Три стотине и педесет година, за колико је моравска Србија робовала под Турцима, чувар њене идеје о државности и онда када државе више није било – била је Српска православна црква. Њени патријарси, владике и калуђери увек су били на челу народне борбе за слободу, па су зато у много примера вешани и дављени, сабљом сечени и набијани на колац.

САД улазе у нове дугове како би гасиле старе, истиче директор одељења за међународни бизнис и финансијске институције БИН банке Јури Амвросиев. Криза доводи у питање интервенционистичку политику САД.

Протести који су започети широм САД након ослобађајуће пресуде су релативно мали, чак и за земљу мању од Америке. У Лос Анђелесу се повремено окупи неколико стотина људи, а чињеница да су у Њујорку демонстранти блокирали Тајмс сквер не значи да су били бројни, него само да им је полиција дозволила да на тај начин искажу револт.

Чак је и у Њузвику осванула насловна страна са насловом „Сад смо сви социјалисти”. Те теме се међутим не преносе на Србију из више разлога: зато што су у Србији и даље најгласнији заговорници неолибералног концепта капитализма, који не могу да признају слабости тог пројекта.

Да ли је коначно и ЕУ увидела да је свеколико инсистирање на кажњавању Србије и условљавању да се испуне и неки немогући захтеви (зашто Американци не ухвате Бин Ладена), контрапродуктивно у очима (а поготово душама) наших грађана.

Ова расправа у Народној скупштини показала је поразно стање нашег крхког парламентаризма који је у Србији сведен на привид и самим тим испражњен од правог значаја и доведен у апсолутно подређен однос према извршној власти.

Лидер ЛДП-а је показао да не може да се издигне изнад постојећег доминантног ауторитарног вођења странке јер о томе  сведочи његова изјава да је  довољно трпео критичко мишљење Весне Пешић, и да од његове добре воље зависи њен даљи опстанак у парламенту.

Али ово додељивање трајних легитимација бившим посланицима се може тумачити и као непримерен покушај да се ствара нека врста пара-политичког Горњег дома у нашем парламенту.

Питање производње и снабдевања електричне енергије се већ годинама посматра кроз принцип краткорочне економске оправданости. Самим тим, како је читав проблем сведен на питање износа финалне цене струје.

Однос Берлина и Брисела према Београду је детерминисан понашањем Србије према Косову односно процесу имплементације косовске независности. Све остало је у трећем или петом плану, укључујући поменуте „европске вредности“, људска права, слободу говора, третман опозиције итд.