaćati, a ne mogu ih rabiti. Vreme je da oficiri donesu novi zakon o disanju, jer će mornari shvatiti da ne treba da dišu samo kad ih lupiš po džepu.