Insistiranje na fantomskom datumu za dobijanje isto tako fantomskih pregovora sa Briselom sa neizvesnim rezultatom dovoljan je pokazatelj kakav kurs zauzima Vlada Srbije. Predsednik Nikolić je nastavio sa politikom izvinjavanja bivšeg predsednika Tadića i zaista ovu vlast ništa ne razlikuje od prethodne.

Promena stope PDV-a i poreza na plate ne bi izazvali kolaps (naprotiv), već bi brojnim građanima i privrednicima, zapravo, doneli izvesno olakšanje, dok bi se u državnom budžetu našlo više novca. A još više novca u budžetu bi se skupilo kada bi Vlada uspela da spreči izbegavanje plaćanja PDV-a.

Kriza koja je dostigla tačku neizdržljivosti otmicom Kosova i Metohije i zahtevom da mi na to dobrovoljno pristanemo, odraz je opšte obezglavljenosti i malaksalosti duha, a kod mnogih, nažalost, i sloma odbranbenih mehanizama.

Da su pametni, oni koji planiraju da 31. avgusta u srpskoj skupštini glasaju za predloženi Zakon o informisanju, zamislili bi se nad sudbinom Valasa Souze. I sudbinom svih koji su poverovali da ih kontrola nad medijima štiti od svake odgovornosti. Možda bi tako shvatili gde su pogrešili.

Cilj ovog teksta je kratko podsećanje na državu sa kojom se možda ponajpre možemo porediti po svim relevantnim faktorima, a koja takoreći upravo prolazi kroz briselsku EU kapiju. Reč je o Hrvatskoj. 

Trgovina uticajem je, na primer, ako trener nekog sportskog kluba izabere u prvi tim igrača koji to nije zaslužio, i time obezbedi da se taj igrač bolje proda, a samim tim i veću zaradu za menadžera, sportski klub i/ili samog igrača.

Rusija nije toliko bila ljuta radi sebe same, ali jeste radi  nas. Rusija tada, pre tri godine nije mogla da utiče na Tadića i njegove savetnike, koji su se kleli u politiku “i Evropa i Kosovo“, i to je razumljivo, jer nam je verovala, ali je Dačić mogao, morao i trebao uticati.

Neko će da pomisli kako je ipak izvodljivo bezbrižno i sa lakoćom balansirati na svim stubovima, međutim, zapitajmo se koliko je moguće uzeti ruske pare i hrliti u NATO, ili, isto to ali malo drugačije, oslanjati se na podršku SAD (NATO), a dopuštati da sa ruskim kapitalom ulazi i ruski uticaj u Srbiju.

U Briselu je saopšteno da se srpska delegacija po završetku pregovora sa Kosovarima, zaputila u štab NATO-a, gde će se razmatrati pitanja odsustva srpskih oružanih snaga u severnom delu Kosova i garancije za bezbednost kosovskih Srba.

"Stubovi" sadašnje vlasti bi mogli da budu prvi iz čijeg kapitala će se vraćati sadašnji i budući dugovi – bilo pod čvrstim državnim nadzorom, bilo konfiskacijom, nacionalizacijom, ili likvidacijom. To su i “tajkuni”, ministri i prvaci stranaka na vlasti.