Инсистирање на фантомском датуму за добијање исто тако фантомских преговора са Бриселом са неизвесним резултатом довољан је показатељ какав курс заузима Влада Србије. Председник Николић је наставио са политиком извињавања бившег председника Тадића и заиста ову власт ништа не разликује од претходне.

Промена стопе ПДВ-а и пореза на плате не би изазвали колапс (напротив), већ би бројним грађанима и привредницима, заправо, донели извесно олакшање, док би се у државном буџету нашло више новца. А још више новца у буџету би се скупило када би Влада успела да спречи избегавање плаћања ПДВ-а.

Криза која је достигла тачку неиздржљивости отмицом Косова и Метохије и захтевом да ми на то добровољно пристанемо, одраз је опште обезглављености и малаксалости духа, а код многих, нажалост, и слома одбранбених механизама.

Да су паметни, они који планирају да 31. августа у српској скупштини гласају за предложени Закон о информисању, замислили би се над судбином Валаса Соузе. И судбином свих који су поверовали да их контрола над медијима штити од сваке одговорности. Можда би тако схватили где су погрешили.

Циљ овог текста је кратко подсећање на државу са којом се можда понајпре можемо поредити по свим релевантним факторима, а која такорећи управо пролази кроз бриселску ЕУ капију. Реч је о Хрватској. 

Трговина утицајем је, на пример, ако тренер неког спортског клуба изабере у први тим играча који то није заслужио, и тиме обезбеди да се тај играч боље прода, а самим тим и већу зараду за менаџера, спортски клуб и/или самог играча.

Русија није толико била љута ради себе саме, али јесте ради  нас. Русија тада, пре три године није могла да утиче на Тадића и његове саветнике, који су се клели у политику “и Европа и Косово“, и то је разумљиво, јер нам је веровала, али је Дачић могао, морао и требао утицати.

Неко ће да помисли како је ипак изводљиво безбрижно и са лакоћом балансирати на свим стубовима, међутим, запитајмо се колико је могуће узети руске паре и хрлити у НАТО, или, исто то али мало другачије, ослањати се на подршку САД (НАТО), а допуштати да са руским капиталом улази и руски утицај у Србију.

У Бриселу је саопштено да се српска делегација по завршетку преговора са Косоварима, запутила у штаб НАТО-а, где ће се разматрати питања одсуства српских оружаних снага у северном делу Косова и гаранције за безбедност косовских Срба.

"Стубови" садашње власти би могли да буду први из чијег капитала ће се враћати садашњи и будући дугови – било под чврстим државним надзором, било конфискацијом, национализацијом, или ликвидацијом. То су и “тајкуни”, министри и прваци странака на власти.