Ovakav redukcionizam u odnosu na istočnoevropske zemlje je prisutan u istupima mnogih predstavnika Evropske Unije bez obzira što je koncept mutikulturalnosti, integracije i tolerancije doživeo veliki poraz upravo u zemljama koje ostaju van kritičkog uvida ovog pisca.

Samo to da kada „meka moć“ odradi dobro posao onda divizije, žrtve, patnja i pogibelji možda nisu ni potrebni. S tim da će Rusi i Srbi, kao i obično, tu mudrost naučiti na teži način – i na sopstvenoj koži.

Praktični slom neoliberalizma, koji se najbolje vidi kroz nezapamćenu fiskalnu i monetarnu ekspanzivnost u ključnim ekonomijama modernog sveta, ukazuju koliko je za političke elite bitno da slušaju glas većine. Uprkos trenutnim naporima da se obuzda javna potrošnja i monetarna politika učini restriktivnijom (obični građani Srbije to najbolje vide kroz rast EURIBOR-a, tj. rata za stambene kredite), zaokret od „države blagostanja“ ka nečemu što bi ličilo na „pro-biznis“ politike, zasnovane na malim porezima i radikalnom smanjenju fiskusa i javnih dugova, na sreću ne izgleda realistično

Rusofobska ideološka histerija pokušava da prikrije pravnu činjenicu da nema analogije između Ukrajine i Kosova

Briselski sporazum je bio rodno mesto i tajna opstanka vlade Vučića i Dačića (a vrlo verovatno i uzrok njenog formiranja). Zbog tog potpisa je zvanični Beograd dobijao pozitivne izveštaje u Briselu i Vašingtonu, zbog toga je dobijen datum za početak pregovora sa EU i zbog toga je vlasti gledano kroz prste za neke „sitnice“ u medijskoj i pravosudnoj sferi.

Nakon Drugog svetskog rata pa do svetske ekonomske krize u SAD-u je na primer evidentan zapanjujući porast rada za tržište. Istovremeno, po pravilu, rad je sve manje plaćen usled činjenice da je rad roba i da mu cena pada dok ponuda raste.

Ako je ranije bilo kakva debata o stvarnoj upotrebi nuklearnog oružja bila tabu, sada se otvoreno raspravlja o upotrebi taktičkih nuklearnih opcija za direktno rešavanje vojnih zadataka

Na kraju, postoji jedna čudna činjenica da svi oni koji su za nezavisno Kosovo su po pravilu i protiv Novaka Đokovića. Ali ono što odlikuje Novaka Đokovića i što ga je napravilo velikom čovekom i teniserom jeste jak nacionalni osećaj, duboko verovanje u tradiciju i svoje korene što mu je dalo snage da postane najbolji od najboljih

Dve državne kafilerije, “Napredak” u Ćupriji i “Proteinka” u Somboru nisu se pojavile ni na jednoj od dosada sprovedenih javnih nabavki. Prva ima dnevni kapacitet od 68 tona na dan, a druga 53 tone na dan.

Ako Srbija dobro projesapi šta je ona sad? u kakvom se psoloženiju nalazi? to se ona mora uveriti o tome, da je ona mala, da ona u ovom stanju ostati ne sme, i da ona samo u sojuzu sa ostalim okružavajućim je narodima za postići svoju budućnost svoj zadatak imati mora.