U maju 2013. isti ti nacionalni legalisti nagovaraju Srbe sa severa KiM da pred Ustavnim sudom iskoriste tu odredbu i ospore briselski sporazum. Ovaj put odustaju od referenduma, jer je očigledno da se većina građana Srbije okrenula progresu i normalizaciji stanja u Srbiji i oko nje.

Oličenje zla je ona zemlja koja učestalo ugrožava druge, podriva njihov teritorijalni integritet, suverenitet, pa i elementarno pravo na postojanje. Takva zemlja uz pomoć „meke“ ili „klasične“ sile brutalno nameće ono što je u njenom interesu. 

Neko može da kaže da je Miloševićeva politika ipak uspela da se izbori za Republiku Srpsku kroz Dejtonski sporazum, kao i da postigne rezoluciju 1244 UN, kojom Kosmet pravno ostaje deo Srbije, kao kontratežu gorenavedenim činjenicama.

Da sam član neke od onih NVO verovatno bih u ovim događajima video još jedan dokaz genocidnosti u Srba, jer ako su psi takvi, po komandnoj odgovornosti su i ljudi takvi, pošto je pas najbolji čovekov prijatelj, pa makar taj čovek bio i Srbin.

Pogledajte na kartu – Kalinjingrad je 1100 km daleko od Moskve, a Kalinjingradska oblast, deo Ruske federacije, se sa Rusijom „ne graniči“ i takođe je okružena EU i NATO zemljama. Savezništvo sa prijateljima, naravno, ne isključuje saradnju sa ostalima.

Sadašnje opstrukcije Kluba Bošnjaka potvrđuju da je u Srpskoj moguće na sve zakone i odluke Narodne skupštine RS staviti veto. Zato bi bilo neophodno da se jasno utvrdi i precizira šta je to vitalni nacionalni interes.

Dok ne predamo Kosovo, ne možemo mrdnuti s mesta. Kosovo nas sprečava da popravimo zube i počistimo dvorište. A čim ga predamo, prestaće da prokišnjavaju operacione sale, a pokradeni šahtovi će se sami vratiti na svoja mesta.

Haška merila bi nalagala da optužnica protiv oberst Klajna bude dignuta već sad i da nemačka vlada bude izložena međunarodnoj izolaciji, pa čak i sankcijama, dokle god je oberst Klajn na slobodi. To su haška merila koja podržavaju sve nemačke vlade kada je reč o suđenju oficirima koji nisu nemački.

Sem toga da će ga tapšati po ramenu u Briselu, šta je predsjednik Nikolić postigao svojim, u ime naroda, izvinjenjem ? Da li će nakon ovog samoponiženja doći do izmirenja i normalizacije odnosa između dva bivša naroda, tj. dva naroda iz bivše zajedničke države?

Dok je izvođena „Marseljeza“, beogradska publika zviždala je Kušneru, Širaku, Sarkoziju, Leviju... a ne Anriju, Anjelki i Riberiju. Ko to ne razume, verovatno misli i da bismo sada Nikolu Žigića i pola „Marakane“ morali da isporučimo Hagu.