Други, већи значај, Поворка поноса може да има ако се држи онога што је у почетку била – борба против оних којима су хомосексуалци служили као жртвени јарци, као ликови који су били окривљaвани да би се скренула пажња са стварних проблема које друштво има.

Свеколико одустајање у стратегијама, развојним пројектима, бесомучно задуживање будућности и стављање дужничке омче Србији око врата сведочи о моралу садашње власти. Зато су избори решење.

Породичном шетњом изражавамо и своје политичко и социјално незадовољство постојећим стањем у друштву и истичемо штетност актуелних елита и њихових друштвених облика организовања. Србија више не сме да буде земља уједињених монопола.

Уз уважавање аргумената који су наведени у сврху одбране најновијих спољнополитичких потеза МИП-а, ти потези су, уз извесне ограде, ипак умнији од оних који су се повлачили у периоду од 1989. до 2000. и од 2000. па све до 2007. године. 

Многи из Треће Србије у дијаспори желели би да се активно укључе у живот земље. Међутим, обесхрабрује их дегутантна завидљивост локалних медиокритета у разним областима. Да ли је узрок томе менталитет Прве Србије или похлепност Друге?

Новчаном казном од 25% до 100% збира вредности укупно продатог тиража јавног гласила, казниће се за привредни преступ оснивач јавног гласила ако се у јавном гласилу неко лице означи учиниоцем каквог кажњивог дела, пре правноснажне одлуке суда.

Неке сличности између онога што је говорио Недић и што данас говори Друга Србија заиста су упадљиве. "Ми смо зрно песка у узбурканом светском мору", упозоравао је Милан Недић Србе, "немој да се мешамо у туђе ствари, гледајмо своје интересе". Политика, треба да буде "најкрући израз стварности и разума".

Јовановићев дискурс је револуционаран и искључив, а његова партија изузетно подсећа на бољшевике из времена образовања руског парламентаризма. Односи власт-опозиција нерелевантни су, докле год се држава усмерава ка „светлим хоризонтима“.

Ако је Тадић направио радикалан заокрет ка Москви и Пекингу, а по свој прилици јесте, колико нас кошта што такав заокрет није направио пре годину и по дана, када му је кључни партнер у власти била ДСС, неупоредиво кориснија за контакте са Москвом и Пекингом него Чанак, Динкић, Кркобабић и Угљанин?

Да ли су идеологија хомосексулизма и њена друштвена победа можда мање битни од пораза традиционалних погледа на свет? Можда се ту крије кључ за одгонетање тајне одржавања тзв. Поворке поноса: демонстрирамо ли заправо чија ће бити ова земља?