Ovo je spektakl koji je po gledanosti, odnosno pažnji medija, potukao "Farmu" i "Velikog brata", kako bi narod video da mu se na čelu nalazi "čestit i pravičan" političar, koji ni sebe ne stavlja iznad zakona.

Da stvar bude gora, država fantastično dobro podržava poverioce; bilo da su to banke, javna preduzeća, ili pak ona sama, bez iole obzira da li su dugovi građana posledica zelenašenja tih istih poverilaca, ili prosto nediscipline građana. Organizovani su čitavi timovi uterivača dugova, koje finije nazivamo izvršiteljima.

Ostaje pitanje kakvi zakonski uslovi treba da postoje da bi istoričari pregledali arhivsku građu. Postoji prosto rešenje: arhivsku građu treba vratiti onome kome i pripada! Nepoznato je kako je ta arhivska građa uzeta iz Patrijaršije.

Deo Srbije – Kosovo i Metohija - je okupiran, a drugi, veći deo je u poluvazalnom položaju. To je ta stvarnost. Stvarnost je, takođe, razume se da agresija NATO pakta, niti je mogla, niti je rešila bilo kakav problem na Balkanu. Četrnaest godina posle, Balkan je jednako nestabilan.

Za bombardovanje, za pobijene civile, za uništenu privredu, za komadanje države, za sankcije, za osiromašeni uranijum, za spaljene vozove, za porušene mostove, za zaborav svega toga i prijem u društvo zlikovaca koji su to uradili – Beli Šengen.

SFRJ odavno ne postoji, dok su se države koje su je nasledile utrkivale koja će pre odbaciti tekovine partizanske pobede i komunizma. U slepilu antikomunističke histerije namerno ili slučajno nije se razmišljalo da će jednog dana doći na red i preispitivanje međunarodnih ugovora koje je potpisala bivša država.

A vi gospodo opozicionari, pravnici i ostali, budno motrite: ako predsednika primetite da konzumira neku bombonjeru, javite odmah. Ne zbog kalorija, holesterola i sličnih nutricionističkih začkoljica. Nego, znate da ima bombonjera sa rumom ili likerom.

Što se tiče odnosa u našem Državnom vrhu, jasno je da se oni nikada ne mogu toliko zaoštriti da trijumviri počnu da se međusobno obračunavaju i u te sukobe uvuku i svoje pristalice. S druge strane, očigledno je i da nisu u nekoj preteranoj ljubavi i slozi. 

Za razliku od Čekua, Kusturica je prekidan u reči, optuživan za različite kriminalne aktivnosti. Ko zna, možda novinar B92 koji je intervjuisao Kusturicu jednostavno nije bio toliko profesionalan? Najzad, jedno je intervju sa nekim-tamo-režiserom, a drugo intervju sa premijerom samostalne i suverene države.

Jedna od glavnih okosnica kampanje predvodnika cele jedne Nove generacije u DS bilo je zalaganje da stranku menja članstvo, a ne funkcioneri. "Ljudi su glavni resurs i najveći kapital DS, naročito mladi, stručni, školovani i obrazovani. Njima se ne može komandovati iz centra, oni nisu spremni da slušaju direktive.