Зато што Дачић није глуп

Они који и даље верују да ће Ивица Дачић ући у владу са Томом Николићем и Војом Коштуницом потцењују његову интелигенцију и прецењују његов страх од сексуално-корупционашких афера којим га ових дана уцењују. Или то, или су глупи. А Ивица Дачић је све, али глуп није.

Човек који је за само седам и по година успео да од омраженог и прокаженог СПС-а начини партију која је прихватљива свима и од које буквално зависи српска будућност, такав човек, дакле, може бити све и свашта, али никако не и наиван играч. Човек који је каријеру започео као Слобин потрчко, дечко из Житорађе коме је дуго времена главна референца била то што је школски друг Цеце Ражнатовић, а пресудни таленат био способност да, боље од Бићка, имитира Слобу Милошевића, израстао је у једног од најспособнијих српских политичких лидера. Тај и такав Ивица Дачић знаће како да умири оматореле бољшевике у врху СПС-а. Тај и такав Ивица знаће и како да најбоље наплати своју позицију на идеалној средини српске политичке сцене.

Дачић ће, дакле, после вишенедељног медијско-политичког игроказа, на крају сасвим сигурно ући у власт са Тадићем. А ако буде довољно тактичан, после једно три године власти „жуто-црвене коалиције", Ивица ће постати још озбиљнији играч, он ће бити незаобилазан актер у бар још две српске владе. Многи то не виде, али лидер СПС-а данас има јединствену прилику да постане „Коштуница уместо Коштунице". Средњи играч, без кога је немогуће направити владу, средњи везни кога не мораш волети, али га мораш уважавати и који увек игра на резултат.

Е, сад, истина је да Ивица Дачић ових дана има огромних проблема. Прете му са свих страна. Уцењују га транскриптима, „кофером", узмемиравају му жену, децу, пребројавају му љубавнице... Те ће претње и те ће уцене постајати још веће и још конкретније како буде одмицало време и како савез ДС-СПС буде постајао очигледнији. Али, то је нешто што се у борби за власт у Србији подразумева. И Ивица то добро зна.

На крају, да се разумемо, нова влада, нова „непринципијелна" ДС-СПС коалиција јесте и последња нада за демократску, нормалну Србију. То је и испит зрелости за Бориса Тадића. Сада више, ни он, ни ови око њега, немају права на грешку. Нема поправног, нема друге шансе.

А ми? Шта ћемо ми, сињи кукавци? This time next year... Пуковници или покојници...

(Прес)