У мају 2013. исти ти национални легалисти наговарају Србе са севера КиМ да пред Уставним судом искористе ту одредбу и оспоре бриселски споразум. Овај пут одустају од референдума, јер је очигледно да се већина грађана Србије окренула прогресу и нормализацији стања у Србији и око ње.

Оличење зла је она земља која учестало угрожава друге, подрива њихов територијални интегритет, суверенитет, па и елементарно право на постојање. Таква земља уз помоћ „меке“ или „класичне“ силе брутално намеће оно што је у њеном интересу. 

Неко може да каже да је Милошевићева политика ипак успела да се избори за Републику Српску кроз Дејтонски споразум, као и да постигне резолуцију 1244 УН, којом Космет правно остаје део Србије, као контратежу горенаведеним чињеницама.

Да сам члан неке од оних НВО вероватно бих у овим догађајима видео још један доказ геноцидности у Срба, јер ако су пси такви, по командној одговорности су и људи такви, пошто је пас најбољи човеков пријатељ, па макар тај човек био и Србин.

Погледајте на карту – Калињинград је 1100 км далеко од Москве, а Калињинградска област, део Руске федерације, се са Русијом „не граничи“ и такође је окружена ЕУ и НАТО земљама. Савезништво са пријатељима, наравно, не искључује сарадњу са осталима.

Садашње опструкције Клуба Бошњака потврђују да је у Српској могуће на све законе и одлуке Народне скупштине РС ставити вето. Зато би било неопходно да се јасно утврди и прецизира шта је то витални национални интерес.

Док не предамо Косово, не можемо мрднути с места. Косово нас спречава да поправимо зубе и почистимо двориште. А чим га предамо, престаће да прокишњавају операционе сале, а покрадени шахтови ће се сами вратити на своја места.

Хашка мерила би налагала да оптужница против оберст Клајна буде дигнута већ сад и да немачка влада буде изложена међународној изолацији, па чак и санкцијама, докле год је оберст Клајн на слободи. То су хашка мерила која подржавају све немачке владе када је реч о суђењу официрима који нису немачки.

Сем тога да ће га тапшати по рамену у Бриселу, шта је предсједник Николић постигао својим, у име народа, извињењем ? Да ли ће након овог самопонижења доћи до измирења и нормализације односа између два бивша народа, тј. два народа из бивше заједничке државе?

Док је извођена „Марсељеза“, београдска публика звиждала је Кушнеру, Шираку, Саркозију, Левију... а не Анрију, Ањелки и Риберију. Ко то не разуме, вероватно мисли и да бисмо сада Николу Жигића и пола „Маракане“ морали да испоручимо Хагу.