Ko to još uvek nastupa pred javnošću kao da se i dalje radi samo o cirkuskom spektaklu, pominjući navodno da će pristati radije da ga obese na Terazijama, nego da daje narodne novce? Ko mu to traži te novce? Njegovi iz stranke? Opet demagogija i predstava! A on leži na kasi sa parama? 

Kada biste s njim vodili neki ozbiljan, intelektualni razgovor, ništa se ne bi osećalo od onog pritiska koji neki društveni autoritet sa sobom nosi, koji je profesor nesumnjivo imao i na koga je uvek mogao da se pozove, u manje ili više eksplicitnom obliku.

Naš zajednički cilj je država u kojoj vladaju zakoni, a ne batinaši, institucije koje štite interese građana a ne stranaka, sloboda mišljenja i izražavanja za sve a ne samo za predsednikove ljude. Potrebna nam je država po meri građana, a ne jednog čoveka.  

Šta se u međuvremenu desilo – malo ko zna. Vesti u medijima su bile prilično šture, a nama ostaje samo da nagađamo -  da li je Lazarević, inače trenutno u velikim dugovima, kao i većina srpskih tajkuna, prodao deo svoje kompanije samo da bi vratio deo dugova?

Samo imajući u vidu nivoe onog što je etički dozvoljeno može da se odredi stepen spremnosti jednog društva za konkretne promene. Studije tržišta i sociologija u službi vlasti, deluju kao termometar koji meri mogućnosti za društvenu involuciju ili evoluciju.

Vučić je od Kine uzeo nekoliko milijardi dolara kredita, koje zove investicijama, plus im je dao RTB Bor bez para. Arapima je dao Karađorđevo, PKB, JAT i veliki deo Beograda, američkom Behtelu gradnju auto-puta bez tendera čija je cena sa 500 porasla na 800 miliona!

Ono što je možda najzanimljivije jeste to da budući predsednik Vlade kao da nije svestan da se njegova obećanja ne ispunjavaju. Pa tako on, prilikom davanja jednog od neispunjenih obećanja, kaže: „Ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima.

Takva je politika, i takav položaj pisca u njoj… Ona nameće sputanost u mišljenju i prosuđivanju; budući koristoljubiva, lako zapada u prostaštvo. Pitanja se grubo uprošćavaju, po cenu intelektualnog nepoštenja, pa i laži.

Po prvi put u istoriji Pete republike, kandidat ekstremne desnice ima veću „težinu“ od svih kandidata levice kojima preti sa eliminacijom u prvom krugu izbora. 

Američke i evropske inicijative su čvrsto orijentisane na izvlačenje potpuno konkretnih koristi, a sredstva, koja se izdvajaju za ovaj ili onaj program pre svega treba da donesu dividende samim sponzorima.