А можда ово можемо гледати и са ведрије стране; наиме, кад је држава спремна да се овако ефикасно са „сивом уџбеничком економијом“, какве тек муке чекају Дарка Шарића, Мишу Банану, грађевинску мафију и остале мутне ликове? Само да дођу на ред. 

Запад је ту политику толерисао само дотле док је веровао да је то само прича за унутрашњу употребу. А ако се, противно свим очекивањима, испостави да Тадић и Јеремић ово са Косовом мисле озбиљно, кренуће да траже и промовишу новог, „кооперативнијег“ локалног партнера.

Срчано је ту „филозофију" приграбио Хитлер. Под паролом да „људска права руше државно право" отео је Чесима Судете. Његовим стопама корачао је, знатно касније, левичар и пацифиста Фишер. Грмео је: „Сме ли Уједињеним нацијама државни суверенитет да буде важнији од заштите људи и њихових права..."

Приватизација депоније у Винчи и изградња спалионице за град Београд доносе огромне финансијске обавезе које ће се катастрофално одразити на буџет града и комуналне трошкове грађана.

Упоредни подаци из источноевропских држава чланица ЕУ који највише забрињавају су свакако они који се тичу раста популације која живи испод границе сиромаштва. На пример, улазак у ЕУ је довео до повећања броја људи који живе испод границе сиромаштвa.

Много је компликованија ситуација када треба оценити ко у овом рату добија, а ко губи. Иако формално ратују две државе, драстично неједнаких ресурса, број индиректих учесника у сукобу далеко је већи

У тренутку док пишемо ове речи ситуација у сиријској провинцији Идлиб и око ње све се више заоштрава. Погинуло је неколико десетина турских војника у здруженом руско-сиријском бомбардовању положаја терориста

Да ли је дошло време за одрицање од наше прошлости и наших часних предака и да ли је почело спровођење захтева о промени колективне свести као што је то јавно, нескривено и недостојно тражено од нас.

О држави се мора водити рачуна свакодневно, а не само за празнике и у предизборним кампањама. Дакле, и када се формира буџет, и када се кроје региони, и када се доноси статут Војводине и када се усваја резолуција о Сребреници. Иначе, ускоро буквално нећемо имати шта да славимо.

Моје скромно мишљење је да из године у годину Путин иде ка неком хепи енду за Русију, а историја ће рећи да ли је правио неке труле компромисе ових пар деценија