|
 Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом, ексклузивно за РТ Балкан опомиње Кај-Ахим Шенбах
Говорећи на Институту за одбрамбене студије и анализе Манохар Парикар у Индији 22. јануара 2022, немачки вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах, тада заповедник Морнарице, усудио се да каже како Путин "вероватно заслужује поштовање". Назвао је Русију старом и важном земљом, додавши да се "треба позабавити руским акцијама у Украјини", али и да је за Кијев "полуострво Крим нестало: Никада се неће вратити — то је чињеница."
Високи НАТО официр, месец дана пре избијања сукоба на истоку Европе, због тога је постао прва жртва европске посвећености рату. Повукао се са функције 24 сата након говора у Индији. Претходно се немачка влада оградила од Шенбахових коментара, а у ту суботу увече, нешто раније, украјинско Министарство спољних послова саопштило је да је позвало немачку амбасадорку Анку Фелдхузен да истакне "категоричку неприхватљивост" Шенбахових коментара.
Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах након пензионисања се није обраћао преко западних мејнстрим медија. Позив за разговор из Београда је, ипак, прихватио.
Питамо га на почетку разговора: Да ли бисте данас изговорили оно што сте рекли у Индији у јануару 2022?
Да, апсолутно. Осим тога, ствари које сам рекао у Индији такође су већ изречене пре избијања рата. Иако је то био трочасовни догађај, цео спор је био у две-три реченице извучене из контекста. Подметнуто ми је и отпустили су ме из морнарице.
Рекао сам тада, и још увек верујем у то, да државе треба да третирају једне друге као једнаке. А шеф државе заслужује поштовање и ако се не слажете са његовим ставовима. У то време то се односило на Владимира Путина, не као особу, већ као председника Руске Федерације.
Друго што сам рекао је да нисам мислио да ће Руска Федерација добровољно вратити полуострво Крим Украјини. Укратко, речено је, "Крим је отишао и неће се вратити". Нисам изразио подршку овом ставу, већ сам само дао своју политичку оцену овог територијалног питања. Сада су сви догађаји показали да сам у праву.
Поново се од једног броја политичара чује да је Русија слаба а да су Путинове црвене линије фикција и да не постоје?
Најопаснија ствар коју можете да урадите у овој ситуацији је да потцените свог противника, да га "вербално надговорите" или да заиста сматрате да су његови напори у наоружању занемарљиви. За то не морате цитирати Клаузевица, великог пруског стратега. Ипак, у недавној прошлости чуо сам многе такозване врхунске политичке и војне представнике да говоре управо то. Сматрам да је то политичка и војна глупост.
Руска Федерација је све, само не слаба, и ту не мислим само на нуклеарно наоружање Москве. Чак и ако нас неке тактике руске војске и операције московског министарства одбране на истоку Украјине повремено натерају да се мрштимо, Украјина се суочава са надмоћним противником.
А црвене линије Кремља?
Процењивати цитиране "црвене линије" руског председника као непостојеће је такође непромишљеност и игра политичке будалаштине. Ове претње Владимира Путина су део политичке комуникације, укључујући и интерну комуникацију.
Ако Запад верује да једноставно може да прави корак за другим само зато што је Москва оставила без реакција прелазак раније дефинисане црвене линије без одговора, није озбиљно управљање конфликтом, а камоли стратешки инстинкт. У једном тренутку, лук ће бити преоптерећен и ескалација рата ће се проширити на државе које раније нису биле укључене. Тада ће бити прекасно за дебату о евентуално погрешно протумаченим црвеним линијама. Циљ нација, посебно УН, мора бити мир, а не како постепено ескалирати рат без пробијања бране.
Шта је показала украјинска трагедија и где је у том рату изгубљен војнички резон?
Мислим да нисам једини који признаје да се рат могао избећи. Такође мислим да Руска Федерација није себи учинила никакву услугу овим оружаним сукобом. Све стране губе, а велики победник је Кина.
Ова трагедија показује да су људи након завршетка Хладног рата погрешно проценили дешавања у земљама.
Ко је и како погрешио?
Запад је направио грешку што није исправно протумачио и искористио испружену руку Русије. Уместо тога је уследило проширење НАТО-а, уз коришћење тадашње слабости Москве.
То је била пропуштена прилика, не толико за пријатељство, колико за стратешко партнерство са Русијом, посебно против растуће нове светске силе Кине.
Како гледате понашање Русије?
Русија, с друге стране, није искористила демократско реструктурирање своје земље и огромна средства и потенцијал који је ослобођен у том процесу да развије политичку и економску противтежу Западу, али и Пекингу, иако се, уз мало политичког и историјског знања, може разумети зашто се Русија тако позиционирала.
