SNS je mašina za reprodukciju opstanka na vlasti. To su ljudi koje zanima samo novac, slava i moć. Ništa više

Rusija je, dakle, stari neprijatelj zapadno-nacionalističkih ukrajinskih grupa koje su došle na vlast u Ukrajini. Te grupe su se borile na strani SS jedinica nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, a nemački vojnici su slično dočekani kao u Hrvatskoj ili Sloveniji kada su dospeli u zapadnu Ukrajinu.

Problem nastaje kada naši najčitaniji pisci nastoje da se njihova uspešna „literatura“ tretira ne samo kao proizvod određene medijske i marketinške mašinerije, već kao respektabilna književnost koja uspostavlja određeni standard.

Dosta mi je da glumim budalu ovde i da lažem sve vas da je sve normalno u zemlji. Dosta mi je da budem dekor neke lažne slobode. Dosta mi je da kad pogledate mene petkom pomislite „eto sve je ok, tu je Ivanović petkom

Postoji jedno nepisano pravilo u svetu novokomponovanog biznisa, koji nikako nisu izumeli Srbi, a koje glasi "za prvi milion se ne pita". Izgleda da je najveći Šarićev greh to što prvi, naročito kasnije stečene milione, nije ostavljao negde drugde, u nekoj slobodoumnoj zemlji, Švajcarskoj, ili možda SAD! Tamo gde se milionima u zube ne gleda.

Ksenija je bila provokativna, drčna, ponekad bezobrazna, ali uvek svoja, jedinstvena. Ljudi iz medija su voleli da potenciraju baš te aspekte njene ličnosti. Ali ona je naravno bila više od toga. Ksenija je bila najobičnija od svih neobičnih devojaka.

Naš otpor uništavanju Srbije učinio bi takve izdajnike suvišnim za same nalogodavce i time bismo poslali poruku svim mogućim budućim političarima da se pre obećanja strancima dobro zamisle, jer se mogu razbiti o narodnu volju.  

U slučaju Šarića, pažnja sa ovih „nevažnih“ detalja o tome gde je bio i ko ga je skrivao odmah usmerava na budući proces i njegovu „saradnju sa državom“, odnosno na pitanje da li će i ko sve iz prethodne dve-tri vlade biti uhapšen i optužen zajedno sa njim.

U "Katancu za bol" moralnog preispitivanja nema ni u tragovima. Protagonisti doživljavaju službu u Iraku kao opasnu i postavljaju se prema njoj zavisno od toga da li su spremni da se suoče sa njenim rizicima, ali niko ne razmišlja o opravdanosti njihovog boravka u Bagdadu, ili vojne okupacije uopšte.

Mediji u službi aktuelnih vlasti zagovaraju „razgraničenje“, veličaju odluku SAD da ipak to podrži, da žele da uđu u proces „završnih“ pregovora, Beograd traži da tu bude i Rusija, ali, svi se prave Englezima pred činjenicom da je „razgraničenje“ unutar jedne države praktično priznanje da je sa druge strane crte neka druga država