Ušli smo u eru globalne konkurencije koja je ublažena potrebom za saradnjom i strahom od sukoba. Glavni protagonisti su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici sa jedne, i Kina i Rusija sa druge strane

 Sve ovo pokazuje da bosanski rajetin iz Čipulića kod Bugojna nije dorastao da vodi Srbiju koja je za vreme njegove vladavine dotakla dno u svakom smislu. Nacionalnom, ekonomskom, moralnom, kriminalnom, koruptivnom... Zato samo odlaskom sa vlasti Aleksandra Vučića Srbija može da izađe iz blata, iz brloga, iz gliba u koji ju je ovaj diktator i kriminalni vladar doveo

Koliko je devalvirana profesija političara u našem društvu govori i činjenica da ih čak ni Željko Mitrović ne želi da ih angažuje u svojim rijaliti programima. To je sasvim očekivano jer je naša politička scena u mnogim elementima prevazišla „Farmu“ i „Velikog brata“.

Sve u svemu, čini se da su oni koji su imali nameru da u Kijevu do kraja ponize „ruskog medveda“, pomalo nepromišljeno „čačkali mečku“. Naprosto, Rusija i Putin sebi nisu mogli da dozvole takav udarac i toliko poniženje. Nikoga nije preporučljivo ponižavati i izazivati na taj način. Sem ako nije već debelo traumatizovan i „izdresiran“, poput Srbije i njene vajne političke „elite“.

Dodatnu stabilnost vladi verovatno će davati i oni koji su učestvovali u njenom pravljenju. Za ovu vladu kažu da je dete dvojice ambasadora i trojice tajkuna. Šta god da je tačno, oni koji su je pravili koristiće svoj uticaj i da bi je sačuvali.

Navedena Deklaracija od 02. maja 2023.godine, predstavlja nastavak politike predaje, sa nesagledivim posledicama. Međutim, načinjeni koraci, jasno ukazuju da su procesi u toj meri odmakli da više nisu reverzibilni. Uostalom, ako se srpsko društvo pomirilo za priznanjem tzv. Kosova, zar je problem u obeštenju tzv. Kosova

Na kraju, neka lobisti podele u Srbiji i Rusiji dođu na KIM da objasne narodu zašto je bolje da žive u albanskoj secesionističkoj tvorevini i po albanskim zakonima, a ne u srpskoj državi po srpskim zakonima

Šta nam to govori. Rashod po stanovniku u Srbiji je kod prve grupe zemalja veći samo od rashoda po stanovniku Albanije, Dominikanske republike i Irana. Srbiju po ovom parametru poredeći sa drugom grupom zemalja analitički i stručno je više nego neozbiljno.

Slabosti se, međutim, i dalje nekako najviše vide u medijima. Na ovom mestu je već više puta pominjano neobično shvatanje novinarstva. Ono je naročito izraženo u delu naših «evroreformskih» glasila. Za neke od njih biti novinar znači biti angažovan u korist određene političke opcije, pa makar i na račun elementarnog profesionalizma.

Naime, prepoznavanje geopolitičke kompeticije kao nove realnosti, i iz nje proizašao „decoupling“, odražava preispitivanje nacionalnih prioriteta i stavljanje interesa šire grupe zainteresovanih (društva reprezentovanog kroz izabrane političare) ispred tradicionalnijeg fokusa na akcionare, odnosno biznis elitu.