Коментар дана | |||
Удара у главу к'о шампањац |
среда, 14. октобар 2009. | |
Знате ли какве везе имају председник Србије и Миле Китић? Мало стрпљења молим! Имају неке везе. Добро, знам да је предсдник из неког другог музичког филма, али…
Сетимо се оних шофера аутобуса који вас тиранишу музиком? Једном приликом сам био путник-патник, кад је шофер одлучио да тадашња батина пу ушима путника буде Миле Китић и песма „Удара у главу к’о шампањааац!“. Нисам успео да закључим шта то удара у главу тако јако. Осим што, наравно, удара песма. Не у уши. У мозак... Ту сам песму слушао принудно. Признајем да сам више пута својевољно слушао неке друге песме где се помињу вина, шампањац, здравице и сл. Али нисам ни слутио да ће се дићи толика бура у чаши воде. Пардон – шампањца. Значи, шампањац некога удара у главу, а некоме би да се обије о главу. По мом скромном мишљењу, врхунац лицемeрја ја сада прозивати председника због тог шампањца. Не видим да је то промовисање алкохолисања на јавном месту, понајмање на спортској приредби. По тој логици, ако упросечимо количине, они болидошофери би заслужили доживотне робије. На крају сваке трке, победничка тројка се и окупа шампањцем од неколико литара, па сваки и цугне оно што се не излије. А погледајте сваки освојени „куп“. Не само у тенису. Сви ти пехари су јасна асоцијација на шта? На пиће, наравно.. Kолико знам, шампањац, кад се отвори, симболично се сипа, помало. А и то мало је више пена него пиће. Значи, служи да се прослави, не да се човек напије. Да ли сте чули да неко каже: „Ала сам се убио синоћ! Попио сам десет дуплих шампањаца!“ То ударање у главу, бар за сада, једини је искусио поменути Миле. Уосталом, зар се у радњама не продају безалкохолни шампањци за дечје рођендане. Хоћу да кажем: Као сатиричар, имам много, баш много замерки целој овој власти, а председник је увек, по хијерархији, најодговорнији, чак и онда кад није лично крив. Али, узети му за зло то наздрављање, збиља је бесмислено. Рекох, прозивање председника је, по мом скромном мишљењу, лицемерно. Али је исто таква и његова „самокритичност“ по том питању. Сад ће он стоички да прими све критике, ако треба и санкције за тај чин. Господине председниче, јесте ли сигурни да нема мало већих разлога за самокритику од једне чаше шампњца? Осврните се око себе, погледајте шта се ради у држави којој сте ви челник. Немојмо од дрвета превиђати шуму. А ви господо опозиционари, правници и остали, будно мотрите: ако предеседника приметите да конзумира неку бомбоњеру, јавите одмах. Не због калорија, холестерола и сличних нутриционистичких зачкољица. Него, знате да има бомбоњера са румом или ликером. Нешто рачунам проценат алкохола у вину, па дођем до закључка да 5-6 куглица бомбоњере са румом/ликером садржи исто толико алкохола колико и оно пола чаше шампањца. Следећи корак је хитна забрана свих песама где се помињу вино и те ствари. А врхунац? Е, врхунац ће да буде осуда на бар месец дана затвора за медије који преносе литургије поводом празника. Јер, на крају сваке литургије, верници стоје у реду и причешћују се. А то парче просфоре која на причешћу добијемо, итекако је утопљено у пуну кашичицу вина, зар не? |