Ali najzanimljivije od svega je nedostatak većih reagovanja na njegovu formulaciju i pomen ,,klečanja'', čime je sam nametnuo poređenje sa Brantom. Srbija ni u jednom istorijskom momentu nije ličila na Nemačku Trećeg Rajha, i svako takvo poređenje je krajnje zlonamerno, a pristajanje na takvo poređenje je ili glupo ili politički nepismeno.

Predstavnici državnih organa RS zajedničkom izjavom upozoravaju da je krajnje vreme da se prekine s pravnim nasiljem koje nad RS provode tzv. visoki predstavnici, za koje je rečeno da su već dugo „izvor problema, a ne rješenja u BiH“.

Apatija i defetizam građana Srbije toliko su se raširili da je „gađenje“ i bežanje od problema Kosova postalo svojevrstan trend, a izjave tipa „muka mi je više od Kosova“, koje bi do 2008. izazvale zgražavanje i osudu većine ljudi, sada su postale sasvim legitimne i razumljive.

Teofil Pančić primećuje kako je sve to proisteklo iz identičnog miljea: splitski gradonačelnik i njegovi beogradski pandani za Pančića su proizvodi "specijalnog vaspitanja" koje je karakteristično za ovo podneblje (a koje sprovodi, između ostalih, i ovaj sajt, odnosno mi NSP mislioci).

Sve i kada bi Srbi želeli da poslušaju vladu Srbije da prihvate ono što je ona obećala u Briselu, to je nemoguće sprovesti bez teških lomova, čak i unutar porodica. Iz ove nakaradne odluke vlade, rađa se mnoštvo životnih problema. 

Ne radi se samo o ponovnom uvođenju spiskova klerofašista i "opasnih desničara", kako mediji i NVO imenuju konzervativce i patrijarhalni deo Srbije, već o najavama neprecizno sročenih mera hapšenja, novih "sablji", gvozdenih metli i "golih otoka" za političke neistomišljenike.

Zato ovo nije samo akt nepotrebne i dobrovoljne kapitulacije, nego i jednog besmislenog samoponiženja, odnosno, neka vrsta veleizdaje. Čin zbog kojeg će ova generacija Srba odgovovarati i stideti se i pred precima i pred potomcima.

Najpre, čudno je da MUP tu svoju uspešnu akciju pronalaženja ovih rekvizita nije dokumentovao nijednim snimkom. Za njih je bio uskraćen čak i svevideći i sveznajući B92, pa i naš javni servis, odnosno pravo da ne znamo ništa.

Rusija je država koja se u međunarodnoj politici vodi sopstvenim interesima, što se inače i podrazumeva u međunarodnim odnosima, iako bi mnogi u Srbiji želeli da nije tako.

Što je najtužnije, Srbija nije nikakav izuzetak. Naprotiv, sve države sveta imaju isti problem: i liberalna Amerika, i konzervativni Iran, i probuđena Rusija, i ujedinjena Evropa... Svuda postoje siledžije, divljaci, agresivci. Jer, čovečanstvo još nije našlo lek za nasilnu crtu homo sapiensa.