"Косово је Србија" један је од кључних слогана у свакој политичкој изјави у Београду као и на сусретима српске дијаспоре широм света. Историјски српско, етнички албанско, економски европска периферија. Ипак, геополитички, Косово је америчко.

Када је сајт Викиликс пре неколико недеља објавио хрпу од стотинак хиљада ратних авганистанских докумената, у Америци је почела да се шири јавна сумња у лојалност Пакистана, за који се у једном листу каже да остаје преокупиран историјским непријатељством према Индији.

Не треба искључити корекције у великом социјалном експерименту који живимо, ка ублажавању оштре компететивности у свим друштвеним сферама. Ипак,прерано је претпоставити да би се Немачка (поново) могла повести за социјализмом како то прижељкују домаћи (и светски) левичари.

Овај случај је још један класични пример државне панике у коме су инцидент и реакција на њега потпуно диспропорционални. Када је прошлог априла почело изливање нафте, Обама је прогласио катастрофу,a сада, одједном и прича: “имамо све то под контролом“.

Ако ратови не буду одмах заустављени и измештени послови не буду враћени у земљу, САД ће завршити у историјској канти за смеће. САД и 300 милиона Американаца не могу се повратити на ноге уколико неоконзервативци не буду поражени.

Било како било, док год не постоји „идеална“ опција, ми као грађани морамо бити свесни да смо једноставно принуђени да бирамо између постојећих алтернатива, какве год да су, те да немамо права да „забадамо главу у песак“ због таквог стања у коме смо се нашли.

Немоћан да словесно оповргне да је борба за опстанак државе нужна и обавезна за свакога, Брисоград прибегава стварању конфузије у јавном мњењу. Веома љут на Србе са Косова, јер га удаљавају од Брисела, Брисоград их чак брише из бројног стања.

Нова чвршћа сарадња између две највеће словенске државе биће највећи губитак за Сједињене Државе које ће морати да се задовоље компромисом када је у питању сарадња са Русијом на далеко равноправнијој позицији.

Сада, када је много тога дозвољено, којим логичким принципом можемо да забранимо још једно „право на разлику“ („право на разлику“ је иначе логички слабо дефинисана категорија), у овом случају, полигамни брак? Tешко је и замислити шта би један овакав проблем могао да представља на Балкану.

Дозволите да се запитам наглас где је то сиромашак који је најпре постао гувернер Арканзаса, а потом и председник САД, стекао такво богатство да данас може да издвоји 3,000,000 долара на ћеркино венчање? Одакле тај новац? Коме је Клинтон заиста служио током осам година на дужности?