Да ли је велики рат у Европи данас немогућ?
Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом.
Како може да се заврши ова ноћна мора и шта сви актери сукоба треба да ураде да се рат оконча?
Примарни циљ мора бити постизање прекида ватре. Наравно, ово није велика спознаја. Да би се то постигло, обе стране, Украјина и Русија, у идеалном случају морају унапред да именују заједничког преговарача коме обе стране верују. Према мом мишљењу, то искључује неку западну нацију, или чак и Кину. Можда се такав партнер може наћи на Глобалном југу. Међутим, обе стране такође морају бити спремне да воде преговоре без предуслова. Мора се успоставити праћење (фронт) линије са представницима обе зараћене стране и УН (а можда и ОЕБС), а дуж линије контакта мора бити успостављена зона без оружја. Након тога, преговори о новом мировном поретку морају да се одвијају на неутралним локацијама.
Кристина Лалић Спирковић
(РТ) |
.jpg)
Срећом па људима не треба допуштење паметнијих суграђана да би славили са спортистима, носећи на раменима децу која машу заставицама Србиије. И да, сви заједно, певају шта им је срцу драго
Такозвана нова „зелена економија“ која наводно не загађује околину постала је хит тема у жучним расправама у политици, инвестицијама и производњи. Развијене земље се утркују у томе која ће да предњачи у спровођењу такве политике. Међутим, у таквим усмерењима још увек има много непознаница и нејасноћа. Погледајмо само на неколико које су повезане са могућим великим преласком на нову врсту аутомобила на електрични погон и последице које све то може да има на потрошаче, запосленост, околину и на целокупну економију.
Стављамо на располагање сопствене интелектуалне и људске капацитете, како би, доброј вери, у дијалогу са надлежним органима, изнашли најприхватљивији начин остваривања образовне и научне делатности Универзитета у условима систематског насиља албанских власти у Приштини, и дали допринос решавању свих других питања која смо истакли у овом документу.
Иницијатива у овом правцу је покренута и један састанак је одржан. Према Љајићу, постоје докази да босанске безбедносне агенције и БИА сарађују на пословима надгледања.
Диверзификација страних, махом „greenfield“ инвестиција, повезано и са практичном стагнацијом у еврозони од 2020, донела је несумњиву корист српској индустрији. Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње. Сарадња са земљом која има вишак слободних средстава и компаније које послују на високом технолошком нивоу, те су последично способне да продукују глобално конкурентан извоз, без сумње је добитна комбинација. Здрав, и чини се одржив раст српске индустрије, који од почетка 2020. знатно надмашује онај који остварује већина европских држава, може се добрим делом повезати са повећаним ангажманом кинеског капитала у нашој земљи. Са растућом присутношћу фирми из Кине у Србији уско је повезан и пораст домаћег извоза, не само у ту државу.
ICTY Belgrade Office Head Deyan Mihov told us May 5 that he believed that the search for Mladic was very active. The current government was engaged with ICTY, a “big change compared to the past.”
Уместо народа који дванаест векова касније сведочи равноапостолски подвиг солунске браће и чува њихову баштину, хоће од нас да направе – Хрвате. Хрвате, који нас дуже од деценије забављају апсурдним кованицама и именицама женског рода по узору на германске менторе. Хрвате, који уместо Дана словенске писмености и културе славе Дан хрватске глагољице и глагољаштва. И који су "своју", "хрватску" глагољицу искоренили и заборавили једнако темељно као "туђу", "српску" ћирилицу
Највећи противници Ахмадинеџада су луксуз, Израел и Америка. Са Вашингтоном би вероватно нашао заједнички језик, да није Израела. Са Израелом би можда и могао да сарађује на неком нивоу, када би Јерусалим испуниo минимум захтева Палестинаца. Али, против луксуза – нема компромиса.
Доналд Трамп је победио далеко убедљивије него што је ико очекивао.
Тешко схватљива и неприхватљива чињеница да Јелена Милић није била присутна на свечаном отварању Српског културног Центра „Јосиф Руњанин“ у Глини.
И данас се често дешава да се у расправама грађанистички оријентисаних идеолога Друге Србије о „малигном утицају великосрпског национализма“ ова књига наводи као један од „главних изворишта српског ексклузивизма, митоманије и само- виктимизације“
По томе како управља Либијом – у којој, узгред буди речено, већ три деценије званично носи само протоколарну титулу "Вође и лидера револуције", али у којој несумњиво има апсолутну власт – Моамер ел Гадафи померио је многе стандарде у руковођењу државом.
