Tadić je izgubio kopču s narodom, zatvorio se u citadelu i okružio dvorskom kamarilom, koja uzima ogroman novac da mu smišlja rečenice i poze u kojima će ga slikati. Preuzeo je na sebe posao za koji nije sposoban, on bi da bude i predsednik, i premijer, i ministar, i baba Vanga.

Hrvatskim novinarima Tadić je poručio da Hrvati moraju imati perspektivu u BiH, ostvare svoja prava i zaštite interese, što će između redova može protumačiti i da ne bi imao ništa protiv formiranja trećeg entiteta, kada bi to prihvatila druga dva naroda.

Od jednog do drugog ''rata saopštenjima'', obe stranke, DS i SNS, karakteriše ista politika. Ekonomska. Socijalna. Politika sklapanja štetnih ugovora i gaženja zakona i ustava.

Za očekivati je stoga, ako je u vlasti ostalo i malo razuma i odgovornosti, da će sudska odluka na kraju biti izvršena, bez obzira na Zukorlićeve pretnje i podršku iz inostranstva. Neprestano tolerisanje njegovog nasilništva sugeriše da  vlasti odgovara da ima još jedno žarište.

Čini se da od "SPS"-a i "PS"-a, odnosno Dačića i Vulina, nema mizernijih stranaka i pojedinaca na našoj političkoj sceni, sa manjim stepenom časti, dostojanstva i samopoštovanja. Ovi srpski "socijalisti" su uveliko dotakli svoje političko i moralno dno.

I tako je još jednom, briselska birokratija pobedila zdrav razum. Kako i ne bi, kad lebom rani tolike hiljade službenika koji moraju nekako da opravdaju postojanje svojih radnih mesta. Sve je odlično zamišljeno, a i “greška u kompjuteru” je po “evropskim” standardima.

Predstavljati tip vlasništva kao glavni faktor koji utiče na uspešnost polovanja nekog preduzeća je čista ideologija, i kao takva će i završiti, kao i uvek u istoriji do sada: na nekom đubrištu! Nekada su se oni koji vode našu državu kleli kako je najbolji vid vlasništva državni.

Na kraju, svaka čast DŽej Kej. Ispljuvala je, kao što to biva u priči o Frankenštajnu, sve one koji su je licemerno hvalili, kao što čovek hvali majmuna „baš je sladak, ne kaki nasred sobe“. To je cena egzibicionizma držanja majmuna kao kućnog ljubimca.

Ako se istraga ubistva Luke Jovanovića ne dovede do kraja - jasno, transparentno i sa jasnim sudskim ishodom, postaviće se pitanje da li se u ovoj zemlji formirala kasta nedodirljivih? Kasta onih koji su iznad zakona, koji mogu sve, a kojima država ne može ništa. Nadajmo se da nije tako.

Od  svega što odslikava sadašnju političku scenu u Bosni i Hercegovini možda najznačajnije je upravo to da i u samoj Federaciji BiH , stvorenoj po odredbama Vašingtonskog sporazuma, sazreva mišljenje da bošnjačko-hrvatski entitet ne može da opstane.